„Mlečnim putevima“ ka uprošćavanju i minimalizmu

Kraguljevi radovi govore o potčinjavanju prirode čoveku i njegovom sve većem udaljavanju od životne sredine, o povezivanju umetnosti i prirode, duha i materije. Takođe, njegovi radovi obrađuju teme o ekologiji, o vezi između životinja i potrošačkog društva. Motiv krave je najčešće obrađivan motiv – od hiperrealističke predstave cele životinje na početku, do njenog svođenja na gotovo apstraktnu šaru kravlje kože, koja je postala prepoznatljiv motiv ovog stvaraoca. Kragulj je umetnik koji se prevashodno bavi „izražavanjem celovitosti ideja“, kako ga je okarakterisao čuveni engleski istoričar umetnosti Edvard Lusi-Smit. Njegov rad smešta se u područje konceptualne umetnosti. Izložba u KCB biće otvorena do 30. januara. Sve navedeno neposredan je povod za razgovor sa Radovanom Kraguljem, umetnikom koji većtri decenije radi na relaciji London-Vels-Pariz.

Šta predstavlja specifičnost izložbe „Attention Cattle Crossing“?

– Obiman materijal u više od trideset svezaka koje imaju stotinu stranica i pokrivaju moj tridesetpetogodišnji rad. Specifičnost postavke upravo predstavljaju te sveske sa skicama, makete za studije, za dela koja tek treba da nastanu. U okviru postavke nalazi se i jedna naročito važna sveska, sa materijalom koji mi je poslužio kao baza za slike velikih formata i različitih tehnika. Naglasio bih da je kompleksni projekat „Milky Way“, predstavljen u Beogradu 1998, bio putujuća evropska izložba koja je premijerno prikazana u Muzeju moderne umetnosti grada Pariza 1989. Nakon Sarajeva 1990, izložbu je trebalo da vidi Beograd, ali se to nije dogodilo zbog raspada zemlje koji je usledio. Prestonoj publici ovaj projekat prezentovan je osam godina kasnije, ali je zato izložba „Attention Cattle Crossing“, na neki način, premijera šireg projekta koji ću predstaviti u budućnosti. Takođe, ovdašnja publika moći će da napravi poređenje i prepozna određene elemente u mom stvaralaštvu na izložbi u Likovnoj galeriji KCB, u odnosu na ono što sam prikazao pre deset godina.

O kakvom je projektu reč?

– U pitanju je izložba „Kragulj – Mlečni putevi“, na kojoj će biti izloženi gotovi radovi velikog formata. Taj projekat biće obiman i sveobuhvatan kao i ovaj u Likovnoj galeriji, sa skicama, jer im je zajednički imenitelj obuhvatanje mog dosadašnjeg, tri i po decenije dugog, stvaralaštva. Premijera će biti u Velsu, a zatim planiram da ga prikažem na prostoru bivše Jugoslavije, u Zagrebu, Ljubljani, Beogradu, Sarajevu, Podgorici i Skoplju. Edukativni programi i radionice pratiće čitavu izložbu, kako bi se podstakla interakcija i razmena mišljenja. Publika će, takođe, moći da sagleda razvoj mog opusa, početke, prelaz sa realističkih predstava na koncept i neku vrstu razigrane, barokne apstrakcije, do najnovijih radova u kojima težim ka uprošćavanju i minimalističkoj formi.

Da li to uprošćavanje govori na neki način i o upršćavanju odnosa između čoveka i prirode koji postaje proizvodno-potrošačka mašinerija bez emocija i razumevanja?

– Proizvodi, naročito prehrambeni, bilo da dolaze iz zemlje ili od životinje, imaju svoj put do potrošača, kroz organizovanu proizvodnju, distribuciju i potrošnju. U čitavom tom procesu bitan elemenat predstavlja pakovanje koje je postalo svojevrsni fenomen savremenog čoveka. Postoji paket mera, paket odmor, paket razmišljanja… Sve se nekako upakuje. Kad je rečo prehrambenim proizvodima i njihovim pakovanjima i načinima prezentacije, onda tu ima nečeg što je skoro virtuelno, jer vi zapravo ne vidite sam proizvod većambalažu koja sugeriše da poverujemo kako je ono što je na njoj napisano ili nacrtano garancija za sadržaj unutra. Zanimljive su i forme kojima se čoveku stavlja do znanja da su određeni proizvodi za njega hranljivi i zdravi, iako je poznato da s tim u vezi postoje mahinacije, zbog čega su se mnoge zemlje u svetu pozabavile pitanjem kontrole. U svakom slučaju, sagledana sa različitih aspekta, rečje o vrlo kompleksnoj temi koja načinje niz drugih problema, kao što su poskupljenja elementarnih prehrambenih proizvoda koje ima za posledicu gladovanje velikog broja ljudi, a svakako se u celu ovu priču, na određen način, uklapa i novonastala situacija u vezi sa svetskom finansijskom krizom.

Aktuelizacijom ekoloških problema mnogi umetnici su posegli za tom temom, vi ste međutim tim pitanjem počeli da se bavite među prvima, na početku svog stvaralaštva i ostali tome dosledni sa posvećenošću bez ostatka?

– Više od 35 godina. Tim problemom sam krenuo da se bavim početkom šezdesetih, kada se dogodio ekonomski bum u Evropi i začetak pravog potrošačkog društva. To je bilo i vreme studentskih pokreta, ali i ekološke inicijative. Većtada se shvatilo da su se proizvodnja i korišćenje prirodnih materijala otrgli kontroli. U to vreme živeo sam u Londonu i, iako nisam imao zvaničnu legitimaciju, bio sam aktivan član pokreta „Friends of the Earth“, koji su imali sličan angažman kao što danas imaju zeleni u Nemačkoj i Francuskoj. Teško mi je da samog sebe ocenjujem, ali ne sećam se ko se bavio sličnom problematikom u umetnosti u to vreme. Napomenuo bih da je evropski ekološki pokret bio vrlo jak i kao rezultat toga su nastala ministarstva posvećena ekološkim pitanjima i razne organizacije. Na pitanju čoveka i njegove okoline radi se većdugi niz godina, ali nažalost toliko sporo da to predstavlja problem svoje vrste. Ipak se nadam da će se ekološki pokret razvijati i dobiti svoju formu u budućnosti, sa zakonima, svešću i obrazovanjem ljudi na širem prostoru, kada će pitanje zaštite okoline i životinja biti tema svakodnevnog razmišljanja.

U kojoj je vezi izloženi materijal sa upozorenjem koje sadrži naslov izložbe – „Attention Cattle Crossing“?

– Naslov moje izložbe nosi upozorenje sa saobraćajnog znaka, koje na vrlo jednostavan način obaveštava da postoji mogućnost prelaska stada preko puta i, u vezi sa tim, zahteva se veća pozornost vozača. U kontekstu izložbe to upozorenje, međutim, nema tako uskofunkcionalni karakter kao u saobraćaju, većse odnosi na sve aspekte koji bi trebalo da opomenu čoveka na njegov odnos prema okolini i životinjama. Naročito prema životinjama, koje su nam bliske… Sa nekima od njih smo u svojevrsnom partnerstvu, gde jedni drugima pomažemo i dopunjujemo se. Koliko se u tom odnosu uvažavamo to je većdruga priča.