Minja Bogavac: Navijam za pobunu

„Uvek navijam za pobunu, uvek navijam za mogućnost da baš ova situacija bude ona prelomna, kada ćemo najzad uzeti stvari u svoje ruke i prestati da se sklanjamo pred poplavom besmisla, haosa i nereda, koji očigledno trenutno vlada u kulturi. Samo napred!“

Na pitanje da li je smena Željka Hubača, direktora Drame u Narodnom pozorištu, samo incident unutar tog pozorišta ili je to simptom stanja u kulturnim institucijama u Srbiji, Bogavac u intervjuu za RSE ističe da joj se na žalost čini da je to što je Željko Hubač uopšte bio direktor Drame, bila neka vrsta incidenta u kulturnim institucijama.

“U protekle četiri godine, Narodno pozorište je dobilo 107 vrlo relevantnih nagrada. Od jedne fosilske, muzejske pozorišne ustanove, postalo je zaista živo mesto, mesto gde se osećate ponosnim što pripadate tom kulturnom korpusu čija je vrhunska kulturna institucija pozorište. Željko Hubač je pokazao da je moguće praviti istovremeno klasičan, pozorišni mejnstrim repertoar, a da to i dalje budu i kritičke i umetnički relevantne predstave, predstave sa savremenim rukopisom. Mislim da je to što je radio bio dobar primer, ulivalo je nekakvu nadu, rekla je rediteljka i dodala da u momentu kada Željko Hubač, umesto da dobije nagradu za sve što je učinio za Narodno pozorište i za kulturu u Srbiji, u protekle četiri godine, biva smenjen u naponu snage toga ansambla, sa ogromnom podrškom, ogromnim rezultatima iza sebe. Kako je navela čini joj se da se opet vraćamo tom našem obrnutom sistemu vrednosti, u kojem sve što je dobro, živo i diše, gledamo da sankcionišemo.

Na pitanje kako ipak razumeti tu smenu i da li misli da je to problem ličnih odnosa između upravnika Dejana Savića i Željka,  Ili misli da je u pitanju njegov repertoar, s obzirom na to da je direktor Narodnog pozorišta najavio promenu vizure repertoara, Bogavac navodi da čak i da su pitanju lični odnosi, to nije relevantno, za one koji se javno time bave.

“Svakako je u pitanju nekakvo neslaganje sa repertoarskom politikom i svakako je pitanje jedna vrsta hrabrosti koju je Željko pokazao i pokazivao godinama a koja očigledno sada dolazi na naplatu. Nimalo ta situacija nije bezopasna”, rekla je Bogavac.

Rediteljka je odgovarajući na pitanje šta su ideološke ili idejne okosnice tog repertoara, koje toliko ne odgovaraju instituciji Narodnog pozorišta i šta je ta podobna umetnost koju ćemo sada gledati, rekla da ukoliko neki repertoar, koji ima toliko mnogo uspeha i kod publike i kod stručne javnosti, kritike na festivalima, treba promeniti, onda se postavlja pitanje – šta su ideološke ili idejne okosnice tog repertoara, koje toliko ne odgovaraju instituciji Narodnog pozorišta i šta je ta podobna umetnost koju ćemo sada gledati?

Jug Radivojević, koji je predložen za novog direktora Drame, posle svega što se dogodilo, to je odbio. A kulturna javnost je burno reagovala na smenu Hubača, Bogavac je na pitanje da li je za nju to ohrabrujuće i da li je očekivala takve reakcije, i u regionu i domaće, navela da to što je istovremeno smenjen Željko Hubač i doveden Jug, nekako je u kulturnoj javnosti ostavilo neki problem.

“Danas svi govore da Jug Radivojević neće biti dobar direktor Drame. Dok se nije desilo to odbijanje, bila sam malo suzdržana i nisam znala u kom će pravcu on to voditi. Mislim da je to što je uradio vrlo častan gest. Mislim da je to poslednji gest nakon kojeg treba promeniti upravnika Narodnog pozorišta. Nisu više u pitanju lični odnosi. Očigledno je da se institucija koju on vodi raspada. Mislim da bi od njega bilo fer i časno, da u ovoj situaciji, barem ponudi svoju ostavku, precizirala je Minja Bogavac.

O tome kakva je njena dijagnoza pozorišne situacije u Srbiji danas i da li je tačna primedba jednog od pozorišnih ljudi da je mlađa generacija mnogo konzervativnija, nego što je to vaša generacija, između 35. i 45. godine, rediteljka je za RSE objasnila da joj se čini mi se da je ta dijagnoza tačna i da joj se čini da se to ne odnosi samo na pozorište.

“ Mislim da je to generalno jedna priča o generacijama u našem društvu. Mislim da je posledica toga činjenica da smo mi odrastali u jednoj situaciji koja je bila loša, ali se u jednom trenutku promenila i ulila je mnogo nade. Rasli smo devedesetih u ratnom okruženju, ali sa nekom stalnom tradicijom građanskog bunta. Postojao je neki drugi, obrnuti način razmišljanja kome ste mogli da pripadate, pa da vam se oko 5. oktobra učini da je ipak moguće nešto promeniti. Da je moguće da se dese neke demokratske promene, rekla je Bogavac.  Kako je navela ova generacija, koja je stasala posle tih demokratskih promena, stasava u atmosferi razočaranja. Tu nema nekog bunta, ni besa, ima samo opšteg stava da je politika nečasno zanimanje kojim se ne treba baviti, da se zapravo nikada ništa i neće promeniti, da su neke druge boje, ali da u suštini običan čovek, pošten čovek, tu nema šta da radi. Kada su mladi nezainteresovani za društvo i politiku, društvo ima itekako ozbiljno da se zabrine, jer su onda oni politički nepismeni i politički neobrazovani. Postaju pogodni za svaki vid manipulacije. To je ulaznica za fašizam, ozbiljan fašizam bilo koje vrste. Mislim da taj neokonzervativizam kod mladih jeste jedan od osnovnih problema u našem društvu, istakla je Minja Bogavac.