U znaku legendarnih kompozitora i suparnika Mocarta i Salijerija: Mocartova nedelja održana u njegovom rodnom gradu Salcburgu 1EPA-EFE/CHRISTIAN BRUNA

Svake godine u januaru, o Mocartovom rođendanu koji pada 27. januara, internacionalna fondacija „Mocarteum“ organizuje festival klasične muzike poznat kao „Mozartwoche“ (Mocartova nedelja) – elitni defile orkestarskih, kamernih i solističkih koncerata.

Salcburški zimski festival klasične muzike osnovan je 1956. i već se više od pola stoleća in continuo proslavlja u ovom čarobnom gradu Austrije.

Od tada ovaj festival čini zenit u kalendaru internacionalnih koncerata i dragulj za ljubitelje Mocartove muzike.

Posebna romantična atmosfera se oseća u baroknom Salcburgu kao „genius loci“-ju u kome veje duh autentične mocartovske tradicije.

Taj duh nepatvorene tradicije pridaje ovom festivalu posebnu dimenziju – neponovljivu notu i šarm istorijskog muzičkog miljea.

Spoj prominentnih muzičara i ništa manje uglednih orkestara čine ovaj festival jedinstvenim u svetu muzike.

Koncerti se održavaju u „Velikoj sali“ Mocarteuma i u „Velikoj sali“ dvorane takozvanog „Festšpilhauza“ u kome je Hebert fon Karajan decenijama slavljenički dirigovao najznačajnijim orkestrima sveta, u školi za jahanje među stenama, kao u međuvremenu i u univerzitetskoj auli.

Mocartovo delo je za intendanta ovog festivala Rolanda Vilasona zračeće središte, duša i nadahnuće najznačajnijeg festivala Mocartove muzike, kao i drugih kompozitora čija je muzika stoji u organskom spoju sa Mocartovom.

Ove, 2024. na sceni ovog festivala bio je Mocartov legendarni kontrahent, Antonio Salijeri.

U znaku legendarnih kompozitora i suparnika Mocarta i Salijerija: Mocartova nedelja održana u njegovom rodnom gradu Salcburgu 2
Antonio-Salieri_Punktierstich_Karl-Traugott- Riedel_nach_Gandolph-Ernst-Stainhauser-vonTreuberg_1802_c_ISM

”Nijedan drugi savremenik nije u toj meri spominjan kao što je to Salijeri. U ambivalentan odnos dvojice kompozitora su utakni mnogi mitovi i legende koje mi želimo da ispričamo ne samo na koncertima, već i napetim dramama u operi, pozorištu, filmu i drugim formatima”, istakao je intendant Vilason, nekada slavni tenor u belkantističkim operskim produkcijama, najavljujući festival.

Peter Šafer taj odnos tematizovao je u pozorišnom komadu ”Amadeus” u Salcbušrkom pozorištu, odigrana je i jedna nova produkcija Nikolaja Rimskog Korsakova za pozorište lutaka sa muzikom koja se izvodi uživo, a održana je i projekcija Formanovog ”Amadeusa” koji je ovenčan Oskarom.

Održani su i koncerti orkestara kamerne muzike, filmovi, tribine, diskusije.

Mimo Salijerija, na ovogodišnjem festivalu izvođena je muzika i njegovih učenika – Humela, Šuberta, Betovena i Franca-Ksavera Mocarta, kao i dela Hajdna i Rajha.

“La clemenza di Tito” – Mocartova poslednja opera premijerno je izvedena u poluscenskoj inscenaciji.

Žordi Saval, renomirani muzičar, pedagog, interpret i dirigent, ikona stare muzike, dirigovao je ovom operom.

Uz njega su muzicirali sa originalnim zvukom ansambl Le Concert des Nations sa Edgardom Rohom, Hanom-Elizabet Miler, Magdalenom Koženom, Salvo Vitaleom.

Ove godine nastupli su i visokocenjeni internacionalni korifeji svojih instrumenata – pijanista ser Andraš Šif, flautista Emanuel Pai, violinistkinja Izabel Faust, Antuan Tamestit na violi da gambi, kao i ansambli i orkestri Danish Chamber Orchestra, Chamber Orchestra of Europe sa Kirilom Gerštajnom, Kamerni orkestar iz Bazela sa Đovanijem Antoninijem i Sabinom Majer, Baborak ansablom i možda najboljim kvartetom na svetu Hagen Quartett, da spomenemo najznačajnije.

Prvi koncert Bečkih filharmoničara spojio je muziku Mocarta i Šuberta.

To je bio i debi Joane Malvic, dirigentkinje na Mocartovoj nedelji, kao i pijaniste Igora Levita, koji su izvodili Mocartov genijalni klavirski koncert KV 271.

Drugi koncert Bečkih filharmoničara sa Lahavom Šanijem za dirigentskim pultom bio je posvećen muzici Mocarta i Betovena.

Svetska zvezda violinizma Ane-Sofi Muter zajedno sa violinistom Mihaelom Barenboimom izvela je Simfonia concertante KV 364.

Treći koncert je bio posvećen Mocartu, Hajdnu i Salijeriju.

Bečki filharmoničari su sa Andrés Orozco-Estrada za dirigentskim pultom izveli fragmente iz Mocartove ”Direktor glume” sa Salijerijevim „Prima la musica e poi le parole“, jedan posebno pripremljeni spoj muzičkih odlomaka dvojice kompozitora-kontarhenata.

Obe jednočinke su nastale po nalogu cara Jozefa II za njegove festivale u oranžeriji u dvorcu Šenbrun, gde su u februara 1786. bile zajedno praizvedene.

Ovim izvođenjem virtuozna čelistkinja Sol Gabeta Hajdnovim čelo koncertom kompletirala je ovogodišnju ”Mocartovu nedelju 2024”, dragi kamen među festivalima u meki Mocartove muzike.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari