“Modro i zeleno” : Koracima Milana Mladenovića

Povod su bili video klipovi pesama objavljenim na profilima društvenih mreža Zadužbine Milana Mladenovića (ZMM).

Uglavnom, onih koji referišu na teška vremena devedesetih, a dobrim delom i ovih danas “Zabranjujem” “Zajedno”, “Just let me play some modern rnr music”.

Na današnji dan 21. septembar 1958. godine u Zagrebu je rođen Milan Mladenović jugoslovenski gitarista, pevač, tekstopisac i kompozitor, koji je svojim radom sa bendovima Limunovo drvo, Šarlo akrobata, Katarina II, Ekatarina Velika i Angel’s Breath, ostavio trag čiji se plemeniti odjeci protežu do današnjih dana.

Detinjstvo je proveo u Sarajevu i Beogradu, za koji je vezano njegovo umetničko sazrevanje i delovanje.

Danas svaki od ovih gradova ima ulicu ili trg koja nosi njegovo ime i prezime , mada pitanje je da li bi se to Milanu samom dopalo. Biće da je Nagrada koju svake godine na Milanov rođendan, 21. septembra dodeljuje ZMM kao podsticaj darovitim muzičarima, nešto što bi se pretpostavljamo i njemu samom dopalo.

Kuriozitet je da će ovogodišnja  Nagrada biti dodeljena u Makarskoj na događaju pod naslovom “Modro i zeleno”, baš kao i istoimena filozofska pesma o promenama s albuma Ekatarine Velike “S vetrom uz lice”.

Kako se navodi na stranici Zadužbine Milana Mladenovića. “ Osim što je Makarska rodni grad Milanove majke Danice, i što mu je dugo bila letnji dom, Milanu Mladenoviću je Makarska bila i inspiracija za mnoge pesme, pa tako i za ,,Modro i zeleno”, čiji naslov opisuje ambijent novog muzičkog festivala .

“Nagrada Milan Mladenović, koja će se dodeliti upravo u Makarskoj predstavlja više od pukog priznanja. Ona je simbol inovacije, hrabrosti i umetničkog izraza. Ona odaje počast onima koji se usude da kroče sopstvenim putem, odolevajući pritiscima konformizma.

Kroz Nagradu i Milanov duh nastavlja da živi, inspirišući nove generacije da budu odvažne, autentične i strastvene u svojoj umetnosti “Modro i Zeleno” nije samo festival – to je putovanje kroz vremenski kontinuum muzike. Od kultnih rock himni Partibrejkersa do osvežavajućih melodija nove generacije umetnika poput Dine Jashari, Artan Lili, Hiljsona Mandele, Vojka V… festival postaje most između prošlih vremena i budućnosti.

U podnožju impozantnog Biokova svaki stih i svaka melodija dobijaju novi život. Kamenite ulice Makarske, koje su nekada odjekivale Milanovim koracima, sada postaju svedoci novog muzičkog preporoda”.

U gorepomenutom intervjuu upitana kako ona pamti Milana Mladenovića, imajući u vidu da se u svojoj poeziji bavio teškim pitanjima  tamnim stanjima. Maja Maričić je odgovorila:

Milanov osmeh

– Milanova poezija je odraz vremena u kom je živeo. On je duboko i istinski proživeo svaki stih koji je napisao, ništa tu nije bilo lažno i proračunato. A stvarnost je bila mračna, ako izuzmemo neke lepe momente u njegovom ličnom životu koji su takođe opevani. Milan nije bio zabavljač. Nikada, ni na jednom koncertu, niste mogli da ga čujete kako priča neke doskočice ili animira publiku pričama koje nemaju veze s koncertom. Pričao je kroz svoje pesme i fokus mu je uvek bio na sviranju vrhunskog koncerta i pružanja publici događaja za pamćenje. Verovatno je dodatno delovao nepristupačno jer mu popularnost nije mnogo prijala, imao je jedan odbrambeni štit kako bi sačuvao svoju privatnost i svoj mir. Ali, jednom kada s nekim klikne, otvarao se bez zadrške. Bio je odan prijatelj, pun empatije za ljude koje voli. Imao je jednu dozu ozbiljnosti ali istovremeno je bio blag i vedar i mnogo se smejao, nije uopšte bio mračan tip. Mnogi njegovi prijatelji na pitanje šta im prvo padne na pamet kada se sete Milana kažu da je to njegov osmeh. Umeo je i da plane i da se naljuti, uglavnom kada bi neko prešao granice pristojnosti, a često se takva reakcija odnosila na pristup poslu. Bio je perfekcionista, nije podnosio neodgovornost i površnost koje bi dovele do nekih propusta. Jedino što je umeo da bude naivan i da previše veruje ljudima sa kojima radi, što mu se puno puta obilo o glavu i svaki put se mnogo nervirao što ponavlja istu grešku. Meni lično je on bio najveća podrška u životu, osećala sam se sigurno i ušuškano uz ljubav i razumevanje koje mi je nesebično davao.