Mirjani Karanović nagrada FIPRESCI

Otkrivanje i promocija malih kinematografija i niskobudžetnih filmova koji se uglavnom ne mogu videti u domaćim bioskopima jedna su od čarolija za hiljade filmofila. Snažne filmske priče, od kratkometražnih preko dokumentaraca i celovečernjih filmova i ovog su leta ponudile tematsku raznolikost.

U sklopu Glavnog programa sa 21 dugometražnom projekcijom i više od 30 kratkih filmova, odnosno stotinak naslova najrazličitijih žanrova, dominiralo je preispitivanje društvenih vrednosti u sklopu jačanja svih vrsta netolerancije. Naime, kako je naznačio Jurica Pavičić, selektor Glavnog programa, , nije se moglo pretvarati da se ovaj festival ne događa u srednjoj Evropi i regionu: u ozračju eskalacije nacionalizma, desnice, rodne neravnopravnosti i klerikalizma Kao odgovor na to uvršćen je i film (M)učenik Kirila Srebrenikova koji poručuje da smo se 2016 probudili u svetu u kom se agresivno nasrće religijom. Zatim, nemačko ostvarenje „Mi smo mladi. Mi smo jaki“ o počecima nove fašizacije društva do rusko-izraelskog dokumentarca koji govori o posledicama ignoriranja tog društvenog trenda. Među čak 16 filmova koje je ponudila Italija kao zemlja partner ovog festivala nezaobilazno je pomenuti dokumentarac „Gori more“ Frančeska Rosija koji je ove godine osvojio Zlatnog medveda u Berlinu. Dirljiva, emotivna priča o 12-godišnjem dečaku koji živi na udaljenom ostrvu Lampaduza, koje je postalo metafora za evropsku izbegličku krizu, za nade i strašne sudbine tih ljudi.

Festival je inače, ove godine, otvoren projekcijom humoristične drame „Tangerine“ američkog režisera Seana Bakera, koji je Igor Mirković, direktor MFF, pomenuo kao poseban kuriozitet u napredovanju filmske industrije. Naime, ovaj film o osveti prostitutke nevernom makrou, prikazanom na platnu dugom osam metara, od početka do kraja snimljen je mobilnim telefonom koji stane u džep.

Režiserskom debiju srpske glumice Mirjane Karanović, filmu „Dobra žena“ međunarodni žiri dodelio je nagradu FIPRESCI zbog, kako je obrazloženo, izuzetne režije i glume jer sena hrabar način bavi pitanjem ratnih zločina nad nevinim ljudima i unutrašnjim borbama moralno rastrgane žene. Nagradu je primila Ksenija Marinković koja takođe glumi u ovom filmu.

Pred krcatim gledalištem najvećeg Kina Trg najavljujući projekciju „Dobre žene“ Mirjana Karanović izrazila je oduševljenje što se njen film prikazuje upravo u Motovunu i našalila se kako se nada da će se publici dopasti njeno debitantsko ostvarenje a ne samo ona.

Glavnu nagradu MFF „Propeler“ dobio je irsko-kubanski film „Viva“ Pedija Bretneka, režisera koji zagovara ljudsku autentičnost i borbu u ime unutrašnjeg imperativa slobode. Film ne prikazuje samo konflikte, već i put koji vodi rešenjima, pun života, sjajno snimljen i režiran fokusirano i s ravnotežom, navodi se u obrazloženju žirija.

Posebno priznanje dodeljeno je već pomenutom ruskom filmu (M)učenik a najboljim kratkim filmom proglašen je francuski film Bezolovno režisera Emanuela Tenenbauma.

Kad se u sitnim satima projekcije završe na brdu iznad reke Mirne zabava se nastavlja do zore. Ove godine unutar motovunskih zidina odjekivala je muzika i pesma repera Edo Majk, koncerti grupe Kawasaki 3p, Jonatana, najužarenijeg italijanskog etno benda Kalasscima…

Publika je bez sumnje uživala i u drugim brojnim hepeninzima poput izbora najčvršće hrvatske desnice tj. obaranju ruku, književnim događanjima, promocijama.

I na kraju, tradicionalna zdravica medicom kojom se festival nikada ne zatvara već se nazdravlja sledećem…

Maverick za Žilnika

Nagrada Motovunski Maverick dodeljena je velikanu nezavisne kinematografije Želimiru Žilniku za poseban nekonvencionalan pristup filmu. Priznanje „onima koji su izdržali 50 godina u hrvatskoj kinematografiji“ pripalo je Nenadu Puhovskom, a uručili su ga njegovi dugogodišnji saradnici i prijatelji Vjeran Zupa, Rajko Grlić i Majk Dauni.