Miran i dostojanstven protest nije dovoljno vidljiv

Problem opstanka Grafičkog kolektiva i njegove Galerije na ovoj prepoznatljivoj lokaciji započeo je procesom restitucije pre tri godine, a javnost je upoznata sa problemom pre skoro dve godine kada je prostor prodat novom vlasniku. Uprava Grafičkog kolektiva se od tada u više navrata obratila za pomoć Gradu Beogradu – Sekretarijatu za kulturu, Ministarstvu kulture i drugim republičkim i gradskim organima nadležnim za pravna i imovinska pitanja. Takođe, obratili smo se bivšem i sadašnjem predsedniku države, bivšem i sadašnjem premijeru, kao i gradonačelniku. Odgovori su uglavnom izostajali. Odgovori Ministarstva kulture i Sekretarijata, predsednika Republike nisu bili pozitivni, uglavnom sa obrazloženjem da Republika i predsednik nemaju zakonska i ustavna ovlašćenja. Pomoć od Sekretarijata za kulturu za sada je još uvek samo na obećanjima i pokazanoj dobroj volji. Održano je više sastanaka sa sekretarkom Ivonom Jevtić. Međutim, potencijalna rešenja koja je Grad ponudio su neadekvatna u pravno-imovinskom delu, naime, taj prostor u Karađorđevoj ulici je takođe u procesu restitucije. Mesec dana pre iseljenja Grafički kolektiv je i dalje bez rešenja problema – kaže ne početku razgovora za Danas LJiljana Ćinkul, umetnička direktorka Grafičkog kolektiva, koji uskoro ostaje bez svoje stalne i prepoznatljive adrese na Obilićevom vencu.

* Kada se iselite, šta ce se dogoditi sa eventualnim umetničkim delima u posedu Grafičkog kolektiva?

– Kolekcija je značajan deo kulturnog kapitala Grafičkog kolektiva, osnovana 1953. godine i predstavlja prvi kabinet grafike u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. Kolekcija danas broji preko 5.000 grafičkih listova najznačajnijih umetnika druge 20. veka i početka 21. veka. Naša moralna i profesionalna obaveza prema nasleđu prošlosti ali i budućim generacijama jeste da sačuvamo ovaj dragocen fundus koji predstavlja nezaobilazan deo nacionalne kulturne baštine.

* Da li ste dobili podršku drugih galerija u gradu, vaših kolega ili je, nažalost, kako to u svom tekstu pominje Dušan Petričić, solidarnost izostala?

– Veliki broj kolega, umetnika i prijatelja iz zemlje i inostranstva oglasio se podrškom i potpisivanjem Peticije za opstanak Grafičkog kolektiva. Pisma podrške pojedinaca, ustanova kulture/obrazovanja i drugih udruženja (SANU, Muzej savremene umetnosti, Fakultet likovne umetnosti…) vidljiva su i na našoj veb-strani. Solidarnost velikog broja građana, naše verne publike, takođe nije izostala. U ovim turbulentnim vremenima koja sve više pokazuju svoje grubo lice i nehaj za nematerijalne, plemenite ideje i ideale, miran i dostojanstven protest očigledno nije dovoljno vidljiv za one koji mogu i/ili žele da pomognu. Uvereni smo da kulturna misija Grafičkog kolektiva koji je svojim decenijskim delovanjem fundirao deo temelja nacionalne kulture obavezuje republičke i gradske organe da učine mali korak i dodele nam novi prostor, kad već nisu iskoristili pravo preče kupovine.

* Šta će se desiti sa tradicionalnim zbivanjima u Kolektivu – nagradom Veliki pečat, Majskom izložbom?

– Najznačajnije manifestacije i nagrade Grafičkog kolektiva stekli su i odnegovali status prestižnih kulturnih simbola, čiji bi potencijalni nestanak ili opstruirani kontinuitet trajanja dramatično osiromašio umetničku scenu i naše kulturno biće. Potvrđeni status velikih izložbi i nagrada – Veliki pečat, Mali pečat, Grifon – tokom decenija je prerastao lokalni i nacionalni karakter i stekao je ugled relevantnog umetničkog znaka čiju autentičnost ne ugrožava vreme.

* I, najzad, jedno možda retorsko pitanje koje nadilazi i umetnost samu – palačinkarnice, butici, kafići umesto galerija, knjižara, bioskopa u centru grada – ima li tome kraja ili se jednostavno u skladu sa konceptom neoliberalnog kapitalizma sa tim moramo pomiriti (u ovo poslednje spada i problem restitucije – odnosno, pitanje gde i kada treba i da li treba da interveniše država)?

– Situacija kada je doveden u pitanje opstanak ustanove kulture čiji višedecenijski rad i uzorni programi mogu samo da imponuju jednoj sredini, govori o ozbiljnim problemima u sistemu vrednosti i strategijama kulturne politike jednog grada i države. Pokretačka snaga Grafičkog kolektiva, njegovih članova, umetnika i kustosa, počiva na profesionalnosti, entuzijazmu i idealima, koji su omogućili da ova kuća grafike u često nepovoljnim materijalnim uslovima realizuje manifestacije koje su svojim kvalitetom stekli međunarodno priznanje. Grafički kolektiv je nadživeo više političkih režima i državnih koncepata. Nametnuta okolnost u kojoj je Grafički kolektiv primoran da znatno mlađim nosiocima državne/gradske uprave i političke moći iznova objašnjava i dokazuje svoj značaj predstavlja poražavajući apsurd vremena.

Darka Radosavljević, galerija Remont

Demonstracija prezira prema kulturi

Neverovatno je da danas, gotovo dve godine od najave, a mesec dana pre iseljenja Grafičkog kolektiva, problem još uvek nije rešen. No, sudeći po vrednostima koje propagira gradska vlast kroz podržane projekte u kulturi, ovaj nemar, nedostatak svesti, ili nerazumevanje sopstvene odgovornosti, ne čudi, ali zabrinjava. Nemoguće je da u užem gradskom jezgru nema odgovarajućeg poslovnog prostora u vlasništvu grada koji bi bio primeren jednoj od najznačajnijih galerija srpske kulture. Biće da je u pitanju samo demonstracija prezira prema kulturi.

Borka Božović, vlasnica galerije Haos

Da je neko želeo da reši ovaj problem, našao bi načina

Sramno je da nije pronađen ne samo adekvatan nego još i bolji i veći prostor za takvu specijalizovanu instituciju. Znamo da je toliko napuštenih i praznih prostora u ovom gradu. Da je neko želeo da reši to pitanje, svakako bi našao načina. Ovo što se dešava jeste logičan ishod stava prema kulturi.

Branimir Karanović, grafičar, profesor fotografije na Fakultetu primenjenih umetnosti

Poražavajući položaj kulture, umetnika, udruženja i kulturnih institucija

Već nekoliko meseci suočeni sa neminovnošću restitucije vodimo borbu za opstanak Galerije Grafički kolektiv. Pritisnut osećajem poraza i bezuspešnosti u toj borbi ali sa nadom da će se naći neko rešenje u poslednjem času i da gradska vlast i Sekretarijat za kulturu grada neće dozvoliti da se posle sedam decenija nađemo na ulici iščekujem svaki novi dan. Moja nada i želja je možda iracionalna u današnjem vremenu jer se zasniva na dubokim emocijama prema mestu koje gajim već više od četiri decenije svoga profesionalnog i umetničkog prisustva u Grafičkom kolektivu. Generacije umetnika, od moga oca, koji je jedan od osnivača galerije, i svih naših profesora i poznatih umetnika koji su svojim radom i velikim entuzijazmom odolevali, afirmisali i očuvali značaj ovoga mesta kroz decenije različitih promena i pritisaka. Teško mi je da se pomirim sa poražavajućom situacijom da mladi umetnici i njihova publika više neće imati ovaj hram grafičke umetnosti u kome su se generacije likovno obrazovale i umetnički afirmisale. Nažalost, period nemilosrdne tranzicije našega društva predugo traje i ostavlja duboke tragove. Poražavajući položaj kulture, umetnika, udruženja i kulturnih institucija sa najmanjim procentom izdvajanja sredstava iz budžeta u Evropi jasno pokazuje bahatost, nebrigu i degradaciju društva od strane vlade Srbije. „Deda Mraz ne postoji i ne treba ga čekati“, jasno je poručio Dušan Petričić na otvaranju izložbe „Otisak vremena“ u Grafičkom kolektivu.