Ministar Vukosavljević: Za člana projektne komisije nije neophodno biti novinar

On je sinoć, na konfereciji za medije u Vlasotincu, gde je prisustvovao otvaranju rekonstruisanog Kulturnog centra, rekao da se upravo zbog takvih primedbi svake godine menjaju članovi komisija.

„Mi smo se trudili da se ostvari takozvani pluralizam u tim komisijima jer da je većina predstavnika takozvanih velikih udruženja, onda bi bezbrojni predstavnici samostalnih medija i drugih spočitavali kako se, eto, kolač deli na običajene standardne modele, na predstavnike najvećih udruženja“, kazao je Vukosavljević, odgovarajući na pitanje zašto od 45 članova komisije ima samo sedam predstavnika velikih novinskih udruženja.

Vukosavljević je rekao da je „pretpostavka“ da članovi komisije, kada je reč o medijima i informisanju, „nije neophodno“ da budu samo novinari.

„Ministartsvo svake godine formira komisije i to nisu uvek isti članovi. Ranijih godina je bilo kritika da u komisijama koje odlučuju o medijima postoji predominatan broj predstavnika najvećih udruženja. Dešavalo da se da članovi takvih udruženja dobijaju najviše novca preko konkursa, pa su oni koji nisu obuhvaćeni tim udruženjima rekli – ‘vi ste dali nož i pogaču istim ljudima’. Zato pokušavamo da nađemo ravnotežu između tih interesa“, dodao je ministar.

Na konstataciju novinara da za većinu članova komisija niko u medijima nije čuo, ministar Vukosavljević je odgovorio da je pojam medijski stručnjak „veoma širok pojam“ i pokušao da ga definiše pitanjima.

„Da li je to samo novinar koji je radio u medijima i objavljivao televizijske priloge ili pisao novinske članke, ili je to neko ko medije prati, poznaje po ovom ili onom osnovu. Ili je to osoba koja može svojim intelektualnim i drugim kapacitetima da prepozna kvalitet na medijskoj sceni“, rekao je Vukosavljević i dodao da članovi komisije ne mogu da budu ljudi koji su zainteresovani za neke projekte.

On je rekao da nije zadovoljan sumom novca koja se izdavaja za kulturu, samim tim i za medije, što često izaziva nezadovoljstva i kod projekata za kulturu i za medije.

„Mislim da je ključno pitanje i za kulturu i za informisanje povećano izdvajanje iz budžeta, jedan odsto ili više od jedan odsto“, kazao je.

Priznao je da ima „nepreciznosti“ kada su u pitanju medijski projekti.

„Kada god ljudi odlučuju, a ne mašine, sigurno da postoje izvesne subjektivnosti, izvesne nepreciznosti u proceni, ali mi se samim promenama komisije trudimo da se i taj standard menja, da ne odlučuju uvek isti ljudi“, dodao je Vukosavljević.

Vukosavljević je takođe kazao da za ocenu projekata nema „idealnih kriterijuma“.

„Projekti su ovakvi i onakvi, ali mislim da se, ipak, pravilno rasuđuje da najkvalitetniji projekti dobiju sredstva“, naveo je Vukosavljević.

Na konstaciju novinara da se lokalne samouprave, posebno neki od gradova na jugu Srbije, sve više „zatvaraju u svoje okvire“, odnosno, da isključivo raspodele novac lokalnim medijima, Vukosavljević je kazao da će se ta oblast urediti zakonima posle usvajanja medijske strategije, ali i naglasio da je njegova preporuka da se iz lokalnih budžeta izdvaja jedan posto za sufinansiranje medijskih projekata.

Vukosavljević je poručio vlasnicima medija da moraju kvalitetnim sadržajem da se bore za gledaoce i čitaoce.