INTERVJU Milica Janevski: Potrebno nam je da se kultura konzumira na elementarnom nivou, a ne samo kroz elitizam

Milica Janevski je jedna od najzaposlenijih glumica prethodnih sezona. Pored toga što puno radi i snima, uloge u serijama i filmovima koje ima su veće, kompleksne i upečatljive. U samo nekoliko uloga otelotvorila je neke od likova iz domaće pop-kulture iz bliske istorije, ali i uloge advokatica, policajki, u svakom slučaju onih žena koje vode, a ne trpe radnju.

Na Sarajevo Film Festivalu Milica Janevski ove godine bila je sa serijom „Koža“, i ostvarila je nominaciju za najbolju epizodnu ulogu u dramskoj seriji. To je bio dovoljan razlog da upravo u glavnom gradu Bosne i Hercegovine popričamo sa ovom popularnom glumicom.

Kako vam izgleda Sarajevo film festival, i sve oko njega?

Treći put sam ovde. Sve je na vrhunskom nivou organizovano i sjajno je što regionalno okuplja sve kolege na jednom mestu i to što smo svi ovde je valjda pokazatelj da radimo dobre stvari i da smo na dobrom putu.

Posmatrajući uspeh Sarajeva, ne možemo a da se ne zapitamo, zašto ovako nešto ne postoji kod nas u Beogradu?

Da bismo došli do ove veličine festivala kod nas, moramo da rešimo elementarna pitanja i probleme kojih ima „onoliko“. Prvo bi trebalo da kultura počne da se konzumira na nekom elementarnom nivou, a ne samo kroz elitistički poredak. Potrebno je da se običan svet vrati u pozorište, da se uspostavi neki kriterijum oko toga koje se teme tretiraju i na koji način, sve to, ali i treba da prođe vreme da bi mi stigli na ovaj nivo.

Sa druge strane tu je i politika koja ima glavni faktor u svakom regionu. Ipak ono što je najvažnije, u Sarajevu se prave stvari skupe na jednom mestu, i sve ono što vredi i ima nekog smisla. Ovo je svetski verifikovan festival i ljudi iz celog sveta gledaju regionalan sadržaj. Mi tako nešto zaslužujemo, ali moramo prvo da uradimo mnogo drugih stvari.

Posmatrajući vašu karijeru ali i generalno, deluje da se snima više serija nego filmova u prethodnim godinama. Da li su serije „pobedile“ filmove?

Serije su samo malo ispred filmova trenutno jer u brzini u kojoj živimo, publika nema više vremna da odvoji dva ili tri sata za predstavu ili film. Ipak, čini mi se da je sve ciklično i da će se sve vratiti na filmove, jer se i publika zasitila serija količinski i mislim da nam je svima potrebno da vratimo publiku u bioskope.

Da takav odlazak bude, kao kad smo bili klinci, da bude događaj ili porodični momenat, i da to bude deo opšte kulture a ne samo eksces. Evo, primer je film „Za danas toliko“ koji su radili moje kolege sa klase i to je pokazatelj da je moguće napraviti film koji će vratiti ljude u bioskope a koji nema samo pitanje profita već i pitanje priče, i senzibiliteta. Gledaoci žele da im se ispričaju neke prave, jednostavne, ljudske priče.

Ipak, sa serijama se pojavio novi spektar uloga i mogućnost za glumice pojavljivanjem tih istih uloga, koje pomalo podsećaju na američke serije. Vi ste u prethodnih nekoliko godina odglumili i policajke i advokatice, jake likove koji nose, a ne trpe radnju. Deluje da to nije bio slučaj doskoro.

Tako je, postoji ceo taj današnji trend kojem je svakako pomogao napredak feminizma kod nas, i onog dobrog i onog lošeg. Kažem lošeg jer smatram da on ume da donese raspodele koje ne treba da postoje, već treba da postoji dosluh i sa jedne i druge strane. U pravu si da je amerikanizacija naših sadržaja sa jedne strane donela dobro, jer postoji šansa da glumimo nešto novo i drugačije. Čini se da je kod nas uvek bilo tri tipa uloge rezervisano za žene, majka, mučenica ili seks simbol koji je silovan.

Ipak se dešava neki napredak, jer svi znamo u našim porodicama i okruženjima toliko sjajnih i savršenih žena, a to niko ne vidi. Ja sam srećna što me je zakačio taj talas i što mi je poveren taj zadatak da imam snažne ženske uloge, pogotovo te iz uslovno rečenog muškog kora. Nažalost, mislim da se one još uvek tako vode. Ali mislim da je vreme sad malo i za komediju.

Šta onda sve priželjkujete, pored komedije?

Uvek je na kraju najbitnije pitanje samo sadržaja i teme. To je normalno za svakog čoveka i to je ono što se tebe kao osobe tiče, što korespondira s tobom. Šta imaš da kažeš o tome, da li možeš da izlečiš nešto sa samim sobom. Ali uvek, prvo priželjkujem zdravlje, a onda uposlenost.