„Ministarki će biti potrebno mnogo napora da kultura bude u fokusu vlade“

Uz to, i sama se postarala da promoviše sebe kao osobu koju kultura zanima, recimo prilikom predstavljanja knjige „Dnevnici“ Endija Vorhola i njegovog spomenika, kada je izjavila da je ponosna na to što je svojevremeno kao gradonačelnica Novog Sada 2005. organizovala izložbu njegovih slika.

– Ja sam jedan od retkih obožavalaca lika i dela Vorhola i on je značajno uticao na moj put – izjavila je Maja Gojković 2016. godine kao Predsednica Skupštine Srbije.

Njeno ime se u medijima pominjalo i kada je navodno nestala slika „Industrijalizacija“ Petra Lubarde iz Doma sindikata što je kasnije demantovano.

Pojedini mediji pisali su tada da je Maja Gojković upoznata sa situacijom i da je pokušavala da nađe odgovor gde je vredna umetnina.

Pozivala se i na to, kako je u Utisku nedelje podsetio politički analitičar Cvijetin Milivojević, da se kao mala bavila baletom, da se privatno družila sa umetnicima.

Zamoljen da za Danas prokomentariše dolazak Maje Gojković na poziciju ministarke kulture i informisanja i kaže koja su njegova očekivanja u vezi sa tim Cvijetin Milivojević odgovara:

– Mogu samo da ponovim ono što sam rekao u „Utisku nedelje“ – da se nadam da se ona neće baviti onim drugim delom Ministarstva koji se tiče informisanja jer tu em nije stručna, em se u svom prethodnom političkom životu nije pokazala kao neko ko je mnogo predusretljiv prema novinarima, odnosno, medijima koji nisu apologetski raspoloženi prema njoj – podseća Milivojević dodajući da se nada da će Gojković za oblast informisanja imati dobrog pomoćnika.

– Ja se nadam da će imati stručnog odgovornog saradnika na poziciji državnog sekretara ili pomoćnika ministra , koji će biti zadužen za oblast informisanja, da on ili ona neće biti partijski jurišnik Srpske napredne stranke. Nadam se da će to biti neko ko ima i kredibilitet i znanje, ako hoćete i to što se može zvati profesionalni i ljudski moral. Dakle, to očekujem.

Što se tiče same kulture Milivojević je podsetio kakvi su ministri i ministarke izabrani u drugim resorima i da Maji Gojković treba dati šansu.

– Vi na mesto ministarke za društveni dijalog dovodite nekog ko se u svom prethodnom političkom životu nije dokazao kao čovek koji je spreman za dijalog, a dijalog je osnova političke i svake druge komunikacije javnoga tipa, onda zašto ne bismo dali Maji Gojković šansu da bude ministar kulture jer se ona u tome dosad nije oprobala, pa prema tome još ništa nije loše uradila. Na drugoj strani, svi znamo da je ona pokazala jasnu želju da bude ministarka kulture već sedam, osam godina. Pozivala se na to da je kao mala igrala balet, da je bila privatno bliska sa osobama koje su slikari, glumci i tako dalje. Tako da – zašto da ne? Ne bi to bio prvi ministar koji nema iskustva u svojoj struci – skrenuo je pažnju Milivojević.

– Imali smo ministra vojske koji nije služio vojsku, to jest, izbegao je služenje vojske, što je još gore u trenutku kada je to bilo obavezno. Imali smo ministra policije, koji ima spornu diplomu fakultetskog obrazovanja, a usput je i doktor nauka. Evo, sad imamo novog ministra građevine koji je ministar građevine, infrastrukture i saobraćaja, kako sam razumeo, koji je pravnik, a bavi se ugostiteljstvom. Zašto onda Maji Gojković ne bismo dali šansu? – pita se Milivojević. Na pitanje kako vidi mandat sada odlazećeg ministra Vladana Vukosavljevića odgovara:

– Ja i dan dan danas nisam razumeo zašto je on bio ministar. U slučaju Maje Gojković razumem zašto je izabrana. Ona je visoki funkcioner SNS, usput pokazuje neku vrstu razumevanja za kulturu pošto je znam i lično. Da li je ona kulturni poslanik – pa, nije. Gospodin Vladan Vukosavljević je, koliko sam razumeo, pravnik. On je čovek koji se bavio PR-om i kakve to veze ima sa kulturom? Dakle, on nije čovek koji je ostavio bilo kakav trag u srpskoj kulturi, a s druge strane, nije se pokazao ni kao neko ko ume da menadžeriše kulturom. Prema tome, ne vidim ja da će to biti ništa gore nego što je do sada – zaključuje Cvijetin Milivojević.

Glumac i predsednik dela Demokratske stranke Branislav Lečić ističe da je kultura sveobuhvatna i važna i da osoba koja se prihvati tog resora mora da bude iz te sfere.

– Kao bivši ministar za kulturu vrlo sam upoznat sa time šta je taj sektor, a kultura, u stvari, nije samo sektor – kultura je uvek i svagda bila dimenzija, a to znači da prožima sve druge sektore u vladi i da generalno možemo govoriti o kulturi saobraćaja, zdravstva, psihološkoj kulturi ili psihičkoj nekulturi. Možemo govoriti i o kulturi u politici, kulturi dijaloga i hiljadu drugih stvari koje su sastavni deo života, a koje itekako mogu da budu uspešne ukoliko imaju kulturu u sebi. Za nekoga ko namerava da bude ministar kulture neophodno je pre svega stručno znanje vezano za tu oblast. To je preduslov da biste taj posao uspešno radili – ističe Lečić.

Prema njegovim rečima, taj posao može uspešno da se radi i po „partokratskom nalogu, tačnije po direktivi u partijskom rasporedu“ ali se takvom podelom gubi.

– Ne samo kad je u pitanju kultura nego kad je reč o bilo kojem odseku. Ukoliko to nije stručno lice, ukoliko je to samo partijska podela zaduženja, mislim da u ovom vremenu u kome mi živimo ne dobijamo ono što bi trebalo, a to je da svaki ministar jako dobro razume sektor koji zastupa, da bude pripremljen, obrazovan za to i da sem drugih stvari koje lično u karakteru poseduje može da projektuje i promenu tog sektora nabolje. Moj generalni zaključak u vezi sa našom državom je da smo glavna ministarstva strašno zapostavili i stanje našeg duha koji je pod dominacijom kič kulture je, u stvari, rezultat upravo toga što nismo ozbiljno shvatili Ministarstvo kulture, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo nauke. Ova četiri ministarstva predstavljaju četiri glavna stuba – ističe Lečić. Prema njegovim rečima, utoliko je besmislenije što se najveća sredstva usmeravaju na ministarstva sile – policije, odbrane… – To je poražavajuće za zemlju koja ima nameru da bude moderna i da se priključi Evropskoj uniji – ističe Lečić.

Na pitanje kako vidi mandat odlazećeg ministra Vukosavljevića Lečić kaže da zna da je on obrazovan i upućen čovek ali da su nažalost on kao i njegov resor potpuno neadekvatno tretirani i da su bili u potpunom zapećku.

– Ja samo mogu da poželim sreću svakome ko prihvati da bude ministar ili ministarka kulture tamo gde vlada koja ga je delegirala nije svesna koji je značaj i uloga kulture. To znači da će svaki biti mučenik/ca koji će pokušavati finansijski da namakne bolju situaciju za institucije kulture i uopšte za kulturnu produkciju. Trebaće mu ili trebaće joj mnogo napora da u fokusu bude kultura i finansijski, a i u kulturološkom i duhovnom značenju, vlade koja uvek ima preča posla – poručio je Branislav Lečić.

– Ja i dalje ne mogu da prežalim što Marjan Rističević nije na tom mestu – kaže za Danas glumac i član Predsedništva PSG Sergej Trifunović.

– To bi, ovakvoj vladi, dalo mnogo ozbiljniji pečat. Maju svakako za takvo mesto preporučuje baletska gracioznost koja je izgradila njenu ličnost u ranoj mladosti. Očekujem da će uraditi ono za šta njen prethodnik nije imao snage, ili podršku: razdvojiti ministarstvo na kulturu i informisanje, ne bi li kultura nestala i ostalo samo informisanje. Budžet jeste smanjen sa 0,6 na 0,4%, ali to nije dovoljno – poručuje Trifunović.

– Činjenica da je gospođi Maji Gojković, doskorašnjoj predsednici Narodne skupštine, povereno Ministarstvo kulture i informisanja ukazuje da je kultura prepoznata na pravi način – kaže za Danas direktorka Narodnog muzeja u Beogradu Bojana Borić Brešković.

Prema njenim rečima, Gojković ima iskustva i već je upravljala značajnom institucijom.

– Resor kulture predat je na upravljanje ličnosti bogatog iskustva i verujem da je time iskazan i značaj koji buduća kulturna politika Republike Srbije treba da ima. Gospođa Gojković upravljala je izuzetno značajnom institucijom i uverena sam da će, rukovodeći Ministarstvom kulture, biti u prilici da unapredi opseg i kvalitet njegovog delovanja. Nadam se neposrednoj saradnji sa ustanovama zaštite i mogućnosti da, kako svoje lično, tako i iskustvo i resurse zaposlenih u kulturi, upotrebi na način koji će omogućiti unapređenje uloge koju kulturno nasleđe i kultura imaju u životu i države i građana – konstatuje Borić Brešković.

– Imena ministara su potpuno nevažna u poretku lične vlasti Aleksandra Vučića – smatra Gojko Božović, urednik izdavačke kuće Arhipelag. Neki od tih ministara su otpravnici poslova i realizatori njegove volje. Za neke mislim da nisu čak ni to. Pošto nisu jasni razlozi zbog kojih neki postaju ministri, dok drugi to prestaju da budu, a treći kao neki sveznajući društveno-politički pripovedači prelaze s jedne ministarske funkcije na drugu, sasvim je suvišno govoriti o personalnom sastavu ministarskog kora. U demokratskom društvu do izražaja dolaze lične sposobnosti i preferencije ministara, njihove lične i političke biografije, njihovi programi i namere. U autoritarnom društvu, a pogotovu u sistemu lične vlasti, svi programi su svedeni na jednu volju, a odluke na samo jedno mesto – podseća Gojko Božović.