Na koncertu, održanom u nedelju u Izar-filharmoniji u Minhenu sa Minhenskim filharmoničarima, sa gostom dirigentom Pavom Jervijem i troje vokalnih solista Minhen je doživeo svoj spiritualni zenit. Reč je o muzici Arvo Perta, estonskog kompozitora koji već više godina živi i komponuje u Berlinu, kao i muzici genijalnog Mendelsona-Bartoldija, koja je bila na programu ovog matinea.
Estonac Arvo Pert je bez sumnje svojim mistično-kontemplativnim muzičkim jezikom na samom vrhu savremene evropske kompozicije.
I mimo svoje duboke religiozne zaronjenosti u srednjevekovnu gregorijansku tradiciju, on spada u najpopularnije kompozitore.
Njegovo rano delo, 3. simfonija koja je nastala 1971, bila je posvećena estonskom dirigentu Neme Jerviju, ocu dirigenta Pavo Jervija koji ju je u Minhenu dirigovao, i čini neponovljivi izraz osobenog Pertovog stila.
Kao ”auftakt” programa izvedeno je recentno – komponovano 2014. – delo Arvo Perta naslovljeno „Swansong“, što predstavlja orkestarsku verziju kompozicije za hor „Littlemore Tractus“, nastalo na tekstove propovedi teologa Džona Henrija Njumana, koji je iz anglikanizma konvertirao u katoličanstvo i u njemu dosegao titulu kardinala.
Supstancijalni spoj i korelat sa ovom kompozicijom je činilo delo „Simfonijska kantata“ Feliksa Mendelsona-Bartoldija „Lobgesang“, odnosno religiozno inspirisana ”himna”, koja je trebalo 1840. da bude omaž 400. godišnjici Gutenbergove štamparije.
Pertova 3. simfonija je u svojoj strukturnoj osnovi arhaična monodijska linija i demonstrira novu jednostavnost koja će kao osobeni Pertov stil postati njegov pečat.
U ovoj kompoziciji se sudaraju izolovane orkestarske grupe – korali pozauna sa gudačkim linijama ili zvuci zvona koji alteriraju sa naprasnim forte udarima timpanona.
Arvo Pert je, da podsetimo, pravoslavni kompozitor, rođen 1935. u Estoniji, koji je osamdesetih godina prošlog veka izbegao najpre u Beč, da bi se trajno nastanio u Berlinu.
On za sebe veli da više vremena provodi u manastirima i crkvama nego u koncertnim salama i tvrdi da onaj ko želi da pojmi njegovu filosofiju ima da čita svete oce.
Kompozitor ističe da „religija utiče na sve, ne samo na muziku“.
Pert se dugo bavio životom i delom Starca Siluana atonskog.
Rezultat je njegovo delo za gudački orkestar naslovljeno “Siluan’s Song”.
Već kao mladić napisao je prve kompozicije, a profesionalno obrazovanje je stekao na konzervatorijumu u Talinu.
Pert je najpre paralelno radio i kao kompozitor i kao tonski majstor na estonskom radiju.
Pisao je filmsku muziku.
Njegove kompozicije su dospele i u Holivud, pa se u poslednjem filmu Martina Skorsezea može čuti Pertova muzika.
Njegovo rano delo je inspirisano muzikom Prokofjeva i Šostakoviča, dok su mu docnije kompozicije u znaku srednjovekovne muzike.
Nakon obraćenja u pravoslavlje Pert je počeo da menja i stil svojih kompozicija.
Evropska polifonija, u čijem je maniru napisao remek-delo „Tabula Rasa“ (1977), ustupila je mesto Pertovom osobitom stilu poznatom kao „Tintunabili stil“, pojam koji je izveden iz latinske imenice za zvonca.
Tako je komponovao dela kao što su „Passio Domini“ (1982), „Te Deum“ (1984/86), „Stabat Mater“ (1985) i „Miserere“ (1989), „Memento“ (1990), „Nunc Dimittis“ (Ninje otpuščaješi) (2001), „Lamentate“ (2002), „In Principio“ (2003) ili „La Sindone“ (2005).
Arvo Pert ide u red najznačajnijih i najpopularnijih savremenih kompozitora spiritualne i duhovne muzike.
Među mnogobrojnim nagradama ovenčan je i posebno uglednim lovorikama: „Evropskom nagradom za crkvenu muziku“ (2005), internacionalnom „Brukner nagradom“ (2007).
Za njegov duhovni doprinos pravoslavlju dobio je od Vaseljenskog patrijarha titulu arhonta.
Arvo Pert spada u red najpoznatijih kompozitora savremene klasične muzike
Mendelson-Bartoldijeva Simfonija br. 2 B-Dur op. 52 poznata i kao „Lobgesang“ – ”himna” je nekakva hibridna sinteza simfonije i kantate za soliste, hor i orkestar.
Jervi je ovo delo dirigovao preciznim udarom i fraziranjem sa bogatim varijantama, u brzim tempima.
Ovde valja istaći izvanredne soliste – na prvom mestu sopranistkinju iz Izraela Čen Rajs, tenora Grala, nekadašnjeg člana Bahovog ”Tomaner” hora iz Lajpciga čije se interpretacija odlikovala izvanrednom deklamacijom teksta, kao i mecosopranistkinju Mari Henrijete Rajngold, takođe iz Lajpciga, koja je svojim ”portamentnom” markirala kontrastni karakter ove genijalne kompozicije Mendelsona-Bartoldija.
Matine u Minhenu sa Perom i Mendelsonom-Bartoldijem sa solistima, horom i orkestrom bio je neka vrsta liturgičkog vaznošenja i trijumf duhovnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
