Minhenski filharmoničari izveli dela srpske kompozitorke: Gudački kvarteti Riharda Štrausa i Dijane Bošković na koncertu pod nazivom „Neuzvraćena ljubav“ u „Kući umetnika“ u Minhenu

Program koncerta je bio naslovljen ”Neuzvraćena ljubav” i trebalo je da bude tematska spojnica između muzike austrijskog kompozitora i kompozitorke srpskog porekla.

Gudački kvartet u A-duru op 2 je delo 16-godišnjeg Riharda Štrausa.

Otac Štraus je izuzetno pazio da njegov veoma talentovani sin dođe u kontakt samo sa delima kompozitora koje je on odobravao, smatrajući ih uzornim.

I tako rani gudački kvartet čvrsto stoji obema nogama u tradiciji bečkih klasika.

Manje ozbiljne stvari su bile u društvenom klubu „Harbni“, kome su pripadali svi članovi porodice Štraus.

„Harbni“ znači nešto poput „nikad zao“, što je inspirisalo Štrausa da komponuje razigranu varijaciju na pesmu „“Das Dirndl is harb auf mi“ (Devojka je ljuta na mene, svađa se sa mnom).

Istraživači narodne muzike su poslušali i shvatili: navodna narodna pesma verovatno potiče od samog Štrausa.

U oba naručena dela, Dijana Bošković, rođena Srpkinja, crpi iz tradicionalnog fundusa balkanske narodne muzike i prenosi ga u svoje nove zvučne svetove.

Na matineu u ”Münchner Künstlerhaus“ izvedene su dve Štrausove i dve kompozicije Bošković: Varijacije na „Devojka je ljuta na mene, svađa se sa mnom” za gudački trio, br.109 i Gudački kvartet A-Dur op. 2, i Gudački kvarteti „Za moju majku“ i „Bez konture”, nastali 2024. i „Con Fretta“ za gudački trio.

Nemačko-srpska kompozitorka Dijana Bošković, rođena 1968, prati upravo ovaj zabavni niz varijacija sa svojim gudačkim kvartetom.

Rođena u Beogradu, studirala je flautu i kompoziciju prvo u svom rodnom gradu, a kasnije u Minhenu i Hamburgu.

Piše uglavnom tonsku muziku i njena dela često odgovaraju na duhovne ili društveno-političke teme.

Svojim kompozicijama ona teži sintezi tradicionalne narodne muzike, džeza i avangarde.

Polazište njenog gudačkog kvarteta je lament sa Kosova „Zasp’o Janko“, koji se vekovima pevao na sahranama.

Za razliku od ovih pesama, u prvom delu se čuju snažni balkanski ritmovi.

„U drugom stavu“, kaže kompozitorka, „ovi tradicionalni pojmovi su ublaženi i zamenjeni slobodnijim pristupom stilskim smernicama“. „Takt od 3⁄4 neprekidnog ostinata u melodijskom glasu neprestano je lomljen i varira – stilski i harmonski“, kaže Dijana Bošković.

Koji su bili odlučujući događaji u 20. veku?

Šta je ljude u to vreme prvenstveno zanimalo, koji su koncepti, ideje i inovacije na njih imali najtrajniji uticaj?

Dijana Bošković bavi se gotovo filozofskim pitanjima u svom novom gudačkom triju „Con Fretta“.

„Raspad svih društvenih i umetničkih formi“, kaže kompozitorka, „dezorijentacija, destrukcija i nemir dostižu kulminaciju početkom 21. veka. Okretanje ka unutra, ka sopstvenim korenima, biće odgovor u ovom gudačkom triju. Stav koji povezuje rad sa mojim novim gudačkim kvartetom.“

U vremenu bez radija, televizije ili interneta, dosada je uvek bila pretnja.

Ljudi su se protiv ovoga naoružavali bogatim životom u kružocima/klubovima.

Krajem 19. veka događa se procvat sportskih društava, pevačkih društava, čega kasnije više nikada nije bilo u toj meri.

„Harbni” je u to vreme bio jedan takav društveni klub u Minhenu, kome je pripadao i mladi Rihard Štraus, kao i svi članovi njegove porodice.

„Harbni“ znači nešto poput „nikad zao“ na bavarskom.

„Ne ljutiti se” jedni na druge bio je eksplicitan cilj ovog kluba.

Pišući za ovaj krug 18-godišnji Rihard Štraus izveo je seriju varijacija na narodnu pesmu „Das Dirndl is harb auf mi“ što bi se možda moglo prevesti kao: „Devojka je ljuta na mene, svađa se sa mnom.”

To je muzička zabava: prvo je muzička kuknjava i prigovaranje.

Zatim dominira folklorna pesnička melodija u poznatom stilu, koja se nadovezuje do egzaltiranog zamaha.

Međutim, narodna muzika i Štrausovi istraživači su sada otkrili da narodna pesma koju je Štraus ovde menjao nikada nije postojala – verovatno ju je kompozitor jednostavno izmislio.

Minhenska publika je ovacijama pozdravima kvartet Minhenskih filharmoničara za čijim je pultom bila i violinistkinja Ana Vladanović-Lebedinski, još jedan ”naše gore list”.

Kompozicije Dijane Bošković su pozdravljene burnim aplauzom u ”Kući umetnika”, koja je bila gnezdo umetničkog društva „Alotrija“, osnovanog 1873. sa umetnicima kao što su Franc fon Lenbah, Gabrijel fon Zajdel, Avgust fon Kaulbah, Ferdinand fon Miler, Lorenc fon Gedon.