Miodrag Tabački od avangarde do baroka i nazad: U SANU predstavljena knjiga o našem najuticajnijem pozorišnom scenografu

Reč je o tematskom zborniku radova u izdanju FDU, koji se bavi stvaralačkim opusom našeg najznačajnijeg i najuticajnijeg scenografa, dopisnog člana SANU i dugogodišnjeg univerzitetskog profesora Miodraga Tabačkog, koji je danas promovisan u Svečanoj sali akademije. Kako su naveli Ivan Medenica, dr Milena Dragićević Šešić, profesorka emerita FDU i dr Ognjen Obradović, asistent na FDU koji je bio moderator razgovora, ova knjiga je treći i poslednji nivo trospratne konstrukcije posvećene radu izuzetnog umetnika.

Prvi nivo je bila izložba „U glavnoj ulozi Miodrag Tabački“, koju je u svojoj Galeriji nauke i tehnike, vlastitim snagama organizovala SANU. Zatim je aprila prošle godine došlo do saradnje SANU i FDU na realizaciji konferencije pod nazivom „Umetnik scene Miodrag Tabački: od avangarde do baroka i nazad“. Naziv konferencije i zbornika, prema rečima Medenice, proističe iz širokog stilskog raspona u scenografijama Tabačkog u toku njegove pedesetogodišnje karijere.

– Taj raspon počinje od njegovih prvih scenografskih radova, koji su bili inspirisani posleratnom pozorišnom avangardom, delom reditelja Ježija Grotovskog, scenografa Jozefa Svobode…, a preko nje i pojavama istorijske avangarde s početka 20. veka, recimo, rad scenografa, reditelja i teoretičara Edvarda Gordona Krega. Luk se zatvara baroknim izrazom u radu Tabačkog, koji se shvata ne kao pravac, već kao tipološka stilska odrednica – dinamika, preterivanje, oniričnost, raskoš, preplitanje stvarnosti i iluzija.

Ipak, kako je istakao Medenica, najvažniji izraz u ovom nazivu jeste „i nazad“. Njime se ukazuje na to da u delu Tabačkog nema razdvojenih faza, nego da su sve one organski prožete u snažnoj umetničkoj imaginaciji, temeljnom istraživačkom radu, te zasnovane na znanju iz istorije umetnosti i istorije pozorišta.

Knjiga ima, po modelu same konferencije, dva dela: pet naučnih radova i transkript razgovora s umetnicima, stalnim saradnicima Tabačkog (transkriptu je pridodat i autorski tekst rediteljke Dijane Milošević). Naučni deo počinje sveobuhvatnim izlaganjim koja, u glavnim crtama, analizuju opšte odlike scenografija Tabačkog, sublimirajući njihovo poreklo i odnose s različitim pojavama iz istorije likovnih umetnosti (Irina Subotić), odnosno avangardnog i neoavangardnog pozorišta 20. veka (Milena Dragićević-Šešić).

Ovaj se deo knjige razvija i završava problemski izoštrenim radovima u kojima se detaljno analizuju pojedine odlike samo dva ili čak jednog rada Tabačkog (tekstovi Marine Milivojević- Mađarev, Ognjena Obradovića i Medenice). Zanimljivo je da ova tri teksta analizuju svega pet radova koje je Tabački sve realizovao u predstavama Jugoslovenskog dramskog pozorišta u kratkom periodu od svega jedne decenije (1985-1996) i koje spadaju u red njegovih najznačajnijih dela.

Drugi deo knjige, kako je objasnio, je transkript razgovora koji je na konferenciji Mia David vodila sa saradnicima Tabačkog iz regiona bivše Jugoslavije: dramskim piscem Nebojšom Romčevićem i rediteljem Egonom Savinom iz Beograda, Radmilom Vojvodić, rediteljkom i dramskom autorkom iz Podgorice i Bjankom Adžić Ursulov, kostimografkinjom iz Ljubljane.

– Pored toga što su bili ili jesu saradnici Tabačkog, neki od njih su i njegovi bivši studenti i/ili prijatelji, što je razgovoru i njegovom transkriptu dalo i ličnu notu. Taj razgovor pruža uvid u mnoge aspekte umetničkog, ali i pedagoškog rada Tabačkog. Saznajemo da je bio kompetentan, posvećen i inspirativan profesor, koji je studentima pružao teorijsko i istorijsko znanje o scenografiji; da im je u svest usadio da scenografija nije dekoracija, već prostor igre, jedan od nosećih delova predstave, metaforička sublimacija njenih značenja; da je stimulisao studente da osvajaju alternativne scenske prostore.

Takođe saznajemo, naveo je Medenica, da je, u koncipiranju i realizaciji scenografija, Tabački temeljno izučavao samo dramsko delo i epohu iz koje dolazi, ali imao u vidu, ako je bilo reči o klasici, i njegove savremene implikacije; da je strasno i promišljeno diskutovao s rediteljima o konceptu predstave i pri tome bio uporan u svojim zamislima, ali uvek spreman da se povuče pred boljim argumentom; da je bio apsolutni profesionalac, čak i perfekcionista u tehničkoj realizaciji scenografija; da se nije libio ni da, u vremenu najgore ekonomske krize, sam dovlači materijale za njihovu izradu bukvalno preko mora.

Tako se, prema njegovim rečima, na kraju potvrđuje da su mnoga svojstva „Mićinog“ scenografskog dela (kako ga zovu svi saradnici i prijatelji), nerazdvojivi od njegove podjednako raskošne, inventivne, inteligentne i duhovite ličnosti..

– Postoji još jedan kuriozitet – pozorišna zavesa koja je sveprisutna u pozorišnom radu Miće Tabačkog, kao upečatljiv metaforični znak o odnosu stvarnosti i sveta iluzija.

Milena Dragićević Šešić za prošlogodišnju konferenciju napisala je tekst „Umetnička istraživanja Miodraga Tabačkog: imaginacija u službi avangardne konceptualizacije“.

– Međutim, na molbu kolega mlađe generacije da govorim o njegovoj ranoj stvaralačkoj fazi, o onome što sam samo ja od danas aktivnih teoretičara imala priliku da vidim sedamdesetih godina, odlučila sam da predlog prihvatim, jer je to bio najavangardniji segment rada Miodraga Tabačkog, u kome je istraživački, a ne zanatski prstup bio element koji je njegove scenografije odvajao od drugih, i člinio ih umetničkim delima po sebi – izjavila je Šešić.

Ali, kako je navela, priroda njegovog umetničkog procesa nije podržavala čisti hronološki, istorijski pristup njegovom opusu.

– Otuda dolazi i ovaj podnaslov: „Od avangarde do baroka i nazad“, jer mi se čini da koliko je Tabački imao baroknog i u prvoj svojoj predstavi 1973. godine, toliko i danas ima mnogo toga avangardnog u njegovim recentnim predstavama. Ja sam nastojala da osvetlim taj nevidljivi, idndividualni umetničko-istraživački postupak, postupak rađanja ideje koja će biti jedinstvena, originalna i koja će scenografije Miodraga Tabačkog činiti i platformama za igru i umetničkim ostvarenjima po sebi – izjavila je Milena Dragićević Šešić.

Na više od 150 strana, uz obilje fotografija iz predstava i u dvojezičnom izdanju (srpskom i engleskom), ova knjiga beleži jednu veliku karijeru koja je dobila i evropski kontekst, jer je Miodrag Tabački jedini scenograf sa ovog prostora koji ima i međunarodne nagrade i priznanja, i koji je svojim radovima ušao u brojne enciklopedije.

Na jučerašnjoj promociji u SANU, zamoljen da i on nešto kaže, Tabački se zahvalio autorima knjige i ljudima koji stoje iza ovog izdanja, kao i brojnim poštovaocima koji su prisustvovali ovom događaju.

U uređivačkom odboru knjige, pored Milene Dragićević Šešić, su i Ognjen Obradović i Jelena Knežević, asistentkinja na FDU, a recenzenti su dr Aleksandra Jovićević, profesorka La Sapienza University Roma, dr Silvija Jestrović, profesorka University of Warwick, Warwick, dr Nikola Šuica, profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu.