Misa u pravoslavnoj crkvi u Novom Brdu

Biskup prizrenski Dode Đerđi i nadbiskup barski Zef Gaši služili su misu povodom „Dana dijaspore“, proglasivši pravoslavnu crkvu Svetog Nikole iz 14. veka za hram svetog Kola, uz tvrdnju da se „na tom mestu kulturne i duhovne baštine na Kosovu, prvi put od 17. veka slavi sveta misa“.

Eparhija raško-prizrenska saopštila je juče da služenje mise u crkvi Svetog Nikole „ozbiljno narušava do sada prilično korektne međuverske odnose na Kosovu i Metohiji i politizuje baštinu SPC koja je Ahtisarijevim planom upravo na predlog naše Crkve uključena u specijalnu zaštićenu zonu uz saglasnost predstavnika kosovskih Albanaca“.

U saopštenju se ističe da je to „očigledni čin zloupotrebe duhovne i kulturne baštine SPC i to na lokalitetu koji su osnovali i gradili srednjovjekovni srpski vladari, što je zabeleženo u brojnoj stručnoj i istorijskoj literaturi“.

ERP je najavila je da će „od nadležnih institucija tražiti zaštitu lokacije hrama Svetog Nikole od daljih zloupotreba među kojima je i nestručno podizanje stubova koje je urađeno bez stručne ekspertize i bez saglasnosti SPC, iako svi radovi u specijalnim zaštićenim zonama to izričito zahtevaju“. U Eparhiji napominju da su „kosovske vlasti već ozbiljno kritikovane zbog nepoštovanja verskih prava SPC u najnovijem izveštaju američkog Stejt departmenta“.

Naš list juče nije dobio objašnjenje rimokatoličkih visokodostojnika o ovom međucrkvenom incidentu na Novom Brdu, jer na telefonske pozive juče niko nije odgovarao ni u sedištu Prizrensko-prištinske biskupije ni u Barskoj nadbiskupiji. Nije se javljao ni predsednik Međunarodne biskupske konferencije „Sveti Ćirilo i Metodije“ biskup zrenjaninski Ladislav Nemet, u čijem su sastavu obe ove dioceze.

– Zašto smo danas na Novom Brdu? Želeli smo da dođemo ovamo jer je to mesto koje dokazuje da smo ovde bili pre religije, pre Hristovog rođenja, pre nego što su Osmanlije došle sa Muhamedom, pre nego što su došli Sloveni. Bili smo ovde, iako je naše sećanje možda izbrisano, imamo ovo kamenje koje dokazuje da smo i mi verovali onome što smo čuli u Jevanđelju, a koje nam govori: „Zapovedam vam, ljubimo jedni druge“ – rekao je biskup Đerđi, prenose rimokatolički mediji na KiM.

Isti izvori navode da se on založio za nastavak obnove albanskog nasleđa, što je, kako je rekao, zadatak države i nadležnih institucija, dok je pred Crkvom „mnogo teži zadatak – vraćanje albanskog duha“. Nadbiskup Gaši, rodom iz okoline Novog Brda, pozdravio je ideju biskupa Đerđija o održavanju „Dana dijaspore’ na mestu katedrale Svetog Nikole u Novom Brdu“ i predložio da da preraste u tradiciju. Đerđi se saglasio, ali je zbog vrućine predložio novi datum – „Dan Svetog Đorđa“.

Novo Brdo i pravoslavna crkva Svetog Nikole pre dva meseca bili su u žižu srpske javnosti zbog hvalisanja Ramuša Haradinaja preko društvenih mreža da „Nemačka finansira projekat važan za kosovsku kulturu i istoriju – crkvu Svetog Nikole u Novom Brdu“ za koju je tvrdio da je rimokatolička.

Prema Danasovim nezvaničnim saznanjima, vrednost nemačke pomoći prištinskim poduhvatima na Novom Brdu, gde se srednjovekovna pravoslavna crkva u 21. veku nasilno pretvara u trobrodni rimokatolički hram, iznosi nekoliko stotina hiljada evra. Nemački ambasador u Prištini Kristijan Helt kasnije je tim povodom izjavio da „ne vidi ništa sporno u naporima da se očuva istorijski lokalitet“, da je reč samo o zaštiti nalazišta i da neće biti dodatnih radova u Novom Brdu.

Prema nezvaničnim Danasovim saznanjima, u petak na praznik svetog Ilije, lokalni srpski sveštenici su sa svetenom vodicom „osveštali“ ostatke novobrdske crkve svetog Nikole.

Obraćanje Vatikanu

„Besede koje su se mogle čuti na misi nimalo ne doprinose izgradnji međuverskih odnosa Pravoslavne crkve sa rimokatolicima i SPC će zasigurno morati da pokrene ovo pitanje u kontaktu sa nadležnim predstavnicima Vatikana. Nedaleko od naše pravoslavne crkve nalaze se takođe ostaci srednjovjekovnog rimokatoličkog hrama poznat kao Šaška crkva Presvete Bogorodice koju su uz saglasnost srpskih vladara u srednjem veku podigli i koristili Sasi rudari i dubrovački trgovci. Sasvim legitimno pitanje jeste zašto se rimokatolički biskupi sa svojim vernicima nisu okupili na ostacima nekadašnje svoje crkve nego su to učinili na temeljima sabornog hrama novobrdskih srpskih pravoslavnih mitropolita“, ističe se u saopštenju ERP.