Milena Dragićević Šešić: Kod nas instrument kulturne politike praktično ne postoji

Njeno izlaganje ticalo se instrumenata kulturne politike i načina na koje Evropa i evropske zemlje pomažu izdavaštvo, pre svega.

Međutim, pre svega ostalog, ona je ukazala na činjenicu: „Da bi se izdavaštvo pomagalo, mora se prvo podržati celokupan „eko sistem“ književne branše, dakle, sve ono što je vezano za knjigu, za čitanje, pisanje, jer je izdavaštvo tek jedan segment toga“.

Prema njenim spoznajama, u najvećem broju evropskih zemalja, tri javne praktične politike imaju najveći značaj: Prva je – kulturna politika. Druga je – kulturna diplomatija, a pre svega toga stoji – obrazovna politika, jer se, ukazuje profesorka, – prva iskustva sa knjigom i čitanjem stiču u školi.

– Kod nas instrument kulturne politike praktično ne postoji. Sve manje se knjiga dodeljuje na poklon, što je još jedan od instrumenata obrazovne politike koji je bio izutetno važan svojevremeno. Da bi se taj „eko sistem“ zaokružio mora da postoji podrška razvoja svih elemenata obrazovanja vezanih za knjigu – od književnosti do kreativnog pisanja. Mora da postoji podrška stvaralaštva na najrazličitije načine – od direktnih „grantova“ (finansijske podrške) autorima za pisanje knjiga ili makar njihovih smeštanja u tkz. „umetničke rezidencije“ gde mogu neometano da istražuju, pišu i rade. Tu stoje i podrške umetničkih, u ovom slčaju književnih, udruženja – istakla je ona i kao još neke bitne faktore nabrojala: podršku izdavačima i podršku sistemu rangiranja, što kod nas, smatra profesorka, nije podržano na pravi način.

Kao sledeći faktor u književnom „eko sistemu“ navela je podršku distribuciji, kako fizičkoj tako i online (biblioteke, mreže). Potom podršku memoriji – arhiviranju i digitalizaciji knjige, podršku književnim festivalima, manifestacijama, medijima i tako dalje.

– Tek kada se u tom smislu zaokruži ceo „eko sistem“ vezan za knjigu i književnost – da biblioteke imaju sredstva i otkupljuju kao u nordijskim zemljama 50 odsto tiraža koji se štampa, onda izdavač može da se oseća sigurno i slobodno i da uđe u projekte koji nisu ili ne mogu biti komercijalni na tržištu – zapazila je Dragičević Šešić.

Profesorka je „prošla“ kroz nekoliko kulturnih politika manjih zemalja i zemalja sa manjim tržištem i izdvojila podršku Flandrije namenjenu knjizi, podršku Češke Republike, Hrvatske, Estonije … U pitanju su zemalje koje imaju mali broj stanovnika, malo tržište knjige i jezik koji ne govori veliki broj ljudi, one koje na neki način zahtevaju državnu podršku.

Dragičević Šešić je stvavila akcenat i na podršku amaterskom pisanju i književnom amaterizmu.

– Prema istraživanja, društa u kojima je razvijen amaterizam kako kolektivni (folklori, horovi…) tako i individualni, su takozvana srećna društva, društva sa snažnijim i bržim ekonomskim razvojem, jer se podrazumeva da su ljudi kreativniji i sposobniji – iznela je Dragičević Šešić podatke istraživanja.

Još jedan od pozitivnih primera koje je navela jesta da u nama susednoj Hrvatskoj Ministarstvo kulture ima niz kulturno – političkih mera, i između ostalog izdvojila njihovu Nacionalnu strategiju za promociju knjige i čitanja.

Pored nacionalnih, ona je istakla i značaj evropske kulrturne politike. Naime, Srbija kao članica programa Kreativne Evrope ima pravo da konkuriše za sve programe koje Kreativna Evropa podržava. Profesorka je primetila da kod nas treba raditi i na razvijanju mreže izdavača, razvoju talenata i književnih profesionalaca.

– Brojni su intrumenti kulturne politike koji se mogu primenjivati, a veoma je mali broj instrumenata kulturnih politika koji je aktivan u našoj zemlji – zaključila je Dragićević Šešić.

Dobar primer Dejana Tiaga Stankovića

Povodom dobrog primera kulturnih politika koji je kod nas sproveden, ona se prisetila našeg nedavno preminulog književnika Dejana Tiaga Stankovića, koji je svojom master tezom doprineo procesu zagovaranja toga da Ministarstvo kulture uvede program prevođenja naše literature na svetske jezike.

– Dejan Tiago Stanković je davne čini mi se 2005. na UNESCO katedri popisao i analizirao sve oblike podrške koji postoje u Evropi i odneo svoj rad u Ministarstvo, i tamo se dugo borio da oni raspišu taj program. To kažem kako bih ukazala da je moguće da svi mi razvijemo okolnosti i sredstav kojima će neke nove kulturno političke mere ući u javni život Srbije i regiona, i time omogućiti bolju budućnost izdavaštva u Srbiji – zaključila je Dragićević Šešić .