Foto: Privatna arhivaKultura i kulturna scena u nas su i pre korone odlučnim korakom grabili ka terminalnoj fazi propasti.
Korona je više sprečila izvršavanja produkcija i sama izvođenja. Autocenzura, slugeranstvo, kukavičluk, negativna selekcija i podilaženje najbanalnijim ukusima, čast retkim izuzecima, su rak rane naše kulture. Nadam se da će pauza usled korone predstavljati otrežnjenje, nipošto i hvatanje zaleta za kontinuitet u očajnom – poručio je u razgovoru za Danas glumac Milorad Kapor.
Prema njegovim rečima, kulturna scena treba „i da prati događanja u društvu“.
– Mnogi bi, kad pomisle na stanje u kulturi, i pohvalili to stanje navodeći određen broj relativno kvalitetnih TV serija zabavnog karaktera kojima svedočimo u poslednje vreme. Međutim, ono sa čime smo generalno deficitarni to je angažovana umetnost u čijem je središtu žrtva koja pati ili strada ili zbog svojih stavova ili zbog nacionalnog, verskog, klasnog ili seksualnog opredeljenja. U prethodnoj godini na prstima jedne ruke se mogu navesti takva dela u našoj pozorišnoj i filmskoj umetnosti. I ta nekolicina je bila medijski skrajnuta. Neka od tih dela su bila i zabranjivana dok su njihovi autori bili izloženi javnim pretnjama – istakao je Kapor.
On smatra da je ono što dodatno poražava glasna ćutnja velikog broja njegovih kolega umetnika, pogotovo u „odbrani imena koja im u budućnosti ne mogu mnogo doprineti novim angažmanima“ i dodaje da odbrana istih „nije ‘marketinški’ adekvatna riziku podrške“.
* Govorili ste više puta na protestima Jedan od pet miliona. Da li Vam protesti nedostaju?
– Jedino što mi nedostaje je veći broj osoba od integriteta koji ne potpadaju pod kategoriju „idiota“ koje „politika ne interesuje“, kako bi to rekli stari Grci. U suprotnom, ostaćemo društvo iz „kasaba“. Trenutna situacija ne bi trebalo da odgovara niti vladajućoj kasti u društvu jer se mogu desiti, kao što je to bio slučaj mnogo puta u našoj modernoj istoriji, nekontrolisani izlivi bunta građana gde i oni „nedodirljivi“ mogu postati vrlo “dodirljivi“.
* Kako biste prokomentarisali napade na glumicu Seku Sablić?
– Kao „samo“ jedan u nizu neofašističkih „incidenata“ pažljivo kreiranih u dobro znanim medijsko-propagandno-savetodavnim timovima vrha autokratske piramide.
* Osvrćući se na čuvenu Čerčilovu o neophodnosti ulaganja u kulturu, a ne naoružanje, jer ako nema kulture – šta će naoružanje da brani, kako Vi vidite – imamo li mi šta da branimo?
– Pre nekih desetak godina jedan naš istaknuti sugrađanin je izrekao dijagnozu da mi kao građansko društvo više ne postojimo. Drugim rečima, mi skoro da nemamo šta da branimo osim naših golih života. Stoga je ofanziva protiv populizma, retrogradnog nacionalizma, religijskog etnofiletizma, istorijskog neofašističkog revizionizma i poreskog ekskluzivizma način da povratimo ono što smo nekada izgubili. I tu vidim presudnu ulogu privilegovanih ljudi koji žive od umetničkog stvaralaštva koji makar u pozorištu i filmu te probleme mogu momentalno vivisekcirati.
* Imaju li kulturni krugovi kapaciteta da donesu nekakve promene u današnjoj Srbiji, i da li bi trebalo da preuzmu takvu ulogu?
– Promene su uvek dolazile od relativno male, ali uticajne grupe ljudi. Stoga, iako je moja dijagnoza društva sumorna, ona nije i defetistička. I jedna sveća u mraku mnogo znači i može da bude vesnik željenih promena. Imajući to u vidu, tvrdim da pojedinci, koji se potom mogu udružiti, imaju pokretačku moć pre nego što „krugovi“ imaju taj kapacitet.
* Koja je uloga umetnika u ovakva vremena, i da li umetnik treba da ostane umetnik čak i kada uđe u politiku, a ne da postane političar?
– Uloga umetnika je kao i uloga svakog slobodomislećeg čoveka, a to je spremnost da živi u skladu sa svojom uverenjima koji ne služe isključivo telesno-perceptivnim zadovoljstvima kao i sujetnoj žudnji ka priznanju od strane širih narodnih masa. Bavljenje politikom nije samo pripadanje političkim partijama ili želja za vlašću. Politika je, između ostalog, i građanski aktivizam koji treba da bude korektiv u društvu. Da se ponovim, umetnik koji ne „uđe“ u politiku kakvu smo naveli u prethodnoj rečenici jeste „idiot“. Posebno u ovakvom društvu koje je i dalje na samom političko-ekonomskom začelju Evrope.
* Ko treba da nam donese političke promene?
– Sistemske promene. Ti, ja i ljudi koji nisu ugasili sveću slobode i koji imaju neutaženu žeđ za obrazovanjem i ulaganjem u sebe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
