Foto: Nebojša Babić„Dobila sam mnoge nagrade u životu, ali mislim da je najveći uspeh glumca da traje. Da ta strast iznutra ima gde da se iskaže. Ono što za mene jeste gluma, to je produženo detinjstvo i način da svet mašte koji me je beskrajno radovao dok sam bila dete, zapravo postane svet u kome sam nastavila da živim pred kamerama i na sceni“, izjavila je Mirjana Karanović 2020. primajući nagradu „Aleksandar Lifka“ za izuzetan doprinos evropskom filmu koju joj je dodelio festival Palić.
Njena strast, u više od 70 igranih filmova (što je jedan od ređih slučajeva u srpskoj kinematografiji), silovita magija u osvajanju gledališta i dar koji proističe iz ogromne ljubavi, dobili su pre dva dana još jednu važnu potvrdu – Mirjana Karanović je laureatkinja Nagrade „Pavle Vuisić“ za izuzetan doprinos umetnosti glume u domaćem igranom filmu i njemu sličnim medijima za 2023. godinu, odlukom Predsedništva Udruženja filmskih glumaca Srbije.
„Kopču“ sa takođe magijskim glumcem čije ime nosi ovo visoko priznanje, srpskim Žan Gabenom kako su nazivali Vuisića, ostvarila je u dva najvažnija filma u karijeri. U „Petrijinom vencu“ kojim je debitovala na „pokretnim slikama“ i odmah osvojila Zlatnu arenu u Puli, Vuisić je igrao njenog nesuđenog muža Ljubišu, a u „Ocu na službenom putu“, nagrađenim Zlatnom palmom u Kanu 1985, ona je bila Sena, a Vuisić njen otac Muzafer.
„Srđan Karanović je bio moj prvi vodič, prvi učitelj kroz ono što je kasnije postalo moja karijera, uloga Petrije postala je kriterijum za sve ono što sam kasnije radila, kao i Sena, i moja obaveza u smislu koliko sebe ulažem da bih ostvarila ulogu“, izjavila je Mirjana Karanović 2018. primajući Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke.
Sa istim osećajem građanske obaveze, od ratnih 90-tih godina do danas, ostala je jedna od naših najangažovanijih glumica u odbrani slobode i demokratskih principa, a etiketu „srpskog izdajnika“ u desničarskim krugovima posebno su joj „utvrdile“ uloge u „neprijateljskim“ filmovima „Svjedoci“ Vinka Brešana, bpsanska „Grbavica“ Jasmile Žbanić, nagrađena Zlatnim medvedom u Berlinu, ,„Tri prozora i vešanje“ kosovskog reditelja Ise Ćosje, zbog kojih je dobijala i javne pretnje.
„Nikada nisam imala ideju da želim da budem hrabra. Uvek sam želela da imam svoj kriterijum. Nekako sam mislila šta god da bude, znaću da sam bila to što jesam, da nisam bila kukavica“, govorila je Karanović, koja među priznanjima ima i nagrade „Osvajanje slobode“ i „Konstantin Obradović“ za unapređenje ljudskih prava.
A kada je 2019. zbog učešća u protestima „Jedan od pet miliona“ bila napadnuta u Skupštni od SNS poslanika, jedna od naših najvećih glumica je izjavila:
„Država ne postoji zato da bi korumpirala svoje umetnike da joj kliču. Umetnici rade svoj posao, svoje projekte, i plaćaju cenu svog angažmana. Ovo je trenutak kad moram da citiram ono što izgovaram u predstavi M.I.R.A: „Ja za sve što doživim od strane javnosti, ja platim cenu. Zato što izlazim na scenu ja platim cenu“. I to što mene proziva neki poslanik vlasti, to ja plaćam cenu, ne u novcu, ali u svemu drugom. Umetnici u ovoj zemlji nisu nikome ništa dužni. Mi sve to platimo. I taj prezir, i to pljuvanje po društvenim mrežama. Sve to što nam rade mi to debelo platimo. Opet ponavljam, ne u novcu – govorila je jedna od naših najvećih glumica.
Tokom 43-godišnje karijere Mirjana Karanović sarađivala je sa ključnim rediteljima čija su ostvarenja obeležila i jugoslovensku i sadašnje kinematografije, pored Karanovića i Emira Kusturice, tu su i Goran Marković, Lordan Zafranović, Boro Drašković, Živojin Žika Pavlović, Goran Paskaljević, Radivoje Raša Andriće, Bojan Vuletić, Stevan Filipović…
„Svi likovi koje sam odigrala nečemu su me naučili i negde vodili, kao i svi ljudi sa kojima sam radila, moji partneri, reditelji koji su testirali moju ljudskost i terali me da ispitujem sebe“, govorila je Karanović.
Gotovo da ne postoji visoka filmska i pozorišna nagrada u regionu kojom nije nagrađena, među kojima su i dve Zatne arene u Puli, dva Gran prija Ćele kula na Niškim susretima, nagrade na Art Film Festivalu, Festu, Briselskom Evropskom festivalu, festivalima u Belgiji, Španiji i Kazahstanu, nominacija za nagradu Evropske filmske akademije, Srce Sarajeva…
Tu su i dve Sterijine nagrade, dva Zlatna lovorova vijenca na sarajevskom MESS-u, „Veljko Maričić“ na festivalu Malih scena u Rijeci, dve Statuete ćuran na Danima komedije u Jagodini, „Marul“ na Marulićevim danima u Splitu, „Žanka Stokić“, „Zlatna maska“ na Ohridskom letu…
Pre 11 godina dobila je i Francuski orden viteza i književnosti, a dokazala se i kao rediteljka – njen debitantski film „Dobra žena“ doživeo je svetsku premijeru na Sandens festivalu, uz Zlatnu arenu u Puli osvojio je više 15 nagrada na oko 50 festivala širom sveta, preporuku časopisa Verajeti…
Trenutno radi na novom filmu „Majka Mara“ koji je, između ostalog, dobio i podršku koprodukcionog fonda Eurimages od 170 hiljada evra,
Mirjana Karanović je rođena 1957. u Beogradu, diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti, u klasi profesora Milenka Maričića. Od 2007. redovna je profesorka na Akademiji umetnosti (u dva mandata bila je i dekanka), a od 2021. prvakinja je ansambla Beogradskog dramskog pozorišta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
