Foto: Mateja Stanisavljevic/ATAImagesNakon naprasnog menjanja pravilnika i otkaza Jeleni Ivetić iz Šabačkog pozorišta, deo kolektiva zatražio je njeno vraćanje na posao, citirajući da je u pitanju posledica javne podrške studentima.
Kolektiv je jasno izneo zahteve povodom otpuštanja Ivetić, koja je proglašena tehnološkim viškom, a ispred samog pozorišta održan je protest podrške njoj u ponedeljak uveče.
Sada se na ovu temu oglasila i Milena Minja Bogavac, svojevremeno direktorka ovog pozorišta, koja je na svom Fejsbuk nalogu napisala sledeće
„Ne mogu da se izjašnjavam o situaciji u Šabačkom pozorištu. Suviše me trigerije, pa se plašim: ako počnem na ovu temu, nikada neću prestati… ali suština je ovo. Kada sistematizaciju jednog pozorišta, uređuje osoba koja ne razlikuje parku od cuga, niti vodvilj od klasicističke tragedije – SVAKO JE TEHNOLOŠKI VIŠAK, jer je jedina tehnologija koja se ovde sprovodi – nasilje.
Nasilje nad pozorištem, a pozorište su – naravno, ljudi… Pa, ako neko bude u prilici da „koleginici“ bez radnog iskustva, objasni ko je Jelena Ivetić i čemu ona služi u jednom pozorišnom kolektivu, možda je najbolje početi od naprednjacima bliskih metafora.
Naprimer: da je Šabačko sendvič, Ivetić bi bila hleb. Da je Šabačko špil karata, Ivetić bi bila džoker. Da je Šabačko zgrada, Ivetić bi bila malter… Ali, pošto je Šabačko pozorište – Ivetić je Jelena… i treba biti baš mnogo neupućen u tehnologiju pozorišta, da bi ovakvu koleginicu proglasio „tehnološkim viškom“.
Ne mogu da se izjašnjavam o situaciji u Šabačkom pozorištu.
Ali, moram da se izrazim o Jeleni, zato što je volim i poznajem i zato što sam je upoznala, u istom tom Šabačkom pozorištu, kao koleginicu i blisku saradnicu, kojoj bih uvek dala sve preporuke na svetu. Tokom dve i po godine, radile smo zajedno, pa sam imala prilike da steknem neposredni uvid u njene multitaskerske doprinose ovom kolektivu.
Tokom te dve i po godine, milion puta sam u svojoj glavi odigrala igricu zvanu „idealni pravilnik o sistematizaciji Šabačkog pozorišta“ … i volela bih da skrenem pažnju na neke činjenice, o Jeleninom radu. Recimo da je ovo lista razloga iz kojih Jelena Ivetić nikada ne može biti tehnološki višak Šabačkog pozorišta.
– Jelena voli pozorište, zna pozorište, voli da ga pravi i voli da su joj ruke u tom poslu. Ne biste verovali koliko je ovo retka i vredna osobina!
– Igra za tim i izrazito je lojalana svom timu, što je vrlina u svakom poslu, koji se radi sa ljudima i za ljude.
– Jelena je genije komunikacije, a pozorište je umetnost komunikaciije i nema na svetu pozorišta koje za takvu osobu ne bi imalo posla. Kada je u pitanju Šabačko pozorište, stvar je dodatno komplikovana: zato što je Šabačko napravilo Jelenu, kao što i Jelena ima svoj čip u pravljenju Šabačkog pozorišta i zajednice oko njega.
– Jelena zna kako diše svaka osoba u tom kolektivu, ali i bolje i važnije: Jelena poznaje sve ljude koji sa Šabačkim sarađuju, a posebno poznaje zajednicu koju čini redovna publika.
– Jelena je „faktor“ komunikacije koji povezuje sve sektore pozorišta, ali i ključni faktor u komunikaciji koju pozorište vodi ka spolja: sa zajednicom i publikom i spoljnim saradnicima. Domaćica i šefica protokola, kakvu bi svako pozorište poželelo.
– Jelena ima telefonski imenik od milion dolara, pri čemu pravu vrednost ne čine tamo neka imena i nizovi cifara, već činjenica da ona ima izgrađen odnos, sa svakom osobom koju pozove: za malu uslugu, veliko hvala ili da proveri da li ta osoba dolazi na premijeru, koliko karata joj treba i koja mesta da joj rezerviše. Zbog toga, ne možeš Jeleni „uzeti“ njen telefonski imenik. Kad nije u njenom telefonu, taj isti imenik postaje bezvredan, jer nisu u pitanju „kontakti“, nego međuljudski odnosi koje je godinama gradila, u ime Šabačkog pozorišta i na korist ove institucije. To je vrednost koju Jelena više nikad ne može da izgubi, ali i vrednost bez koje Šabačko može da ostane za dva minuta… I to je, danas, verujem, svima jasno!
– Kad nešto krene po zlu, Ivetić je MVP. U slučaju bolesti glumice, spremila bi ulogu za dan: i tako zna napamet svaku predstavu i svačiji tekst. U slučaju odsustva nekog iz tehnike, mogla bi da se sabere i da za pola sata shvati kako da izvede svetlo ili ton, u svakoj predstavi sa repertoara… Ono što ne zna, naučila bi. Ono što zna – mnogo je važnije.
– U slučaju nekog većeg problema – sa publikom ili sa saradnicima, dakle: u slučaju potrebe za „kriznim menadžmentom“ Ivetić prva gasi požar, prva ga locira i lokalizuje, prva izveštava sve kolege o tome šta se desilo i zašto. I nije malo puta primila prvi udarac za ceo tim… Primila i odbila, prijatelji. Menadžerskim jezikom rečeno: Ivetić hendla krizne situacije i rešava ih, uz osmeh.
Pa, hajde, osobo, otpusti Jelenu Ivetić iz Šabačkog pozorišta!!!
Najbukvalnije i sasvim dokazano: imaćeš protest pred pozorištem!!!
To nije samo protest zbog nezakonitog otpuštanja: video je Šabac nezakonito otpuštanje milion puta… Protest koji je Srbija juče videla pred Šabačkim pozorištem, protest je podrške LIČNO JELENI, jer Jelena je – za mnogo ljudi koji sarađuju sa ovim pozorištem i koji redovno kupuju ulaznice – LICE OVOG POZORIŠTA, u javnosti prepoznatljivije čak i od nekih glumaca i nekih glumica iz Prve grupe… a sigurno dvesta puta prepoznatljivije od svakog direktora, svake direktorke i svake vršitelje dužnosti. Uprava se menja, a kolektiv ostaje!
Drugim rečima, kada bi v.d. direktorka Šabačkog pozorišta, odvojila sedam i po minuta da razmisli o sistematizaciji ustanove koju vodi… ili da je postojao nekakav razlog zbog čega JEDNA OSOBA mora da bude proglašena tehnloškim viškom, bolje bi joj bilo da je bacila kamen, kao bidermajer, iza leđa, pa koga pogodi – njega otpusti… Pri tome, mogla bi samo da se nada da kamen neće pogoditi baš Jelenu Ivetić… Jer, svako je zamenjiv i da, to je istina… ali, neki su ipak teže zamenjivi nego drugi… Zato što nisu samo radnici raspoređeni na nekom mestu, nego su ljudi koji su celim srcem i celim svojim životom, povezani sa svojim radom i svojim timom.
Znam da članstvo Napredne stranke to ne može da razume, ali rad u Pozorištu – ako je pošten, nikada nije samo posao, već životni poziv.
I zato nemam brige za drugaricu Ivetić!
Sa svojim znanjem, iskustvom i posvećenošću, može samo da nađe bolji posao.
Imam brige za vršiteljku dužnosti direktorke!
Sa svojom bahatošću i svojim stranačkim dosijeom, može samo da počne da smišlja šta joj je izlazna strategija i šta će tačno reći kad bude davala iskaz pred Sudom. Taj dan je zapravo mnogo bliži nego što misli… i barem ja to mogu da kažem, zato što znam, iz iskustva.
ODGOVARAĆE! SVI ĆE ODGOVARATI!!!
Podrška za Jelenu! ❤
Ljubav za sve koleginice i kolege iz Šabačkog pozorišta… čak i za one koji se nisu potpisali ispod zahteva svog radnog kolektiva: sigurna sam da znaju šta (ni)su uradili i na koliko nivoa je to pogrešno. Zaj*bano je živeti u strahu, pa im svima iskreno želim da se spasu i tog radnog mesta i tog kolektiva kome su okrenuli leđa i tih užasnih pritisaka, iz Uprave i Grada.
P.S. – Hej, Jelena Ivetic – vidi ovaj post, da ne bude da te ogovaram po internetima, bez taga!“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
