Novi Sad već jeste evropska prestonica kulture.
Kad bismo samo pobrojali koliko pozorišta ima u gradu i koliko dešavanja iz kulture, videli bismo koliko je Novi Sad pun kulture. Od Sterijinog pozorja, Infanta, Festivala uličnih svirača i koncerata u Sinagogi… do filmskog festivala Cinema city, muzičkog festivala Exit… Mi bismo uspeli da pokrijemo 365 dana kulture u gradu vrlo lako. I to kakve kulture. Imamo i važne institucije kao što je Matica srpska za koju smatram da već vekovima bdi nad svima nama. Međutim, mislim da među ljudima ne postoji toliko navika za konzumacijom kulturnih dešavanja. Ne bi smelo da bude tako jer je kultura sve. Kultura počinje još u majčinom stomaku, da ne govorim o primarnom kriku, uticaju muzike još pre rođenja… Ono što mene interesuje i što jeste moja vokacija, to je umetnost. Kad bismo dobili titulu Evropske prestonice kulture, kultura i umetnost bile bi vidljivije. Inficirali bismo se kulturom i počeli drugačije da razmišljamo o tome. Kad bismo samo kopali do Petrovaradinske tvrđave, našli bismo od paleolita, do rimskih nalazišta, pa preko srednjeg veka, sva istorija je tamo sve do baroknog Podgrađa. Sve je to u temeljima tvrđave bilo kada ju je napravila Marija Terezija. To je dokaz da mi jesmo prisutni ne samo u evropskoj kulturi već smo prisutni i u svetskim razmerama. Velikog uticaja na našu kulturu imalo je i to što smo uvek bili na sudaru Otomanske imperije i Austrougarskog carstva. Mi jesmo grad kulture i to treba svakog trenutka da vri u nama, bez obzira da li će se realizovati sama titula EPK kao jednogodišnji projekat.
U kulturu se moraju ulagati ozbiljna sredstva. Ako cifre za kulturu počinju s nulom, pa zapeta, pa opet nule, onda se o kulturi ne može govoriti. Uvek se nadam da će se u tom smislu situacija promeniti. Evo, i ovaj projekat Novi Sad 2021 vidim kao mogućnost da se nešto promeni. Mi živimo u jednom jako surovom vremenu. Ostali smo zaglavljeni između socijalističkih tekovina i liberalnog kapitalizma. Pozorišta će, takođe, postati jednoga dana privatna. A mi još negde plivamo između. Međutim, nije samo to kultura, to što se plaća. Mi imamo takvu Akademiju umetnosti koja je veliki rasadnik mladih talenata. U Novom Sadu postoji hiljade pozornica na otvorenom i one moraju da zažive. Možda će nas upravo ova kandidatura ponukati da se setimo da je Petrovaradinska tvrđava nekad bila jedna sjajna pozornica. Samo ja sam glumila i u Otelu i u Magbetu na tvrđavi, a presvlačili smo se za scenu kod umetnika u njihovim ateljeima. Mi treba da znamo da ti ateljei postoje više od 60 godina na tvrđavi i da je to jedno od naših unikatnih blaga. Setimo se koliko i sa kojom tradicijom postoji Tribina mladih, da u Matici srpskojpostoji edicija Prva knjiga isto tako više od pola veka. Moramo skupiti i pokrenuti sve resurse jer mladi ljudi imaju samo ovo vreme. Oni ne mogu da čekaju.
Uvek sam bila zagovornik multikulturalnih predstava koje bi se igrale na šest-sedam jezika. Ubeđena sam da upravo takve stvari treba da negujemo. Ne treba da budu titlovane, jezik umetnosti je neki metajezik, nešto što je izvan prevoda. Treba insistirati na multikulturalnosti i na komunikaciji. Ne treba više da čekamo sto i nešto godina da bi Srpsko narodno pozorište i Ujvideki sinhaz napravili zajedničku predstavu kao što su sada napravili, po prvi put od osnivanja, mjuzikl Violinista na krovu. A ta dva pozorišta su jedno do drugog, preko puta ulice. Kad bismo dobili titulu EPK, ne bih volela da to bude kao maketica grada koja je u nekoj staklenoj kugli i kad je zadrmaš ima svega tih godinu dana u njoj, energija pršti, a posle toga ništa. Odložimo kuglu na neku policu. Ne, u tih 365 dana uzavrelosti i nespavanja, mi treba da napravimo da nam je to šansa da promenimo stvari na bolje i da nam i posle te 2021. bude dobro. Da te godine toliko zarazimo publiku da ona i posle toga bude zaražena za kulturu.
Šta želim da vidim 2021. u Novom SaduSve ovo o čemu sam pričala želim da vidim. Što se mene lično tiče, te godine sam verovatno na sceni. Nije važno da li na sceni SNP ili na nekoj sceni na otvorenom. Igram Sterijinu Femu i vičem: „Pariz, Pariz, Evropa“.
Tekst je objavljen u specijalnom dodatku koji realizuje list Danas u saradnji sa Gradskom upravom za kulturu Grada Novog Sada – projekat: Novi Sad na putu ka Evropskoj prestonici kulture 2021.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
