Mirjana Karanović: Decu treba pustiti da pretrpe neuspeh

Kako je otkrila, „voli da ljudi utiču na nju“.

„U pozitivnom smislu utiču, a i u negativnom, pa to ne volim. Volim da gledam dobru predstavu ili film ili na televiziji, uvek gledam šta je tu nešto što bih ja mogla da probam na primer. Nikad nisam imitirala, imitacije su mi slabo mesto, ja ne bih dobro prošla, kada sam ja upisivala Akademiju, to nije bilo obavezno. Mi smo izmišljali likove, ja zato to volim, da osmislim lik“, kaže Karanović a prenosi N1.

Kaže da joj je bilo teško kada je igrala Miru Marković.

„Jer sam bila obavezna prema nekoj živoj osobi, koju su neki ljudi poznavali, sada je trebalo ja da budem ta osoba. Sad u Sarajevskom pozorištu igram Marlen Ditrih, ali dobro, nju je malo ko poznavao od njih“, kaže ona i dodaje da je „uvek volela da kreira nešto“.

Pored svega, ističe, „veruje u budućnost“.

„Ja sam takva osoba. Nekako sebe sprečavam da u ovim godinama, kada sam već starija generacija, da ne uđem u taj šablom ‘e u moje vreme’. Kada se čovek seća prošlosti, on se uglavnom seća dobrih stvari, nekako ružne stvari sklanjamo u stranu i zaboravljamo, baš moraju da budu jako ružne da bi odredile naš život, ali neko siromaštvo i neke neprilagođenosti, to nekako sklanjamo, idemo dalje“, kaže ona.

Smatra su velike mane kada ne može da se oprosti i zaboravi.

„Treba pustiti decu da pretrpe neuspeh, da ponavljaju razred… Neuspesi su najvažnija stvar u životu, a ne uspeh, uspeh te ništa ne nauči, on ti je poklon, to je kao torta od čokolade. Imala sam mnogo malih neuspeha, bilo je raznih neuspeha, koji su delom bili moji, delom još nečiji…“, kaže ona i dodaje da je „uvek bila osoba koja racionalizuje svoja iskustva i smešta u neke fioke“.

Kaže i da joj je „istovremeno potpuno zastrašujuće i divno što i dan danas ima te neuspehe“.

Često se pita, kaže, „šta je to posle“.

„Ja sam urođeni ateista, ali često se pitam, pošto to niko ne zna, šta je to posle. To mi je sad zanimljivo, sad starim pa to gledam kao neku pripremu, da jednog dana, nadam se da ću živeti barem još 20 godina, za 20 godina očekujem da ću dosta toga još naučiti“, kaže Karanović i dodaje da bi volela da živi u budućnosti, za jedno 2.000 godina.

Da je ona neko…

Veruje da će budućnost biti drugačija.

„Za neke ljude zastrašujuća, ali bez obzira na sva katastrofična predviđanja, više me privlači budućnost, nego prošlost. Ja čak nisam sigurna, možda zapravo ta vrsta bude nešto drugo, ne budemo ljudi, jer ljudi koliko su fenomenalnih stvari stvorili, toliko su užasnih stvari uradili, dan danas rade, ako čovečanstvo bude uništeno, biće uništeno samo zbog ljudi, ali život će se nastaviti, život nismo samo mi ljudi, život je sve ovo“, ističe ona.