Mjuzikl „Flešdens“ u Pozorištu na Terazijama

Film „Flešdens“ snimljen je 1983. i zasnovan je na istinitoj priči o životu Morin Marder. Preko dana je radila kao zavarivačica na gradilištu, a noću kao plesačica u klubu, ali je ipak uspela da ostvari svoj san i upiše prestižnu baletsku školu. Morin je za ček od 2.300 dolara potpisala prava da se ova njena životna priča pretoči u film. Iako je film postigao ogroman uspeh i zaradio 150 miliona dolara, nije bio previše hvaljen od kritike, a njegov uspeh kod publike najviše se pripisuje muzici iz filma, kao i MTV-ju, koji je istu proslavio. Čak je i dobio Oskara za najbolju originalnu pesmu, a od pesama su se izdvojile: „Maniac“, „I love rock’n’roll“ i „What a feeling“.

Aleksandar Đaja, direktor Pozorišta na Terazijama, na konferenciji za novinare povodom premijere „Flešdensa“ u ovom teatru, rekao je da se libreto za originalni mjuzikl razlikovao od filmskog scenarija, „zbog toga što je bio mnogo bolji, mnogo složeniji, mnogo slojevitiji, uveo je čak i nove likove“, ali i da je pored popularnih hitova dopisano još desetak pesama.

„Mi smo sa ovim mjuziklom nastavili našu tradiciju sa davanjem šanse mladim ljudima, mladim talentima, mladim glumcima, nekima koji su još uvek na Akademiji, koji su tek završili Akademiju. Tako da smo, kao i svake godine, imali audiciju, i te naše mlade nade, koje su prošle našu audiciju, u mjuziklu igraju glavne uloge“, istakao je Đaja.

Po prvi put kao reditelj u ovom pozorištu, Vladan Đurković rekao je da je ovo za njega veoma važan i veliki projekat, koji je dugo pripreman i čije započinjanje odlagano zbog kovida.

„Pred nama je daleko složenija priča sa nekoliko ozbiljnih tema. U pitanju su dva mlada čoveka – jedan je na dnu socijalne lestvice, a jedan je na vrhu, i jedan i drugi na tim pozicijama se ne osećaju udobno i na putu tih promena, da učine nešto u životu što će za njih biti bolje, oni se sretnu i, uz puno trzavica i prepreka koje im se nađu na putu ostvarivanja veze, zapravo osvane ljubav“, rekao je Đurković.

Za koreografkinju Milicu Cerović ovo je bio veliki zadatak, možda i najveći na kojem je do sada radila.

Na sceni i oko scene biće preko 100 ljudi, pet uloga i 10 alternacija, što je za kostimografe „nešto između raja i pakla“, kako je Đaja rekao.

Kostimografkinja Jelena Stokuća kazala je da je bila inspirisana MTV spotovima, ali i to da svi učesnici imaju po četiri kostima na kojima je radilo devet krojačkih i tri obućarske radnje.

Umesto celog orkestra, mjuzikl ima rok bend od petoro članova, a uz konsultacije sa rediteljem zvuk planetarnih hitova učinjen je malo tvrđim, kaže aranžer Aleksandar Sedlar.

„Ima malo više distorzija, tako da neki delovi vuku na rok, a to je ono po čemu će ovaj mjuzikl biti specifičan. Sam zvuk predstave je drugačiji od zvuka ostalih predstava koje se ovde igraju.“

Pored toga što je dirigentkinja ovog mjuzikla, Vesna Šouc bila je i vokalna pedagoškinja, kako bi mladim glumcima pomogla da postignu što bolji muzički izraz.

Originalni mjuzikl nastao je 2008. po tekstu Toma Hendlija i Roberta Kerija, dok je muziku radio Robi Rot, a stihove Robert Keri i Robi Rot. Prevod i prepev stihova uradio je Slobodan Obradović.

U autorskomn timu je i scenografkinja Marija Kalabić.

Uloge tumače: Slaven Došlo i Arsenije Tubić (Nik Harli), Nevena Nerandžić i Mina Nenadović (Aleks Ovens), Milena Živanović i Mitra Mladenović (Glorija), Bojana Simeon i Marta Bogosavljević (Kiki), Tatjana Dimitrijević i Teodora Tomašev (Tes), Miroljub Turajlija (Hari), Tanja Bošković (Hana), Danijel Korša (DŽimi), Valentina Pavličić (Luiz), Aleksandar Dunić (DŽo), Milan Antonić (Endi), Milena Moravčević i Ana Simić (gospođa Vajld), Slobodan Stefanović (vlasnik Kameleon kluba) i Jelena Arsić (sekretarica).

Učestvuju balet, hor i orkestar Pozorišta na Terazijama.

Prve reprize su 26, 27. i 28. novembra.

Na kraju konferencije Aleksandar Đaja je najavio i da će nekoliko predstava biti obnovljeno, kao što su „Neki to vole vruće“, „Fantom iz Opere“ i „Zona Zamfirova“.

Tanja Bošković: Lako je odigrati premijeru, posle toga dolazi ono pravo

Za glumicu Tanju Bošković ovaj mjuzikl je radost, ali i obaveza prema kolegama.

„Obaveza prema gospođi Denizi Mokranjac, Lidiji Bulajić, Branki Mitić, Miljenku Štambuku, Lidiji Pilipenko, Radetu Marjanoviću, Dani Maksimović i svim onim fantastičnim ljudima sa kojima sam počinjala. Trudila sam se da budem ono što su oni bili meni, da ja budem ovoj deci koja će sad da stasavaju.“

Glumica je dala savet mladim koleginicama da se ovom premijerom ne završava posao i da ih „strašni sud tek čeka“.

„Kontinuirano igranje mjuzikla je najteža stvar posle rudarskog posla, ne postoji nijedan teži zanat. Morate biti savršeno zdravi sledećih par godina, koliko se bude igralo. Ovde ne dolazi u obzir ‘imam temperaturu’ i ‘slomila sam nokat’. Ovde igrate i kad vam nije ni do čega, ali igrate tako da svi veruju da je ovo najveća radost ovoga sveta. To se odnosi na sve mlade koji nemaju puno iskustva. Lako je odigrati premijeru, posle toga dolazi ono pravo, dakle, pravi rad, pravo ispitivanje. Za dva i po ili tri meseca u mjuziklu vi ne možete da završite sva posla, naročito ne glumačka, ne kažem slučajno. Sve ono pravo, ozbiljno, dolazi posle, za to je potrebno čudo“, naglasila je Bošković.

Tekst je deo projekta koji je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.