Mizanscen za "laku" literaturu

Ona nosi ime Jovana Cvijića, najvećeg srpskog geografa i jednog od najvažnijih ne samo ovdašnjih geomorfologa 19. i prve četvrtine 20. veka, a ono čime se ovaj izdavač posebno hvali jeste to što će se, osim knjiga, u njoj prodavati i umetnički predmeti slikarke Ane Petrović. Ovaj koncept već se pokazao uspešnim u Glasnikovoj knjižari na Beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“ i sad je prenet i u centar grada. „Danas“ zanima zbog čega se širi ovakav model knjižarstva u kome knjiga sve više deli prostor sa suvenirima, papirnom galanterijom i prigodnim poklonima i da li će on ostati „zaštitni znak“ samo ovdašnjih velikih knjižarskih lanaca, kakvi su za današnje srpske prilike Službeni glasnik, Laguna, Vulkan.

Oni su zapravo „nastavljači“ onog što su dvadesetak godina pre njih pionirski radile knjižare Plato i lanac IPS, koji su donekle uveli red u „šarenilo“ koje je među prvima u beogradsku knjižarsku ponudu uvela iz nužde – da bi preživela, nekadašnja izdavačka kuća Nolit. Svetski trendovi i koncepti ili lakša zarada, tek ljubiteljima „hramova“ knjige preostaju malobrojne privatne beogradske knjižnice, poput Beopolisa, koji sa kraćim prekidima od 1999. radi u Domu omladine, Zlatnog runa, Cepterove knjižare Svet knjige, koja će krajem septembra proslaviti 20. rođendan.

– Koncept naše nove knjižare podrazumeva da čovek koji u nju dolazi hoće da ima i nešto što prirodno pripada knjižari, nešto kao što je notes ili olovka. Postoje knjižare, čiji je koncept svaštara, to naše knjižare nisu. One su vrlo osmišljeni kulturni koncepti. U ovom slučaju, „dodatak“ su umetnički proizvodi Ane Petrović, kao predstavljanje umetničke i kulturne ponude Srbije. Ono što je različito u ovoj knjižari, osim te umetničke ponude, jeste dečiji kutak. Naša ideja je da decu negujemo ne kao kupce, što svi rade sa popustima i akcijama, nego kao čitaoce. Deca, bez obaveze, mogu da dođu ovde da se igraju, boje, prelistavaju knjige, čak da ih i oštete bez ikakvih konsekvenci, jer će posle nekoliko godina postati ljudi koji čitaju knjige ili obavljaju neku kulturnu misiju – kaže za Danas Jelena Trivan, direktor Službenog glasnika.

Za razliku od knjižare „Jovan Cvijić“, nova knjižara koji Službeni glasnik namerava da otvori u delu prostora legendarnog „Platoa“ na Filozofskom fakultetu, prema rečima Danasove sagovornice, biće „isključivo knjižara – najjednostavnija na svetu sa najfinijom ponudom knjiga, udžbenika, naučne literature za studente“.

– Praksa da knjižare u svojoj ponudi osim knjiga imaju i gift program nije svojstvena samo domaćem tržištu, ne potcenjuje knjižarstvo i ne ugrožava čitanje, nego proširuje ponudu i otvara knjižare. Vodeći knjižarski lanci u svetu, poput Waterstones i Barnes&Noble u Velikoj Britaniji i Americi, FNAC u Francuskoj, uvek imaju i odeljenja sa gift programom gde se mogu kupiti agende, ukrasni papiri, igračke, društvene igre, a postoje i čitava odeljenja posvećena elektronskim čitačima i tehnološkim novitetima – objašnjava za naš list Vesna Mihailović, izvršni direktor Laguninog lanca knjižara DELFI, u kome je 40 knjižara širom Srbije plus 16 Laguninih klubova čitalaca u Srbiji, BiH i Crnoj Gori.

Ona kaže da je „danas sve što ima dodira sa čitanjem u globalu ili sa papirnom industrijom u oblasti delatnosti ovog lanca“. To je razlog, kako napominje, što se DELFI „trude i da imaju aktuelna strana izdanja, CD-ove i DVD-ove, ulaznice, stripove i publicistiku koji mogu da zadovolje najširi spektar ukusa i zanimanja čitalaca“.

– Želimo da ponudimo zanimljiv program poklona, jer se i knjige kupuju kao poklon i da knjižare učinimo pristupačnim. U tom smislu, gift program ne obavezuje nikoga na kupovinu, ali mu pruža svojevrstan uvid u tendencije u domenu kartolerijske ponude, kao i dodatni vizuelni ugođaj za sve one koji se u knjižarama lepo osećaju. Politika naše kuće je takva da sa velikom pažnjom pratimo svetske knjižarske tendencije. Menadžeri našeg knjižarskog lanca redovno obilaze sve značajne svetske sajmove knjižarstva i izdavaštva i odatle prenose ideje i nove koncepte koje primenjujemo u našim knjižarama – napominje Vesna Mihailović

Prema njenim rečima, u poslovanju ove kuće „jedna od veoma važnih stavki je i adekvatna obuka i obrazovanje knjižara“. Svi knjižari prolaze program koji podrazumeva upoznavanje sa aktuelnom ponudom naslova u knjižarama, a velika pažnja obraća se i na ophođenja sa kupcima.

– Izuzetno smo ponosni na svoje zaposlene, koncept knjižara, ponudu naslova i pratećih programa. Smatramo da naš knjižarski lanac može da stane rame uz rame sa bilo kojim stranim knjižarskim lancem, a možda čak i da ga zaseni u nekim aspektima – ističe izvršni direktor lanca DELFI.

Šta na to kažu vlasnici knjižara u kojima se nude isključivo knjige?

Snežana Ranković, izdavač i osnivač knjižare Zlatno runo, smatra da „nije bitno gde se nalaze knjige, nego šta ljudi od tih knjiga primećuju“. Za nezavisne knjižare poput Zlatnog runa, koja je osnovana 2013, kaže da „više liče na tip knjižare za sladokusce – naj najpasioniranije ljubitelje knjiga koji od same knjige imaju velika očekivanja i zahteve i koji u knjižari žele isključivo da budu okruženi knjigama i to ne bilo kojim, nego odabranim naslovima, jer je u Srbiji na sceni hiperizdavaštvo“.

– Opstanak knjižara u kojima su, kao što i treba, knjige glavni sadržaj, može se postići samo upornošću i ogromnim trudom, ali ne sa velikim rezultatom, nego samo po cenu golog opstanka. To znači da se, kako vreme prolazi, knjige zaista potiskuju negde na strane, a u prvi plan, najpre što se samog izbora naslova knjiga tiče, dolazi nešto što je popularna literatura – lako čitljiva, efemerna… Kao što postoji brza hrana i kafa za poneti, postoje i knjige za brzo čitanje. LJudi su sve više u trci sa vremenom i ne stižu da se pozabave ozbiljnim knjigama i literaturom. Iako postoji publika koja po svaku cenu čita i dalje akademsku literaturu, takozvanu visoku književnost, istoriju, ozbiljne filozofske studije, veći deo populacije čita tu, rekla bih, popularnu literaturu, a ukoliko se stavlja akcenat na tu vrstu knjiga, kao mizanscen ide takozvani gift program koji podrazumeva agende, olovke, papirnu galanteriju, ženske torbe, fotoaparate… Većina tih velikih knjižara i knjižarskih lanaca ostvaruje dosta dobru zaradu preko toga. Oni su prosto videli da je to način da se opstane, zaradi i oni to rade – objašnjava Snežana Ranković.

Ona ocenjuje da je „takav pristup neminovnost ne samo kod nas nego u čitavom svetu, gde često knjižare postaju knjižare-restorani u kojima se mogu jesti kroasani i piti kafa“, ali da uprkos tome još postoje alternativne specijalizovane knjižare za nauku, stranu književnost, dečiju knjigu, koje najčešće ne idu sa gift i drugim programima. Na pitanje u kakvim je knjižarama mesto knjigama, čiji je ona izdavač, Snežana Ranković odgovara da se „izdanja Zlatnog runa nalaze u jednoj od najvećih knjižara Delfi SKC, u koju dolaze ljudi raznih profila, iako su po prirodi stvari to naslovi koje više idu uz nezavisne knjižare kao što su Beopolis, Cepter…

– Nisam surevnjiva, niti sam osoba koja oponira savremenim knjižarama. LJudi treba da vide i jedno i drugo i da biraju, ako mogu – kaže Snežana Ranković.

Filmski i književni kritičar, pasionirani ljubitelj i sakupljač knjiga, svetski putnik Miroljub Miki Stojanović smatra da knjižare menjaju sadržaje „iz jednostavnog razloga što prodaja knjiga ne omogućava normalno poslovanje“.

– Prodaja knjiga je toliko mala da bi dovela u pitanje opstanak samih knjižara. A pitanje zašto je prodaja knjiga mala, vodi zapravo u suštinski problem položaja knjige i knjižara. Kao čitaocu, to redukovanje prostora ispunjeno samo knjigama u knjižarama ne da mi nedostaje, no ga doživljavam kao svojevrsni kulturni genocid. DŽon Apdajk, iz vremena kada je pisao „Teroristu“, o tome je maestralno govorio u NJujork tajmsu. Knjige u defanzivi, to je po Apdajku jedan od najtežih kulturoloških poraza Zapada. Ovaj deficit knjiga ne mogu nadomestiti nikakve nove tehnologije – upozorava Miroljub Stojanović.

        Pavić, Kiš i Andrić u knjižari u Islamabadu

– Kulturna klima koja knjige izrađa je po ekonomkim mehanizmima manje više slična svuda i na ovim primerima ne treba tražiti neku grdnu razliku između recimo Beograda i Zagreba. Eto, na primer, Zagreb je izgubio veliku Algoritmovu knjižaru u samom centru grada što je jako deprimantno i gotovo je analogno gubitku velike Platoove knjižare na Filozofskom fakultetu. Ali, još deprimantnije je što knjižare nestaju upravo u tom ”većem svetu”. U Čikagu, na primer, za rubriku verovali ili ne, ima svega nekoliko knjižara. Celokupna prodaja odvija se preko sistema naručivanja. Naravno da ima izuzetaka. Najneverovatnije knjižare na svetu nalaze se na možda najneočekivanijim mestima. Na primer, moja omiljena knjižara SAYED BOOK STORE, najveća u koju sam ikad kročio, u Islamabadu, glavnom gradu Pakistana. Tu se, u rafu stranog fikšna nalaze dela Milorada Pavića, Danila Kiša i Iva Andrića na engleskom jeziku.. Ili, ASIA BOOKS na SUKUMVITU – trospratna knjižara u srcu Bangkoka. Knjižara SMITHS, moja omiljena knjižara u Parizu, u ulici Rivoli, još uvek odoleva i veličanstveno se drži. Bar je tako bilo do prošle godine – kaže Miroljub Stojanović.

Trivan: Kultura nije trošak

– Nažalost, u ovom trenutku postoje samo tri velika lanca knjižara u Srbiji. Bojim se da se klica, koju su posejali Plato i IPS, nije rasula u meri u kojoj je to potrebno. Srbija ima mnogo veće kultune potrebe nego što se nama čini, ali nemamo kapicitete da sve stignemo. Ne postoji ni jedna naša knjižara od Kosovske Mitrovice do Subotice koja ne posluje pozitivno. To znači da je laž da je kultura neprofitabilna delatnost, da je trošak, da je za kulturu potrebna isključivo subvencija. Sa dobro osmišljenim konceptom možete da zaposlite ljude i nahranite kulturom one kojima je to potrebno – smatra Jelena Trivan.

Sa ukusom čaja

U veme kad je otvorena 2003. knjižara-čajdžinica Apropo u ulici Cara Lazara unela je u svet knjige – ponudu čine uglavnom teorijska literatura, monografije, kvalitetna svetska i savremenu književnost, retki antikvarni naslovi, i kulturu čaja – njegove pripreme, posluživanja, pa i kupovine u rinfuzu najboljih čajnih mešavina iz celog sveta, koje su se mogle naći u Beogradu. Ovaj konceptualni spoj knjižare i čajdžinice pozajmila je i u prvom komšiluku Apropoa nedavno otvorena knjižara Bukastora, koja je zapravo kombinacija kafića i knjižare.