Miloš Miša Radivojević: Došlo je novo vreme, pobedili su loši momci, pobedio je novac

Legendarni filmski autor koji je obeležio jugoslovensku i srpsku kinematografiju, ali i evropsku, govorio je na konferenciji za novinare u Dvorani Kulturnog Centra, na kojoj je predstavljen dugometražni dokumentarac „Film je promenio svet“, koji su o njemu snimili reditelji Darko Bajić i Siniša Cvetić. Premijerom ovog filma, u sredu, 29. maja u 19.30 u Domu omladine, svečano će biti zatvoren ovogodišnji Beldocs festival.

Kako je podsetio Bajić, ovaj dokumentarac deo je projekta „Film davne budućnosti“, koji je kreirao zajedno sa Cvetićem s ciljem da se sačuva iskustvo reditelja koji su obeležili našu kinematografiju – Đorđa Kadijevića, Bore Draškovića, Zdravka Šotre i Miše Radivojevića. Prvi dokumentarni film sa ovim naslovom, u kojem četvorica bardova zajedno govore o svom radu, filmskoj traci, doživljaju filma, filmskoj umetnosti u zlatno doba nekadašnje Jugoslavije i ovoj današnjoj državi, s velikim uspehom premijerno je prikazan novembra 2022.

– Film, u klasičnom smislu te reči, jedini predstavlja autora koji hoće nešto da vam kaže u ovo vreme u kojem dominira ono što se zove proizvodnja sadržaja. Zato je važno da se u novu tehnologiju ugradi iskustvo filmske trake, način razmišljanja i rada koji ona iziskuje, jer nova tehnologija samo koristi filmski jezik, dok proces stvaranja ubrzava do besmislenosti.

U projektu „Film budućnosti“, prema rečima Bajića, svaki učesnik dobio je i posebno priliku da u „svom“ filmu predstavi svoja filmska dela. Prvi je Miša Radivojević, reditelj i scenarista koji je od svog prvog filma „Bube u glavi“ 1970. i vremena „crnog talasa“, u svojim ostvarenjima do danas sačuvao poziciju radikalnog filmskog autora, i jednog od najvažnijih predstavnika art filma u jugoslovenskom i evropskom kontekstu.

– Film, u klasičnom smislu te reči, jedini predstavlja autora koji hoće nešto da vam kaže u ovo vreme u kojem dominira ono što se zove proizvodnja sadržaja. Zato je važno da se u novu tehnologiju ugradi iskustvo filmske trake, način razmišljanja i rada koji ona iziskuje, jer nova tehnologija samo koristi filmski jezik, dok proces stvaranja ubrzava do besmislenosti – rekao je Darko Bajić.

Za Radivojevića, kako je istakao, projekat da se kroz razgovor napravi film sa istaknutim rediteljima znak je plemenite namere njegovih autora.

– Odabrati grupu filmskih doajena, dinosaurusa koji odlaze, koji nemaju budućnost, kojima će život možda trajati tri dana, možda tri meseca, a ima i nekih koji planiraju da još snimaju filmove, značajan je poduhvat u celoj ovoj kulturnoj situaciji, koja zapravo i ne postoji – u njoj nema budžeta, nema jasnih namera, jedno je siromaštvo, a ovo je gest koji košta, u koji je uložen rad – ocenio je Radivojević.

Prema njegovim rečima, ono što nedostaje ovom projektu je distanca.

– Mi smo još živi, komentarisati opus i praviti razgovor sa ljudima koji su još tu, autore filma na neki način upućuje na vaspitanje, na pristojnost, a pravi trenutak će nastupiti kad mi odemo, kad „vukovi budu mrtvi“. Onda može bez skrupula sve da se kaže o čoveku i šta je vredno, ili nije, uradio u životu. Ali, ovo što su Darko i Siniša napravili je sjajno – spojen je materijal, stvorena je jedna baza koja bi bila normalna u svakoj kulturi, da ljudi koji pređu osmu deceniju, a ostavili su jedan broj filmova, ostave zabeleženo svoje iskustvo. Nismo mogli kao u Holivudu da napravimo po sto pedeset filmova, napravili smo deset puta manje, mislim da je kod nas Žika Mitrović rekorder sa dvadeset i nešto filmova, dakle, niko nije uspeo nešto mnogo da uradi.

Ali, ono što je Darko dragoceno rekao: kako je da je, i kakvi su da su ti naši filmovi, u njima je zarobljeno vreme. Vreme kojem će nove generacije morati da se vrate da bi videle kako je nekada bilo, jer mislim da to vreme koje je zarobljeno u filmovima mnogo kompetentnije komentariše i istoriju, i društvene prilike, i antropologiju na neki način, i uopšte biće čoveka u vremenu koje smo doživeli od 1895. godine. Dakle, vratićemo se tom pravom filmu, vratićemo se negativu na izvestan način – objasnio je Radivojević.

– Mislim da je film danas, onaj koji mi poznajemo, koji volimo, koji je tradicionalan, sateran u ćošak. Došlo je novo vreme, loši momci su pobedili, novac je pobedio. Ali, to daje jednu fantastičnu šansu svakom usamljenom pojedincu, svakom filmofilu, svakom ljubitelju prave literature, muzike, likovnih umetnosti, da se zatvorimo u male, ilegalne klubove, i da se vratimo nekoj vrsti tajnog života u kojem ćemo praviti prave, istinite stvari, i suziti taj užasni komercijalni zahvat. Film je postao, pre svega, biznis. Naravno, on treba da bude i biznis, ali je pri tom uništio sve drugo. Od filma je napravljen jedan anestetik za anesteziju čitavih osam milijardi ljudi na planeti, i to je ono što nas udaljava od sebe samih -smatra naš legendarni sineasta.

On je podsetio i na vreme kada su reditelji imali norme – da bi mogao da snimi i završio jedan igrani film morao je da ima bar 15 do 20 kilometara negativa.

– Znali smo šta trčimo, a za razliku od jugoslovenskog filma u američkom filmu nisu postojala ograničenja. Mogli ste da snimite sto pedeset kilomera trake, hoću da kažem da je važno da se vratimo u relacije izvesnih disciplina – kratki film je imao svoje norme, kao i dokumentarni i igrani. Znači, postojale su definicije tih pojmova, koje su danas razorene, a kad se pogube definicije to je haos u kojem je sve moguće. Sada možemo da napravimo seriju koja će se emitovati sto pedeset godina svako veče – istakao je Radivojević.

Na pitanje gde on danas gleda filmove i koje, reditelj koji je potpisao antologijska ostvarenja odgovorio je, kako je rekao, kroz svoj „slučaj“.

– Hendikepiran sam, neka vrsta invalida, izgubio sam sluh osamdesetih godina zbog nekog prekomernog ronjenja, i bio sam suočen sa činjenicom da je gluvoća moja sudbina. Kratko sam bio u panici, a onda sam shvatio da mi je „sudbina“ došapnula da prestanem da gledam šta drugi rade, i da radim ono što moj senzibilitet traži. Praktično sam prestao da gledam filmove u onom smislu kao što sam to ranije činio, a bilo je dana kada sam gledao i po pet filmova.

Prestao sam da idem na koncerte i da se hranim nečim što se zove informacija u svetu umetnosti. To je jedan katastrofalni hendikep, gotovo da sam od sebe napravio invalida na neki način, ali mi je to omogućilo jedan novi put – da budem oslobođen od onoga što se radi, i od želje da nešto ukradem od onoga što vidim – objasnio je Radivojević.

– Kad gledate filmove, u vama nešto od toga ostane, kad gledate dobre fulmove, nešto dobro u vama ostane. Dakle, mi se stalno hranimo jednim kvalitetom, to se odnosi na sve umetnosti, a kod mene je prekinut taj kanal i ostavljen sam na čistinu sam sa sobom. I po meni je to sasvim dovoljno – to jeste jedna sebična egoistična pozicija, ali mislim da su se tada pojavili moji najinteresantniji filmovi, jer su govorili o senzibilitetu jednog čoveka koji je u poziciji protiv sveta, tako da je gubotak sluha otvorio moje nove horizonte na filmu – ispričao je naš legendarni sineasta.

U autorskoj ekipi dokumentarca „Film je promenio svet“ su i direktor fotografije Zoran Jovanović Žofr, montažeri Senka Pejić i Vladimir Živanović. Producenti su Darja Bajić Božović i Saša Sailović, a film je napravljen u produkciji kuće Magična linija i Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

Pali smo na ispitu naše planete

„Film je najviše od svih umetnosti promenio Svet stvarajući jedan sasvim nov – virtuelni Svet“, kaže Radivojević u ovom dokumentarcu. ,,Ne samo da mislim da se može promeniti svet već mislim da je svet promenjen i da ga je upravo film promenio. Film je najviše doprineo od svih umetnosti, kao najsumnjivija umetnost, uspeo da stvori jedan virtuelni svet. To je proces kojem možemo da se opiremo ali izgubićemo tu bitku. Svet je promenjen i u bliskoj budućnosti ćemo doživeti verifikaciju te promene.

Samo će nas neko obavestiti jednog dana da smo zavedeni mnogo tragičnije nego kod Orvela i reći: Potpuno nam postaje irelevantno i šta mislite i šta radite i koliko zarađujete i od čega živite i da li ste ubica ili žrtva, ništa nas ne zanima skidamo vas sa evidencije.
Taj trenutak mislim da je vrlo blizu a to je dostignuće filma. Izabrali smo put koji smo zamislili a koji ne možemo da ostvarimo. Mi nismo mogli da promenimo svet a da on ostane živ. Mi smo ga promenili ali će to biti jedan džinovski mrtvac, to će biti jedna mrtva civilizacija. Mi smo pali na ispitu naše planete. Nismo položili! Ne idemo dalje!”, kaže u filmu Miloš Radivojević.

Darko Bajić: Emocija mora da pobedi

Kako je istakao Darko Bajić, ceo projekat „Film davne budućnosti“ nastao je na pokušaju da se odgovori na pitanje kakva je budućnost našeg i svetskog filma.

– Krenuli smo od osnovne ideje – koncepta da se iskoristi digitalna tehnika kojom možete beskonačno da snimate, da bi se ispričala priča o filmu i filmskoj traci na kojoj ste morali osmišljeno, svaki kadar i svaki metar da iskoristite i da stvarate film. Tu se negde možda i stvorila suštinska razlika i podela između filma, volim da kažem, na filmsko vreme i digitalno vreme – naveo je Bajić.

– Četiri legendarna srpska i jugoslovenska reditelja govore o svom iskustvu, zato što je ono jako važno i treba ga sačuvati. Oni su snimali filmskom trakom, i govore o tome šta je to što je različito u nekadašnjem filmskom filmu i ovom današnjem. U ovom porušenom vremenu, vremenu jednoumlja koje je svuda oko nas, dakle, nismo više usamljeni u tome, važno je da na pravi način počnemo da govorimo o budućnosti filmske umetnosti – rekao je Bajić.

– Nameravamo da snimimo još tri pojedinačna filma, a zatim i sledeći ciklus u kojem bi o svojim iskustvima govorili Karpo Aćimović Godina, Lordan Zafranović, Emir Kusturica i, nadamo se, Milčo Mančevski, a u planu je i knjiga na osnovu prvog filma, u saradnji sa „Službenim glasnikom“ – najavio je reditelj koji je takođe obeležio ovdašnju kinematografiju, dodajući na kraju i svoj optimizam.

– Iako je svet postao tmurno i pesimistično mesto, u kojem je i vizija filma orvelovska, ja verujem da emocija mora da pobedi i osećaj za novi život -istakao

Siniša Cvetić: Dragoceno iskustvo

Prema rečima Siniše Cvetića, nekadašnjeg Bajićevog studenta koji je od početka angažovan na „Filmu davne budućnosti“, oni su se vrlo ozbiljno pripremali, ali i divno proveli gledajući filmove ovih bardova, Kadijevića, Šotre, Draškovića i Radivojevića, i tražeći one s dobrom rezolucijom iz kojih mogu da uzmu inserte za montažu.

Nažalost, kako je istakao, danas nema više prostora da se ti filmovi prikazuju, osim u Kinoteci i retko na nekom TV kanalu.

– Hteli smo da sačuvamo njihov načina razmišljanja, kao i da probudimo interesovanje kod mlađih generacija za njihove filmove. Za prvi „Film davne budućnosti“ snimili smo trosatni materijal, a montirali ga na sat i po. To mi je bilo dragoceno iskustvo – naglasio je Cvetić.