Miloš Biković: Ja sam tu, pre svega, da predstavljam industriju i njene potrebe

Na tom mestu zamenio je Dragana Bjelogrlića, koji ga je i predložio. Filmski producenti, distributeri, prikazivači i pružaoci producentskih usluga konstituisali su Grupaciju za kinematografiju pri Privrednoj komori Srbije 2014. godine sa idejom da to bude „jedinstvena adresa za sve probleme filmske umetnosti i industrije“. Najpopularniji dramski umetnik mlađe generacije u razgovoru za Danas govori o izazovima sa kojima se susreće domaća filmska industrija, budućim planovima i fokusima rada Grupacije, te saradnji sa Filmskim centrom Srbije i Ministarstvom kulture i informisanja.

* Kao filmski producent i glumac pre svega, kako ocenjujete situaciju u kojoj se danas nalazi domaća kinematografija i šta vidite kao glavne izazove sa kojima se suočava?

– Situacija u domaćoj kinematografiji je takva da se svakodnevno susrećemo sa mnogim izazovima. Danas se znatno više snima nego u proteklih nekoliko godina, budžet za kinematografiju je povećan i nadam se da će taj trend da se nastavi. Međutim, mnogo je izazova u našoj kinematografiji. Posebno način na koji je ona regulisana. Srpska kinematografija je relativno mlada, postoji nekih 20-25 godina. Mi imamo veliku tradiciju iz perioda SFRJ kada se mnogo snimalo, ali sistem u srpskoj kinematografiji je relativno nov. On je počeo da se formira pre 15-ak godina, te smo mi zapravo kinematografija u nastajanju, tako da nam predstoje mnogi izazovi i pitanja koja nisu sistematizovana i smatram da je to glavni zadatak koji je pred nama.

* U kojoj meri Grupacija može da utiče na tokove domaće kinematografije, a šta će konkretno biti vaš fokus u radu sa mesta predsednika?

– Ono što je najvažnije jeste da se Grupacija pozicionira kao mesto za dijalog. Kako za dijalog unutar samih grana profesije, tako i za dijalog sa javnošću, državom i drugim institucijama. Zato verujem da je Grupacija institucija od velikog značaja i da kao takva pokazuje u kom pravcu naša branša treba da se razvija. To je mesto sa koga se čuje glas jedne profesije. Moj fokus će svakako biti na pronalaženju inovacija koje mogu srpsku kinematografiju unaprediti. Ali moj fokus je od sekundarnog značaja. Ja sam tu, pre svega, da predstavljam industriju i njene potrebe.

* Grupacija je osnovana 2014. godine sa ciljem da bude „jedinstvena adresa za sve probleme filmske umetnosti i industrije“. Koliko se odmaklo od te početne ideje? Šta vi vidite kao najveće uspehe dosadašnjeg rada Grupacije?

– Grupacija je bila inicijator mnogih pozitivnih promena. Pozvan sam od strane Dragana Bjelogrlića, koga inače smatram za jednog od najvažnijih naših filmskih stvaralaca u našoj skorijoj istoriji, da unapredim ono što je do sada urađeno. Mnoge inicijative Grupacije sam podržao i dok nisam bio formalno član. A sada kao neko ko je pozvan da to nastavi – u potpunosti podržavam ono što je Dragan Bjelogrlić prekjuče rekao: „Ovo je prvi put da jedna generacija drugoj predaje nešto, da ne moramo da gradimo sve od početka.“ Zato sa posebnom pažnjom i odgovornošću preuzimam sa svim pripadajućim obavezama.

* Plan je bio i da se obezbede dodatni izvori finansiranja domaće kinematografije. Koliko su u tome odmaklo i koliko je to zapravo važno budući da domaća kinematografija u najvećoj meri zavisi od državnog novca i konkursa FCS-a?

– Ovim pitanjem ste zapravo ukazali na najveći problem domaće kinematografije. Primera radi, ruska kinematografija, čiji sam ja takođe aktivan član, ima veliko tržište, pa može da bude nezavisna industrija, ili, da tako kažem… biznis. Ovde nije tako, pa samim tim svi kinematografski projekti zavise od Filmskog centra Srbije, odnosno od Ministarstva kulture. I drugih institucija države. Zato je Grupacija važna kako bi pokušala da obezbedi modele i da zajedno sa državom omogući da kinematografija ima dodatne izvore finansiranja, ali i dodatne izvore zarade.

* Grupacija se bavila i podsticajima za strane i domaće producente. Kao neko ko izuzetno mnogo snima u inostranstvu, šta mislite šta je još neophodno učiniti da bi se privukli strani producenti? I šta to može značiti za domaće profesionalce?

– Poverenje i ugled koje smo izgubili u međunarodnoj zajednici se polako vraća, ali to vraćanje nije linearno. Veoma je važno i pozitivno to što je donesen zakon o podsticajima. Sa jednim dobrim projektom može da se preokrene slika o poslovnoj i ekonomskoj sredini u Srbiji. Ali isto tako, važno je da zakon o podsticajima ne bude skrojen samo za strance i da ne bude skrojen samo za određeni format profesionalaca, nego da cela industrija i da svi podjednako imaju mogućnosti da dobiju podsticaj i da stvaraju.

Kada govorimo o privlačenju stranih producenata, na prvom mestu je svakako saradnja koja podrazumeva sistematizaciju i ukrupnjavanje sredstava (studija, rentala, usluga i sl.), tako da kada dođe veliki producent iz inostranstva, ovde ima mogućnosti da angažuje sve servise koji su mu potrebni, da ne mora kao do sada da traži usluge po regionu. Preciznije – da zajednički i složno razvijamo domaću kinematografiju, jer Srbija od toga može da ima velike koristi, u budućnosti svakako i materijalne, ali pre svega kulturološke.

* Pre oko godinu dana videli smo da je bilo sukoba između Filmskog centra Srbije i Grupacije. Šta očekujete od saradnje sa FCS-om i Ministarstvom kulture i informisanja?

– Očekujem dijalog. I od Filmskog centra Srbije i od Ministarstva kulture. Niko ne želi sukobe, ili što kao što je rekao Bjelogrlić: „Niko ne želi da budemo u rovovima.“ Tako da se nadam da ću uspeti da dam jednu novu energiju da bi se pokrenuo dijalog, koji će se vrlo brzo pretvoriti u plan i strategiju, koji će se što pre pretvoriti u delo.

Verujem da su se filmski kritičari šalili da ja garantujem gledanost

* Lista najgledanijih domaćih ostvarenja u prethodnoj deceniji pokazala je da u tri filma u samom vrhu glavnu ulogu igrate upravo vi. Kako ste doživeli to što su ovaj podatak brojni filmski kritičari ocenili tako da je uspeh nekog domaćeg filma zagarantovan sa vašim pojavljivanjem? U kojoj meri je to opterećenje za jednog glumca? I s koje pozicije onda pristupate novim filmskim ulogama?

– Verujem da su se filmski kritičari šalili da ja garantujem gledanost. Jer da je to baš tako, onda bi to bila uvreda za ostale stvaraoce pomenutih filmova, takođe želim da napomenem i da sam ja snimao i filmove koji nisu ostvarili tako zapažene rezultate, tako da je to svakako šala. No, svakako sam ponosan što je publika prepoznala vrednost uloga koje sam igrao i u meni videla lice za koje može da se veže.

Baal je danas celo društvo

* Uskoro vas očekuje premijera predstave „Baal“ u Beogradskom dramskom pozorištu. Zašto je važno danas igrati ovaj Brehtov komad, koji između ostalog istražuje mitsku genijalnost umetnika? Ko je danas pesnik Baal, koji iskušava granice morala jednog društva?

– Baal je danas celo društvo. Baal je danas lutanje u predgrađu pakla zarad senzacije koja čoveku daje osećaj da je živ. Na sličan način na koji mu daje i Istina sa velikim „I“. Ali ta senzacija je po pravilu destruktivna i nije autentična. Za razliku od Istine koja je životodavna.