Miroljub Jovanović, osnivač “Lutajućih srca”, preminuo od posledica korona virusa

Jovanović je rođen 21. maja 1951. godine, osnovnu i srednju školu završio je u Nišu, a potom diplomirao na niškom Fakultetu zaštite na radu.

Pre 50. godina, u ranoj mladosti, bio je jedan od osnivača grupe “Lutajuća srca“, koja je neposredno nakon toga pobedila na festivalu u Subotici, a potom osvajala nagrade i na festivalu u Sarajevu i Zagrebu, te predstavljala Jugoslaviju na festivalu u Bremenu. Iza “Lutajućih srca” ostale su pesme, poput “Još malo”, “Jefimija”,  “Brod za sreću”, “Pruži ruke”, “U poznu jesen”, “Poslednje jutro”, “Luta srce moje” ili “Tiho, sasvim tiho”, od kojih su neke stekle status evergrina.

Jovanović je bio i dugogodišnji organizator Filmskih susreta i Horskih svečanosti, kao i Festivala savremenog srpskog filma u Beču. Bio je jedan od osnivača Niških muzičkih svečanosti i galerije Niškog kulturnog centra.

Krajem sedamdesetih bio je direktor niškog Doma kulture “Josip Kolumbo”, a sredinom osamdesetih direktor niškog Narodnog pozorišta.

U medijima je radio skoro 30 godina, od 1993. kada je bio glavni i odgovorni urednik prve privatne radio stanice u Nišu, Belami radija. Poslednjih godina bio je autor i voditelj različitih emisija na privatnoj televiziji Belami, a poslednja koju je vodio emitovana je 10. novembra.

Jovanović je iza sebe ostavio dvojicu sinova, ćerku i unuka. Od “Mike Tambure”, kako su ga u Nišu najčešće zvali, na društvenim mrežama opraštaju se brojne kolege i prijatelji, među kojima je, između ostalog, bio omiljen i zbog ličnog šarma i duhovitosti.