Radoslav Vava PetkovićRadoslav Vava Petković, foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Ministar kulture Nikola Selaković izrazio je saučešće povodom smrti pisca Radoslava Petkovića, navodeći da je bio jedan od najznačajnijih predstavnika savremene srpske književnosti.

„Ceo njegov život bio je u znaku pisane reči i to ne samo fantastičnim stvaralaštvom ovenčanim brojnim književnim priznanjima, nego i pregalaštvom u kulturi. Radoslav Petković je ostavio dubok trag na domaćoj umetničkoj sceni a svojim antologijskim delima prevedenim na mnoge jezike, dao je i snažan doprinos međunarodnoj promociji naše kulture“, naveo je Selaković u poruci saučešća.

Pisac, kolumnista i dobitnik brojnih književnih nagrada Radoslav Petković preminuo je u 72. godini, saopštilo je Srpsko književno društvo.

Petković je bio autor romana, knjiga priča i eseja. a njegove knjige nagrađivane su najuglednijim književnim priznanjima u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji.

Objavio je romane Put u Dvigrad (1979), Zapisi iz godine jagoda (1983), Senke na zidu (1985), Sudbina i komentari (1993), Savršeno sećanje na smrt (2008), Sudbina i komentari, dopunjeno izdanje (2022).

Njegov prvi roman osvojio je nagradu „Miloš Crnjanski“, a Sudbina i komentari ovenčana je velikim brojem najuglednijih
književnih priznanja u Srbiji.

Za ovaj roman Petković je dobio NIN-ovu nagradu za roman godine, nagradu „Meša Selimović“, Borbinu nagradu za knjigu godine, nagradu kluba Jazzbina i Radija B92 za najbolju knjigu godine.

Za roman Savršeno sećanje na smrt dobio je nagradu „Bora Stanković“ 2009. godine, a za celokupan pripovedački opus dobio je nagradu „Ramonda serbica“ 2008. godine.

Petković je autor dve zbirke priča, Izveštaj o kugi (1989), za koju je dobio Andrićevu nagradu, i Čovek koji je živeo u snovima (1998), delo ovenčano Vitalovom nagradom za knjigu godine.

Petkovićeva proza zastupljena je u brojnim antologijama savremene srpske književnosti na engleskom, francuskom, italijanskom jeziku, a predstavljena je i u okviru tematskoj brojeva nemačkih i poljskih časopisa posvećenih srpskoj književnosti.

Tokom devedesetih bio je kolumnista „NIN“-a, dnevnog lista „Demokratija“, kao i stalni saradnik „Vremena“ i „Evropljanina“, a više od deset godina bio je redovni kolumnista najtiražnijeg srpskog dnevnog lista „Blic“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari