Predstava je kabaretska i dobra je. Svima preporučujem da je pogledaju, naročito glavnom odboru DSS-a, izjavio je Svetislav Basara nakon sinoć održane premijere u Novom Sadu u „Fabrici“ u produkciji Studentskog kulturnog centra „Novi Sad“ predstave „Ubiti Zorana Đinđića“ koju je prema tekstu Rajka Đurića i Zlatka Pakovića adaptirao i režirao Paković.
Publika, „kao neka sekta smo, bože mi oprosti“, prokomentarisao je jedan poznati opozicionar iz petooktobarskog vremena, prošla je kroz lavirint do hale u kojoj se igrala predstava. Dobar uvod – na zidovima su bile okačene uveličane stranice iz raznih srpskih novina iz vremena pre ubistva prvog demokratski izabranog premijera, reformatora Zorana Đinđića, sa natpisima koji su dokazivali kakva je prljava medijska hajka vođena protiv njega mesecima pre atentata. Dok publika prolazi, iz zvučnika odjekuje glas Tomislava Nikolića i njegova rečenica „Ako neko vidi Zorana Đinđića neka mu poruči da je i Tito imao problema sa nogom pre smrti“… i kao što je reditelj i najavio pre premijere da će predstava biti osveta „svima onima koji su priželjkivali Đinđićevo ubistvo i njime se okoristili“, tako je i bilo. Zlatko Paković i ekipa sjajnih glumaca, autor songova Tomislav Marković su se izrugivali baš onima koji su to priželjkivali „jer oni čine sve da građani i građanke Srbije budu nezadovoljni i sumorni“.
Uz, dakle, odličnu glumu Jovane Stipić, Milijane Makević, Emine Elor, Bojana Dimitrijevića, Igora Filipovića i Nikole Đurička, umetnički je dočarana po prvi put priča ko je sve priželjkivao Đinđićevu smrt, ko je slavio nakon nje i ko se sve ovajdio od nje. Koštunica, Legija, crkva… i čovek se zapita kako pozorišna umetnost može biti tako velika, da nam ove 2012. godine, kada je Tomislav Nikolić aktuelni predsednik države, ipak budu smešne, u svoj svojoj ironiji, scene iz ove predstave. Ali, može. Samo je bilo potrebno da neko napravi čistu, nedvosmislenu pozorišnu priču o tome.
– Da, ovo je dobra predstava. Drago mi je da je Paković uspeo da je sažme, sada je sva nabijena emocijama kako i treba da bude. Znala sam koliko je bilo puno više teksta sa kojim se počelo. Ovako je dobro, zaista dobro, izjavila je za Danas Borka Pavićević nekoliko minuta nakon kraja premijere.
Nije predstava izazivala samo smeh kod publike. U momentu kada je publika pozvana da oda počast Đinđiću minutom ćutanja i kada je taj minut potrajao dugo, bez uobičajnih završnih reči, bio je to onaj pravi pozorišni trenutak kada shvatite da upravo pozorište može da „prozove“ ljude na razmišljanje.
A u publici, toj „sekti“ kako smo spomenuli na početku teksta, bili su, pored Basare i Borke Pavićević, i Mirko Đorđević, Nebojša Popov, Radoslav Petković, Bogoljub Arsenijević – Maki, Branislav Grubački – Guta, Dijana Milošević, Nikola Džafo (radio scenografiju za predstavu), Dimitrije Boarov, Gorčin Stojanović, a od političara, bliskih Đinđićevih saradnika, samo Zoran Živković. Naravno, i puno mladih ljudi.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
