Miodrag Stefanović: Retrospektiva/Introspektiva/30 godina – Spoj tradicije i savremenosti

Njegova izložba pruža uvid u različite faze Stefanovićevog stvaralačkog postupka, od ideje i inspiracije do finalizacije, otelotvorene u umetnički dizajniranim i oblikovanim komadima nakita.

Kao predstavnik pete generacije uglednih zlatara, Miodrag je porodičnu tradiciju nastavio obrazovanjem i stručnim usavršavanjem na fakultetima u Firenci i Beogradu, da bi izgradio svoj autentični izraz kroz spoj tradicionalnog i savremenog. Upravo polazeći od te osnove, kustoskinja Biljana Jotić je razvila koncept aktuelne postavke.

„ Duga je istorija nastanka nakita, a u ovom neprekinutom nizu, koji definiše vezu idejnog i praktičnog, možemo nadovezati i nit vremena, neprekinuti niz koji teče i koji ne može da odvoji vreme, već samo da podstakne specifičnosti doba. Otuda koncept Tradicionalno i savremeno: veština i dizajn, odnosno pokretačka tačka posmatranja izložbe, retrospekcije jednog autorskog izraza u savremenom stvaralačkom smislu kroz stvaralačku veštinu“, piše Biljana Jotić, kustoskinja izložbe, MA istorije umetnosti, direktorka Muzeja primenjene umetnosti, u tekstu pratećeg kataloga.

Miodrag Stefanović je nakon završene Politehničke škole, Odseka za zlatarstvo, nastavio praktično obrazovanje na Akademiji za dizajn nakita Le Arti Orafe u Firenci, Italija, a onda je diplomirao na Fakultetu za dizajn u Beogradu, na smeru Industrijski dizajn u klasi profesora Gojka Varde. Redovno izlaže samostalno i u okviru kolektivnih izložbi, od kojih izdvajam izložbu crteža i nakita u Galeriji San Karlo dei Barnabiti u Firenci, Italija; zatim izložbe nakita u Muzeju primenjene umetnosti, Etnografskom muzeju, Galeriji ULUPDS-a u Beogradu, Srbija; Galeriji Kodre i Prirodoslovnom muzeju Slovenije, Ljubljana. Pored navedenih izložbi, Miodrag je bio finalista konkursa FUNKSHION u Majamiju, SAD, kao i autor kolekcije nakita za Nj.K.V. Jelisavetu Karađorđević.

„Važna stavka koja ga pozicionira kao aktivnog učesnika savremenog dizajna ogleda se u nakitu Zlatare Stefanović, koja u vreme efermenih pojava prkosi trajanjem i nasleđem. Ova praksa prenošenja znanja, umeća i majstorstva sa generacije na generaciju može se izdvojiti kao posebno mesto posmatranja odnosa prema trajanju i nasleđu u korak sa najsavremenijim tokovima. Stoga, retrospektivna izložba Miodraga Stefanovića pokreće brojna pitanja i teme za promišljanje u teorijskom smislu, a u praksi pokazuje spoj tradicije i savremenosti, veština i dizajna“, piše Jotić.