Milica Zajcev: Odlazak naše baletske majke

Vest o odlasku Milice Zajcev objavilo je juče Udruženje baletskih umetnika Srbije, koje je saopštilo i da će se njen ispraćaj održati sutra na beogradskom Novom groblju.

Milica Zajcev je, kako je saopšteno iz Udruženja, više od šest decenija  pratila i beležila sve što je igra –  korake igrača, uspone i padove jugoslovenskog, srpskog, beogradskog baleta, kao i alternativne, savremene scene: nova lica, nove zvezde i zvezdice, nove naslove, nove uloge, mlade koreografe, značajne jubileje…

Pratila je umetničku igru na prostoru cele bivše SFR Jugoslavje čak i devedesetih godina 20. veka kad se u oružanim sukobima zajednička država raspadala i bila prisutna i na međunarodnoj umetničkoj sceni.

„Putujte, draga naša Miška, i hvala Vam na svemu! Znamo da ćete nam slati vetar u leđa i s nebeskih visina, a mi Vas nećemo zaboraviti“, poručili su iz juče UBUSA, opraštajući se od „dobre vile srpskog baleta“.

Ivana Milovanović, osnivač i urednik časopisa za umetničku igru Orchestra, kaže za Danas da je odlaskom Milice Zajcev ostala bez svoje „baletske majke“, a da je „srpski svet baleta i svih drugih vidova umetničke igre pretrpeo ogroman gubitak, čije je razmere teško sagledati“.

– Milica Zajcev je najveći prijatelj srpske baletske umetnosti, najplodonosniji kritičar umetničke igre i publicista u oblasti ove kulturne delatnosti. Njena prebogata 65 godina duga biografija govori sve o ogromnom radnom i umetničkom opusu. Ovo je trenutak kad treba govoriti o našoj Miški i kao o ljudskom biću iz kog je iznedrila sve ono što je u toj njenoj biografiji – ističe Ivana Milovanović.

Prema njenim rečima, Milica Zajcev nije propuštala premijere ni u jednoj instituciji koja se bavi umetničkom igrom, jer je želela da „iz njenog pera ostane trajan zapis šta su radili naši umetnici, jer je znala da smo vrlo skloni umetničkom zaboravu“.

– Od „zlatnog doba“ srpskog baleta pa sve do smrti, Milica Zajcev celim svojim bićem najviše je volela igrače. Prema njima se odnosila sa majčinskom ljubavlju, čak i kad ih je u kritikama grdila, ukazujući šta treba da poprave u svoj izvođenju. Bila je obrazovana, odmerena, dama, uvek je govorila i pisala biranim rečima. Ne vidim ko bi sada, a i u budućnosti, mogao da piše o svim pojavnim oblicima umetničke igre tako znalački, posvećeno i duboko kao ona – naglašava Ivana Milovanović.

Ona napominje da joj je Milica Zajcev pružila nesebičnu pomoć prilikom osnivanja Orchestre 1994. i da je podržavala časopis svih ovih godina. Ivana Milovanović najavila je da će Orchestra, čim se steknu mogućnosti, ustanoviti nagradu sa imenom Milice Zajcev za najbolje kritičare i publiciste u oblasti umetničke igre.

Milica Zajcev krajem prošlog aprila napunila je 86 godina.

Rođena je u Tuzli, a u Beogradu je završila Baletsku školu „Lujo Davičo“.

Prvu kritiku napisala je u trećem razredu niže gimnazije, u decembru 1947. o prvoj celovečernjoj premijeri „Ohridske legende“ Stevana Hristića, u koreografiji Margarite Froman i ta „tri istrgnuta lista iz sveske za matematiku, ispisana grafitnom olovkom za literarni kružok“, sačuvala je do kraja života.

– Bila sam đak Nine Kirsanove i Mileta Jovanovića. Nina Kirsanova donela je ovamo sjajno svetsko iskustvo i moskovsku baletsku školu, a Mile Jovanović zapadnu i peterburšku školu. On je bio čak i član Balanšinove trupe, a Nina Kirsanova je bila kod Ane Pavlove. Kirsanova je obrazovala svoje učenice samo za scenu, davala im je podstrek da budu jako izražajne – plamen na sceni.

Jovanović se nije odrekao toga, ali njegova tehnika, pošto se radi o klasičnom baletu, bila je besprekorna, čista i nije bila tako scenična, koliko duboko emocionalna i oplamenjena duhovnošću – ispričala je Milica Zajcev u svom poslednjem intervju za Danas povodom objavljivanja njene desete od 12 knjiga –  „Dimitrije Parlić i domaći kompozitori“.

Sa diplomom Filozofskog fakulteta, pisanju o umetničkoj igri posvetila se 1955. godine.

Bila je stalni kritičar listova Borba, Naša borba i Danas, saradnik gotovo svih časopisa s temom pozorišta u zemlji i regionu.

U Orchestri bila je glavni urednik, stručni savetnik i član redakcije. Sarađivala je i sa internacionalnim baletskim časopisima, na gotovo svim enciklopedijskim izdanjima bivše Jugoslavije kao autor članaka o umetničkoj igri, a mnogi pamte i njene TV serijale: „Na vrhovima prstiju“, „Iz istorije baleta“, „Baletske nade“, „Koreograf“, „Igra što život“.

Oprobala se i na radiju kao autor radio-serija „Slušamo balet“ i „Beogradski koreografi“.

Između ostalog bila je predsednik saveta Bitefa, član UO Narodnog pozorišta u Beogradu, saradnik, savetnik u oblasti bibliotekarstva, novinarstva i međunarodne kulturne i informativne saradnje u organima savezne uprave, član Udruženja baletskih umetnika Srbije, NUNS-a, Udruženja kritičara i teatrologa Srbije i Međunarodne federacije novinara, kao i beogradske sekcije CID UNESCO, lauret više prestižnih nagrada, uključujući i jedine Sterijine nagrade dodeljene za teatrologiju iz oblasti umetničke igre.

O baletskoj kritici

– Mnoge baletske kritičarke davno su nas napustile, a bile su stvarno veliki stručnjaci. Kritika se nije obnavljala. Lično sam pokušavala dugo godina da nađem naslednika koji bi nastavio da piše. Sad je to besmisleno. Smatram da se za pisanje baletske kritike mora proći kroz baletsku salu – ne da se vežba nego da se, kao što su radili glavni i odgovorni urednici i vlasnici nekih čuvenih časopisa za umetničku igru, vreme provodili u baletskoj sali. Završila sam baletsku školu, ali sam povredila nogu. Malo sam je zalečila, a jedan od mojih profesora Nina Kirsanova pozvala me je u Skoplje, gde sam držala časove, a posle bila i član ansambla. U Skoplje sam otišla, kao što sam napisala u pismu mojim roditeljima, da naučim kako se stavlja mastiks na periku, presvlače baletske patike i trikoi iza scene… Htela sam da doživim scenu, jer smatram da ne možete pisati o igri ako je niste doživeli – govorila je Milica Zajcev.