Miloš Latinović: Izazov je organizovati međunarodni festival u „godini kuge“

Miloš Latinović, direktor Bitefa kaže za „Danas“ da je zadovoljan ovim rešenjem, da je to bila jedina mogućnost, ali da ona nije po principu „daj šta daš“, nego osmišljeni izbor – presek onoga što se tokom festivala, kad je on u uobičajenom terminu, dešava.

„Ovo je sjajni materijal za preporuku i iščekivanje onoga što nas naredne godine čeka“, konstatuje Latinović.

S kojim osećanjima dočekujete ovogodišnje, Prolog izdanje Bitefa u odnosu na prethodna?

– Osećanje moreplovca, koji se divi beskrajnoj pučini i omamljujućim zalascima sunca, a potajno strepi od ćudi mora.

Da, moglo je biti tako divno, nestvarno i čudovišno, a trenutak nas je delio od gorke istine da nas ne bude. Takav nam je trenutno i život.

Nevidljiva čestica određuje putanju tako veličanstvene stvari, stvaranja i trajanja, za koju se borite, koju negujete, volite, strepite, ali ste u suštini nemoćni. Mali i nesrećni.

Nekad se pitam vredi li, a onda shvatim da samo to imamo – život i umetnost i da možda ne sada, ali sigurno jednom, nekada će to kao grumen vrednosti biti prepoznato.

Kako je pandemija koronavirusa uticala na Bitef u organizaciono finansijskom smislu, šta su bili najveći izazovi?

– Izazov je organizovati međunarodni festival u „godini kuge“, jer svaka država, pa samim tim i pojedinac, na različite načine pristupa borbi protiv pošasti.

Ono što može ovde, nije dozvoljeno u nekoj zemlji iz koje dolazi trupa. Negde treba test, negde onaj drugi, negde važi karantin, a negde apsolutna zabrana ulaska u zemlju i sve to biva promenjeno na dnevnom nivou.

Ovde stavke moraju biti jasne i utvrđene mnogo ranije, suviše je skupo da bi igrali „va bank“, mi smo državna firma i odgovaramo za svaki dinar.

S druge strane osećaj tuge muči organizatora koji je prinuđen da za – spektakl, jedinstven i neponovljiv događaj – koristi trećinu pozorišne sale.

Nisam bio srećan da Bitef festival organizujemo samo za „VIP publiku“. Kod mene je taj osećaj prevagnuo i drago mi je što će odlične predstave sačekati dogodine našu publiku.

Finansijski smo to vrlo korektno rešili s osnivačem Gradom Beogradom i taj dogovor je nešto što ukazuje na obostrano poštovanje.

Srećni smo i ponosni zbog toga, ali i motivisani da naredne godine, verujući da će sve biti kako treba, priredimo značajno umetničko zadovoljstvo.

Kakve asocijacije kod vas pobuđuje slogan „Na ivici budućnosti“ i kako biste voleli da glasi moto narednog, duplog izdanje Bitefa 2021. godine?

– Čini mi se da nikad ništa tačnije nismo smislili. Iz ove perspektive neizvesnosti i iščekivanja, slogan „Počnimo ljubav iz početka“ deluje kao poziv na poslednji ples, na poslednji tango na zemlji ljudi.

Očito naš svet, svet ljudi, nije baš najbolji, možda je svet bilja ili divljih konja bolji, nesputaniji, lepši. No, nama se zalomilo, pa moramo nešto i učiniti skokom u mrak budućnosti.

Šta nas tamo ček ne znam, ali tamo je i taj novi slogan za duplo izdanje Bitefa. Možda ta jedinica pokrene neke nove procese, jer u numerologiji ovaj broj označava „energiju i čvrstu volju usmerenu ka konkretnom cilju“.

Voleo bih da upotrebimo nešto iz čuvenog monologa humanoidnog replikanta Roja iz filma „Istrebljivač / Blade Runner“, jer on shvata apsurd i veruje u sećanje…

Koju predstavu očekujete s najviše uzbuđenja, a koji deo pratećeg programa i zašto?

– Predstave ne treba posebno preporučivati, pa ću svakako pozvati ljude na promociju knjige „Čekajući BITEF“ Vere Konjović, jer to je izuzetna knjiga, koja je od skromne inicijalne ideje sećanja na važni „Bitef na filmu“, postala u Mihizovom stilu, autobiografija o ljudima koji su Bitef učinili velikim i značajnim.

A šta biste poručili publici ovogodišnjeg izdanja Bitefa?

– „Kuga je svima otela mogućnost ljubavi, pa i moć prijateljstva“, rekao je Alber Kami.

Opasno je zaboraviti da ljubav i dobrota čine lepšom sadašnjicu ali i buduće dane. Ovogodišnji Bitef je upravo na liniji želje da se empatijom pobedi crnilo budućnosti.

Možda je to još jedna umetnikova iluzija, ali, da zaključim sa Kamijem – „u svetu bez iluzija čovek je stranac…“