Ministarstvo navodi da nije u mogućnosti da išta promeni, kulturni radnici besni: Asocijacija NKSS dobila odgovore od Ministarstva kulture

Ministarstvo je odgovaralo na Predlog procedure za realizaciju konkursa koji je pripremila Asocijacija NKSS, kao i na Spisak zahteva različitih aktera u kulturi iznetih na otvorenom protestnom forumu održanom ispred zgrade Ministarstva u četvrtak 08. juna na poziv Asocijacije NKSS.

Međutim, sudeći po komentarima i odgovorima Ministarstvu, iz Asocijaciji NKSS su razočarani pokušajem da ovo ministarstvo razreši osnovne probleme sa kojima se suočavaju kulturni radnici.

Naime, na sastanku održanom 9. juna 2023. godine Asocijaciji NKSS podnela je Ministarstvu kulture niz zahteva za rešavanje bazičnih problema u kulturi Srbije formulisanih kroz kampanju „Za dostojanstven rad u kulturi“ i na Otvorenom forumu 8. juna 2023. godine.

Zahtevi se odnose na povećanje ukupnog budžeta za kulturu; povećanje budžeta za konkurse; unapređenje konkursnih procedura; neisplaćena sredstva za penzijsko, zdravstveno i invalidsko osiguranje samostalnim umetnicima; ukidanje diskrecionih prava ministra kojim se dodeljuje 25 odsto ukupne mase sredstava mimo konkursa; kreiranje konkursa za pokrivanje tekućih troškova organizacija civilnog društva (institucionalne grantove) i za mnoga druga urgentna pitanja.

Oni su od Ministarstva zahtevali formulisanje konkretnih predloga mera koje će preduzeti da bi se ova pitanja rešila. Odgovore (koji se nalaze na ovom linku ) su dobili 26. juna.

– Osim nekoliko kozmetičkih ustupaka, u slučaju gotovo svakog odgovora, posle mnoštva članova, paragrafa i alineja, Ministarstvo navodi da nije u mogućnosti da išta promeni, jer ih u tome sprečavaju zakoni; da rešavanje zahteva nije u njihovoj nadležnosti ili da bi promena uhodanih (a evidentno loših) praksi ugrozila kulturni život u Srbiji – komentarišu iz NKSS-a odgovore Ministarstva kulture.

Prema njihovim rečima, neki od zanimljivih primera uključuju „da nije u nadležnosti Ministarstva kulture da traži povećanje budžeta za kulturu na 1 odsto“ (strana 10); da nisu u mogućnosti da stave na uvid javnosti bodovne liste sa javnih konkursa „jer to nije u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita tajnih podataka, odnosno zaštita podataka o ličnosti“ (strana 4); da nije moguće ukinuti fond nad kojim Ministarka kulture ima diskreciona prava, jer se ta sredstva dodeljuju projektima koji su „izuzetno značajni“ i u slučaju „nepredviđenih okolnosti, elementarnih nepogoda i slično“ (strana 8).

Iz Asocijacije NKSS zato podsećaju Ministarstvo kulture i javnost da je, nasuprot planovima iznetim u nacrtu Strategije razvoja kulture Republike Srbije 2020 – 2029 godine, u kojem se navodi da je u kulturu „potrebno ulagati sredstva u iznosu od najmanje 1 odsto budžeta države“, ove godine budžet za kulturu smanjen na 0.67 odsto (prošle godine je budžet za kulturu bio 0.78 odsto ukupnog budžeta); da sa 17,6 evra po glavi stanovnika Srbija ima procentualno najmanji budžet za kulturu od svih zemalja u regionu; da se na konkursima za savremenu umetnost izdvaja manje od 4 odsto budžeta Ministarstva kulture (ove godine 3,9 miliona evra); da su prosečni iznosi koje organizacije civilnog sektora u kulturi dobijaju za realizaciju projekata oko 3.000 evra (ove godine 353.870 dinara); a da „nevladine organizacije“ koje već godinama dobijaju najveće „dotacije za nevladine organizacije“ iz budžeta Ministarstva kulture jesu Srpska pravoslavna crkva (ove godine 80 miliona dinara ili 684 hiljade evra) i Dvorski kompleks na Dedinju (ove godine 67 miliona dinara ili 573 hiljade evra); da se na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama iz vojvođanskog budžeta već godinama dodeljuju ogromna sredstva organizacijama iz Beograda, čiji su vlasnici poznati saradnici i promoteri vladajuće stranke (ove godine 41 milion dinara od ukupnog budžeta od 289 miliona dinara); da su Ministarstvo kulture, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, Sekretarijat za kulturu Beograda i Gradska uprava za kulturu Novog Sada u protekle dve godine dodelili 214 projekata, u ukupnoj vrednosti od 229,5 miliona dinara (1.960.000 evra) organizacijama koje nisu registrovane u APR-u, organizacijama koje su registrovane neposredno pred konkurse, organizacijama koje se ne bave kulturom i organizacijama čiji su računi u blokadi.

– U skladu sa Zakonom o dostupnosti informacija od javnog značaja, tražili smo od Ministarstva da dostavi zapisnike komisija na konkursima za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti savremene umetnosti, bodovne statuse svih podržanih i odbijenih projekata na ovim konkursima i podatke o iznosu diskrecionih prava, te kojim su „izuzetno značajnim projektima“, mimo konkursa, ona dodeljena, ali nikakav odgovor do sada nismo dobili – ističu iz NKSS i dodaju:

– Polje kulture u Srbiji je u rasulu, a umetnice/umetnici i kulturni radnici/radnice su gladni i besni. Ministarstvu kulture mora biti jasno da se nećemo zadovoljiti kozmetičkim izmenama, koje katastrofalno stanje stvari samo produbljuju. Zahtevamo i borimo se za strukturne promene koje jedino mogu doneti dostojanstvene uslove rada u sektoru kulture.

Iz Asocijacije NKSS poručuju da će pokrenuti širok krug konsultacija u odnosu na odgovore Ministarstva sa reprezentativnim udruženjima umetnika/umetnica, sa kulturnim institucijama u zemlji i sindikatima koji štite prava kulturnih radnika/radnica, da bi dogovorili njihove dalje korake.

– Ministarstvu kulture dajemo rok do septembra 2023. godine da — u onim slučajevima gde se u njihovom odgovoru navodi da „nemaju ništa protiv da se to uradi“ — krene sa operacionalizacijom tih predloga i javnosti predoči kako namerava da rešava nagomilane probleme u polju kulture u Srbiji – izričiti su iz Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije NKSS.