Miljen Kreka Kljaković za Danas: Čudni su neki kriterijumi za evropski Oskar

Za dobitnike evropskog Oskara u kategorijama najbolji film, reditelj, glumac, glumica, scenarista, dokumentarac i debitant, glasalo je pet hiljada članova akademije, a kao što je EFA početkom novembra objavila, nominovano je četrdeset pet filmova.

Glavni favoriti ove godine su ostvarenja „Susedna soba“ Pedra Almodovara i „Emilija Perez“ Žaka Odijara koja imaju po četiri nominacije u ključnim kategorijama, a slede ih „Sva lica dobrote“ Jorgosa Lantimosa, „Grand Tour“ Migela Gomeza, „Seme svete smokve“ Mohameda Rasulofa, „Supstanca“ Korali Farže, „Dahomej“ Mati Diop…

Nominovani filmovi bili su u konkurenciji za nagrade i u kategoriji fotografija, montaža, scenografija, kostim, originalna muzika, miks zvuka, vizuelni efekti, a odluku o najboljim ostvarenjima, bez nominacija, doneo je evropski osmočlani žiri čiji je član i naš scenograf Miljen Kreka Kljaković.

Oni su ocenjivali kategoriju za koju su i sami bili nagrađeni od EFA za svoja autorska ostvarenja, a kao što je poznato, naš scenograf sa velikom svetskom karijerom, bio je jedan od prvih laureata nagrade „Feliks“ koju mu je EFA dodelila 1991. u Berlinu, za film „Delikatesna radnja“ Žan Pjera Ženea. Dekor za ovu crnu komediju doneo mu je i nagradu Francuske filmske akademije „Cezar“.

U razgovoru za Danas Kljaković nam otkriva kako izgleda žiriranje za najprestižnije filmske nagrade evropskog kontinenta, i ekskluzivno nam otkriva ko su pobednici u kategorijama u kojima je svojim ocenama i on odlučivao …

– Velika je čast, naravno, biti član žirija Evropske filmske akademije, ali je sigurno najinteresantnije da odmah kažem da Almodovarova „Susedna soba“, za koju sam navijao, u kategorijama koje je ocenjvao žiri čiji sam član, nažalost, neće dobiti nijednu nagradu, dok Odijarovu „Emiliju Perez“ sutra čeka nagrada za najbolju montažu. Međutim, ko su pobednici u najvažnijim kategorijama, mi kao žiri ne znamo, a ne znaju ni oni sami, jer su kao i na dodeli Oskara imena dobitnika nagrada zapečaćena u kovertama koje će sutra biti otvorene na svečanoj ceremonji – kaže Kljaković.

Prema rečima scenografa koji je tokom višedecenijske karijere sarađivao sa najznačajnijim filmskim autorima i oskarovcima (Ridlijem Skotom,
Milošem Formanom, Stivenom Spilbergom, Džonom Kjusakom, Berijem Levinsonom, Džonom Harisonom, Madžidom Madžidijem, Džonom Kentom, Peterom Medakom, Ulijem Edelom, Džošuom Seftelom…), procedura ovog žiriranja nalaže da mora da se vidi svih četrdeset pet nominovanih filmova, svako od osam članova žirija čiji je član „pokriva“ svoju autorsku oblast, a na kraju svi zajedno odlučuju ko su dobitnici nagrada.

– Kada se četrdeset pet filmova pomnoži sa osam kategorija za svaki film, to je nekih trista šezdeset autorskih pozicija o kojima smo mi
odlučivali, što mislim da je preterano i prilično komplikovano. Svi filmovi bili su titlovani na engleski jezik, trebalo je pratiti i samu priču filma i njegov razvoj, kao i sliku, scenografiju, muziku, i sve što ulazi u okvir tih autorskih nagrada koje EFA dodeljuje. Onda smo putem zuma svi zajedno imali razgovor koji je trajao šest sati, to je veliki problem jer se za tako dugo vreme gubi koncentracija, ali smo na
kraju, naravno, ipak doneli odluke o nagradama koje će 7. decembra biti uručene u Lucernu.

Sistem žiriranja ovih autorskih nagrada tražio je od nas da svako u svojoj branši, ali i za druge autorske nivoe, predloži tri svoja favorita. A kad smo počeli da žiriramo i da razgovaramo međusobno, neki članovi su se vraćali na filmove koji do tada nisu bili u izboru da budu nagrađeni, pa je u jednom momentu napravljena dosta velika konfuzija. Nagradu EFA u ovim kategorijama dobiće i neki filmovi koji po meni to nisu zaslužili, ali većina našeg žirija je tako glasala.

Na naše pitanje ko su bili njegovi favoriti za najbolju scenografiju i nagrade u ostalim kategorijama koje je ocenjivao, Kljaković izdvaja tri ostvarenja.

– To su francuski film „Grof Monte Kristo“ Matjea Delaportea, i danski „Žena sa iglom“, za koji će scenografkinja Jagna Dobesz sutra dobiti
nagradu EFA, a priznanje će poneti i kompozitor Frederik Hofmajer za najbolju originalnu muziku. To je dosta zanimljiv crno-beli film, epoha je u pitanju, mada mislim da je za „Monte Krista“ scenografija koja obrađuje period od 1815. do 1925. napravljena izuzetno dobro, i da možda njen scenograf Stefan Talasonon zaslužuje ovu nagradu. Almodovarovu „Susednu sobu“ predlagao sam za nagradu za najbolju fotografiju.

Taj fim je dosta studiozno pripreman i rađen je sa jasnim konceptom, na bazi slika američkog umetnika Edvarda Hopera. Postoji momenat kad glavne glumice, Tilda Svinton i Džulijen Mur, ulaze u kuću u kojoj će boraviti određeno vreme, i na zidu vide Hoperovu sliku, pitajući se da li je
original.

Od tog trenutka, objašnjava Kljaković, ta kuća koja je prelepa, u staklu i sa bazenima, počinje da „igra“ ulogu.

– Čitava fotografija filma se odvija u stilu Hoperovih slika koje u sebi sadrže i oslikavaju individualnu izolovanost, samoću i ličnu tragediju. To je Almodovar fantastično napravio, ja sam isticao ostalim članovima žirija ovu simboliku Hoperovih slika, ali oni na to nisu ni reagovali, ćutali su. Pretpostavljam da nisu ni znali o kome se radi, a podsećanja radi, u Hičkokovom filmu „Psiho“, kuća na brdu u kojoj se odvija radnja, rađena je na bazi jedne od Hoperovih slika, „Kuća pored pruge“.

Za vizuelni koncept nekih od svojih filmova Hoperove slike su koristili i Terens Malik u „Days of Heaven“, Volter Hil u „Hard Times“, Ridli Skot u „Blade Runner“. Ali, nažalost, iako je Almodovarova fotografija smišljena i ima funkciju u filmu, nagradu EFA u ovoj konkurenciji dobiće direktor fotografije filma „Supstanca“ Benjamin Kračun.

Ova drama je, otkriva Kljaković, pobednik i u kategoriji za vizuelne efekte, a desilo se i to da će za najbolju šminku, koja se, kako objašnjava, inače i ne primećuje, biti nagrađen Evalot Osterop, za islandski film „When the light Breaks“, a „Grof Monte Kristo“, u kojem je raskošna šminka epohe, koji je on forsirao i za nagradu za scenografiju, nije dobio većinu glasova.

– Meni su se i neke druge stvari u ovom žiriranju učinile malo čudnim. Moralo se voditi računa da deo nagrada bude dodeljen ženskim
autorima da bi se zadovoljila „rodna korektnost“. Mislim da žiri daje ocenu za najbolji posao koji je neko uradio, a ne da gledamo da li je autor bio muško ili žensko. Imam utisak da je većina članova žirija uzimala u obzir i budžete filmova, što je nonsens. Mnogi su imali potpuno nelogičan otpor prema ostvarenjima sa visokim budžetima.

Recimo, „Grof Monte Kristo“ je očigledno imao veliki budžet, i apsurdno je bilo obrazloženje članova žirija koji nisu hteli da mu dodele nijednu nagradu – od prilike, „autori su imali para da rade što god žele“. Ja sam na kraju pitao da li mi dajemo nagrade za autorska dostignuća i vizuelni kvalitet, ili za to koliki je budžet uložen u neki film.

Na naše pitanje da li su ovi „kriterijumi“ koje navodi prisutni i kada se odlučuje o nagradama za najbolji film, režiju, scenario, Kljaković kaže:

– Mislim da nisu, jer je pomalo suludo pozivati se na takve stvari – Akademija daje nagrade za najbolje filmove i najbolja autorska dela u filmovima, i to bi moralo da bude jedini kriterijum. Da li su ona napravljena sa malim ili velikim budžetom, da li su autori žena ili muškarac, nikoga ne bi trebalo da interesuje, i najmanje je važno. Članovi žirija daju nagrade isključivo za kvalitet.

Ali, generalno, mislim da postoji vrsta animoziteta između Evropske akademije i Američke, iako su u konkurenciji za ove nagrade isključivo evropski autori, umetnici sa evropskim pasošem. Međutim, ono što je bitno u ovoj priči jeste to da se ovakav način žiriranja više neće primenjivati, jer je previše komplikovan. Već sledeće godine, kako je najavila EFA, promeniće se sistem – ističe Miljen Kreka Kljaković.

Tilda Svinton, Karla Sofija Gaskon, Danijel Krejg…

„Susedna soba“ Pedra Almodovara i „Emilije Perez“ Žaka Odijara, koji su glavni favoriti za najbolji evropski film i režiju, u glavnoj konkurenciji za najboljeg reditelja su i Andrea Arno („Bird“), Mohamad Rasulof („Seme svete smokve“), i Maura Delpero („Vermiglio“). Gotovo ista „ekipa“ je i u konkurenciji za najbolji scenaro – pored Almodovara, Odijara i Mohamada Rasulofa, tu je i Korali Farža („The Substance“), i Magnus fon Horn i Line Langbek („The Girl With The Needle“).

U izboru glumica koje bi sutra mogle da ponesu evropski Oskar za najbolju ulogu su Tilda Svinton („Susedna soba“), Karla Sofija Gaskon („Emilija Perez“), Trina Dirholm („The Girl With The Needle“), Renate Reinsve („Armand“) i Vik Karmen Zone („The Girl With The Needle“). Za najboljeg glumca u konkurenciji su Danijel Krejg („Queer“), Rejf Fejns („Conclave“), Franc Rogovski („Bird“) , Lars Ajdinger („Dying“) i Abu Sangare („Souleymane’s Story“).

Na listi dokumentaraca su „Bye Bye Tiberias“ Line Sualem, „Dahomey“ film Mati Diop, „In Limbo“ Aline Maksimenko, „No Other Land“ Juvala Abrahama, Rejčel Zor, Basela Adre i Hamdana Balala, „Soundtrack to a coup d’etat“ Johana Grimonpreza.

Hrvatski film i srpska koprodukcija

Zanimljivo je da je u konkurenciji za Evropsko otkriće Prix FIPRESCI, i jedna srspka koprodukcija, „Nova godina koja nije došla“, ostvarenje rumunskog reditelja Bogdana Muresanua, koje je blio pobednik nedavnog FAF. U trci za ovo priznanje su i autori filmova „Armand“ Halfdan Ulman Tondel, „Hoard“ Lune Karmun, „Kneecap“ Riča Pepijata, „Santosh“ Sandije Suri, „Toxic“ Sauli Bliuvaite.

Evropskog Oskara za najbolji kratki film sutra bi mogao da ponese „Čovjek koji nije mogao šutjeti“ hrvatskog reditelja Nebojše Slijepčevića, koji je osvojio Zlatnu palmu na ovogodišnjem Kanu, a u ovoj konkurenciji su i „2720“ Bazila da Kunje, „Clamor“ Salome da Suze, „“The Exploding Girl“ Karolin Pogi i Džonatana Vinela, „Wander to Wonder“ Nine Ganc.