„Misterija Dušan Vasiljev“ i antiratna poruka velikog pesnika preminulog pre sto godina, predstave „Ostrvo“ i „Kenselovanje Sokrata“

Konferencija za medije na kojoj je Bitef teatar uz ovu predstavu najavio još dva projekta, „Ostrvo“ i „Kenselovanje Sokrata“, koja će obeležiti sezonu na ovoj sceni do kraja godine, organizovana je u Domu kulture u Novom Bečeju. Jedan od razloga za ovu lokaciju, prema rečima Latinovića, bila je činjenica da su za ovaj grad na Tisi neraskidivo vezani tragovi srpskog pozorišta koji datiraju od sredine 19. veka, kao i inspiracija Dušanom Vasiljevim koji je rođen u Velikoj Kikindi 19. jula 1900, gde je i premunuo.

Autorka teksta predstave „Misterija Dušan Vasiljev“ je Dunja Matić, režiju potpisuje Marko Čelebić, a kako je istakao Latinović, ovim izborom, u trenutku dok se odvijaju dva velika rata, Bitef teatar šalje svetu svoju antiratnu poruku.

– Sto godina od smrti mladog Vasiljeva prilika je da se podsetimo možda i najsnažnijih antiratnih stihova u ovdašnjoj književnosti, i mislim da je ovo naše opredeljenje važno iz najmanje dva razloga. Prvi je protokolarni, Vasiljev je preminuo u 24. godini pre tačno jednog veka, a sigurno je je jedan od naših najznačajnijih pesnika.

Nažalost, drugi aspekt zbog kojeg smo se opredelili da govorimo o Vasiljevu je to što je njegova poezija ponovo aktuelna. Živimo užasan period ratnih zbivanja i strahota koje se dešavaju oko nas, tako da su njegove pesme „Plač matere čovekove“, „Čovek peva posle rata“, „Žice“…, i u današnje vreme jedan snažan antiratni krik, i jedna antiratna poruka koju Bitef teatar želi da pošalje sećajući se Vasiljeva – istakao je Latinović.

Postavljajući pitanja ko su pesnici na ovom svetu, šta radi jedan pesnik u ratu, kako se postaje pesnik, i šta to uopšte znači – biti pesnik, autorka teksta predstave Dunja Matić daje odgovor da je Izgleda, pesnik – sve.

„Trčeći u nepoznato, pesnik prkosi svemu što želi da osujeti ljudski duh, svemu što trpimo jer moramo. Trčeći u nepoznato, on trči u prerani grob – jer pesnik živi život tako da sve u njemu doživi. Pesnik je svemoguć. On ume da pripitomi jezik i privoli reči svojoj volji, i tako dostigne visine za koje niko nije slutio da su za ljude. Pesnik je izabranik poezije, onaj čija je duša pozvana da se pesmom oslobodi bola. I zato on može da čuje pesmu koju je svemir poslao tog jutra, i da je naiskap popije“, zapisala je Matić.

„Ali, po koju cenu? Ovo je pitanje koje prevazilazi granice jedne biografije. Odgovori se kriju u njenim granicama a suština u njenim prazninama. A možda, u rečima drugih pesnika: „Kad pesnik umre, smrt mu donosi pravdu koju mu život uskraćuje…“, kako je zapisao Ljubomir Simović“, navela je Matić.

Prema rečima reditelja Marka Čelebića, kada su se lik i delo Dušana Vasiljeva nametnuli kao inspirativna tema za pravljenje predstave, osnovno pitanje koje je postavio sebi i autorskoj ekipi bilo je: Zašto bi danas ikoga zanimao pesnik koji je umro pre sto godina?

„Njegov život je bio patnja prožeta pisanjem, a pisao je ne zato što je hteo, nego zato što je morao. Ova predstava kao i sami likovi prevazilazi okvire pukog biografskog i komunicira u jednom “međusvetu” u kojem se nalazimo i mi sami. Dušan Vasiljev prerasta svoj životni vek dok nam, ne samo kroz svoje pesme, već i životne odluke, tiho peva – cin, ne boj se smrti!“, zapisao je Čelebić.

Glavne junake igraju Joakim Tasić, Aleksandar Jovanović, Jelena Lončar, Marko Pavlović. Scenografiju potpisuje Anja Matković, kostime Staša Jamušakov, scenski pokret Andreja Kulešević, muziku kompozitor Boško Mijušković, a organizatorka predstave je Lenka Miloradović.

Drugom premijerom, plesnom predstavom „Ostrvo“, kako je uz Latinovića najavila i rediteljka, dramaturškinja i urednica repertoara u Bitef teatru Jelena Bogavac, ova kuća obeležiće važan jubilej, 15 godina od osnivanja Bitef dens kompanije. Za to vreme, kako je istaknuto, kompanija je realizovala 41 plesnu produkciju sa nekim od najznačajnijih evropskih i domaćih koreografa, osvojila je 30 nagrada, i ostvarila više od 200 gostovanja u zemlji i svetu.

Ovaj jubilej biće obeležen novom produkcijom, plesnom predstavom „Ostrvo“, u koreografiji poznatog norveškog koreografa Jo Stromgrena, koji za Bitef dens kompaniju kreira originalni plesni komad. Stromgren je stalni koreograf Opere i Baleta u Oslu, iza sebe ima bogatu karijeru od sto pedeset plesnih ostvarenja, kreiranih u Evropi i Americi.

„Ostrvo“ se bavi temom migracija ljudi, ali bez konkretnog političkog kontekst, bez referenci na to gde se radnja odvija, u kom delu sveta, u kom vremenu, a predstava će biti realizovana u saradnji sa Jadranskim festivalom igre u Budvi, gde će premijerno biti izvedena 1. jula. Beogradska premijera u Bitef teatru zakazana je u oktobru, a kako je koproducent predstave i Jo Stromgren kompani, „Ostrvo“ će imati i premijeru u Oslu, u februaru 2025. godine.

U predstavi igra osam igrača Bitef dens kompanije: Ana Ignjatović-Zagorac, Branko Mitrović, Tamara Pjević, Jakša Filipovac, Jovana Grujić, Vlada Čubrilo, Katarina Anić i Dejan Bošković.

Treća predstava Bitef teatra koja nas očekuje do kraja godine takođe će imati prvu premijeru tokom leta – „Kenselovanje Sokrata“, po provokativnoj drami britanskog pisca Hauarda Brentona, koju režira Nebojša Bradić, radi se u koprodukciji sa Centrom za kulturu Tivat, a premijera je zakazana 22. avgusta, na međunarodnom Festivalu mediteranskog teatra Purgatorije u Tivtu.

Kako je na kraju Miloš Latinović „sumirao“ i trenutne okolnosti za beogradska pozorošta, možda su tri nove predstave do kraja 2024. malo za scenu kao što je Bitef teatar, i možda je publika više očekivala.

– Ali, situacija je takva da smo se malo i plašili svega onoga u čemu smo trenutno. Kao što znamo u Beogradu je privremeno finansiranje svih institucija, i vlo je teško planirati repertoar u takvim okolnostima. Zato smo se malo više okrenuli festivalima – da ove godine iniciramo, a da opet ne zanemarimo ono što je ključno i što je važno, i što je neki lajt motv našeg bavljenja pozorištem u Bitef teatru. Mislim da ove tri predstave mogu da budu reperezenti našeg repertoara – istakao je Latinović.

Joca Savić i novo čitanje Šekspira u 19. veku

Kako je naveo Miloš Latinović u „obrazloženju“ što je predstavnike brojnih beogradskih medija poveo u Novi Bečej, u ovom vojvođanskom gradu na Tisi više od veka i po postoje neraskidivi tragovi srpskog pozorišta.

– Glumačka trupa Jovana Caci Kneževića je inkorporirana u Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, koji je bio centar srpske kulture u doba Austro-Ugarske monarhije. Ova trupa regularno je radila u Novom Bečeju, a od osnivanja SNP1861. godine, sedam-osam glumaca prebačeno je u prvi teatar na srpskom jeziku na ovom prostoru. Ovi glumci su bili izvanredni, pogotovu familija Popović koja je dala desetak glumaca – podsetio je Latinović.

– Snažan pečat repertoaru SNP posebno su dale glumice, a to je bilo vrlo ozbiljno vreme kada glumice nisu doživljavane kao neko ko je dobro došao u javni život. Ali, Popovići su bili vrlo učena porodica, shvatali su kakva je uloga žene u kulturi, pa su ih podržavali. Uz jednog još jednog velikog pozorišnog čoveka, svog sugrađanina Jocu Savića, porodica Popović dala je temeljne tačke početka pozorišnog života u Srbiji, ali i iizvan Srbije.

Kako je istakao Latinović, Joca Savić, koji je napravio prevratničku stvar u režiranju, čitanju i igranju Šekspira u Evropi, rođen je 1847. u Novom Bečeju.

– Savić je napravio čuvenu Šekspir Bine, iliti Šekspir pozornicu u Minhenskom nacionalnom teatru, gde je Šekspira vratio korenima, jer su ga Nemci do njegovog dolaska u tu kuću 1899. godine, skraćivali. Razlog za to bila je fragmentarnost dramaturgije velikog pisca, koja nije mogla da omogući brzu promenu scenografskih prostora na sceni. Joca Savić je živu reč Šekspirovu ostavio glumcima, i to je bio njegov veliki trijumf koji je trajao više od petnaest godina, sve do 1915. kada je preminuo u Minhenu.

– Ali, nikada nije prekidao kontakte sa maticom, i mnogo je sarađivao sa Beogradom. Maga Magazinović je, recimo, jedna od njegovih učenica, Joca Savić je uputio na Maksa Rajnharta, što je zapisano i u njenoj biografiji, i ona je od njega otišla u Berlin – podsetio je Miloš Latinović na pozorišnog velikana iz Novog Bečeja.