Mladen Đorđević za Danas sa 71. Pulskog festivala: Kod nas je zaluđivanje i anesteziranje ljudi državni projekat

U istoj dvorani, u takmičarskom programu Manjinske koprodukcije, nagrađivano ostvarenje koje Đorđević potpisuje i kao scenarista biće prikazano i sutra, a festivalska publika imaće priliku da razgovara s našim rediteljem nakon projekcija. On je danas stigao u Pulu, u Festivalski centar, praćen pažnjom velikog broja hrvatskih medija. A kako kaže za Danas, na Pulskom festivalu je istarska premijera njegovog filma.

– U Zagrebu je bila hrvatska premijera i prikazivanje u bioskopima, tako da sam ja sa „Radničkom klasom“ prvi put u Puli, sa ranijim filmovima nisam bio ovde. Naravno, Pula je važan festival, bila je još važnija u vreme nekadašnje Jugoslavije i odjeci tog značaja još uvek postoje u ovom našem regionu – kaže za Danas Mladen Đorđević.

Na našu opasku da na ovogodišnjoj Puli ima nekoliko filmova koji se bave temom tranzicije i napravljeni su u maniru socijalne drame, Đorđević objašnjava da on, upravo zbog toga što se nakon pada Berlinskog zida mnogi autori bave ovom problematikom, nije hteo da pravi još  jedan stereotipni tranzicijski film, žanr koji je karakterističan za ove prostore.

– Pokušao sam da nađem jedan svež ugao, i da se tom temom propalih fabrika, radnika i žrtvama tranzicije pozabavim tako što ću sociopolitičku dramu da kombinujem sa hororom, trilerom, malom crnom komedijom, i jako volim tu igru sa različitim žanrovima.

O tom fenomenu što se propalom, gladnom, uništenom i do kraja poniženom radničkom klasom već godinama se više bave umetnici ili neke prodemokratske opozicione levičarske stranke nego sami radnici, i pitanju zašto su ti ljudi eutanazirani, Đorđević ističe da radnička klasa, zapravo, više ne postoji.

– Ljudi više ne mogu da se okupljaju po tom klasnom ključu i da se bore za neke promene, uništena je radnička klasa, danas može da se govori o prekarijatu, to su ljudi bez perspektive i sa privremenim poslovima, uglavnom najtežim, od danas do sutra. A ti ljudi su anestezirani – dobru ulogu u toj anesteziji imaju rijaliti šou programi, i stalno bombardovanje tim trivijalnim informacijama i vestima sa državnih medija da bi im se skrenula pažnja sa suštine njihovog života na nešto sporedno. To je jedan mehanizam zamajavanja, hipnotisanja i eutanaziranja naroda, i ja se u filmu „Radnička klasa ide u pakao“ bavim upravo time.

Đorđević navodi da su ljudi i jako teškoj poziciji, posebno oni sa sendvičima koje smo nedavno gledali na mitinzima podrške ovoj vlasti.

– Ali, nisu naši problemi toliko lokalni. Mi smo ipak deo sveta, koliko god, i mislim da prolazimo tu fazu liberalnog kapitalizma koja se kod nas odražava na jedan karikaturalniji, groteksniji i drastičniji način – ističe Mladen Đorđević.

Radnja njegovog filma događa se u malom mestu u Srbiji, preduzeće u kojem su nekad bili zaposleni stanovnici celog grada i okolnih sela zatvoreno je zbog sumnjive privatizacije i tragičnog incidenta – u namerno podmetnom požaru stradalo je nekoliko radnika.
Preostali radnici, slomljeni gubitkom svojih najmilijih i korumpiranom prodajom preduzeća, kreću u proteste, ali njihovi napori su uzaludni i ne daju konkretne rezultate, pa napušteni od svih, od vlasti i od crkve traže pomoć i odgovore u natprirodnom….

„Radnička klasa ide u pakao“ snimljena je u koprodukciji sa Hrvatskom, Crnom Gorom, Grčkom, Rumunijom i Bugarskom. Glavne uloge u ovoj beskompromisnoj društvenoj satiri o korumpiranoj privatizaciji društvenog vlasništva, koja ističe borbu za socijalnu pravdu ljudi koji su opljačkani i koji su ostali bez ičega, igraju Leon Lučev, jedan od najznačajnijih hrvatskih glumaca, i naša Tamara Krcunović.

Sjajne likove ostvarili su i Mirsad Tuka, Ivan Đorđević, Dobrila Stojnić, Momčilo Pićurić, Szilvia Kriszan, Mirsad Tuka (pokojni), Tomislav Trifunović, Nikša Aksentijević, Szilvia Kriszan, Lidija Kordić, Olivera Viktorović, Nenad Gvozdenović, Slaviša Čurović…