Mogu li digitalne tehnologije da obogate pozorišni sadržaj?

Kako je naveo glumac i direktor “Teatra Vuk” Svetislav Bule Goncić, jedan od učesnika tribine, usled pandemije korona virusa pozorišta su bila sprečena da rade na način na koji smo navikli i morala su da se odreknu kontakta sa publikom.

„Ipak, pozorišta su nastavila da rade ono što su u tom trenutku mogla, a to su poslovi održavanja, poslovi probanja, ali bez kontakta sa publikom. Sa jedne strane korona nas je ograničila, ali sačuvan je resurs odnosno ljudi koji rade u pozorištima, praktično, otpuštanja nije bilo“, istakao je Goncić na tribini koju je organizovao Plots & Plays.

Direktorka marketinga pozorišta „Boško Buha“ Ivana Dedić podsetila je da poslednjih osam meseci ovo pozorište na svom Jutjub kanalu emituje predstave za decu, mada kako kaže, deca nisu bila mnogo zainteresovana za takav vid emitovanja predstava.

„Deca nemaju strpljenja da toliko dugo sede pred ekranom i gledaju predstavu, oni imaju drugačiji osećaj kada predstavu posmatraju u sali. Takođe, naše predstave snimane su sa maksimalno tri kamere, tako da snimci nisu baš najkvalitetniji, pa je to omelo publiku da ih gleda. Ipak, interesovanje za predstave koje su u skladu sa merama igrane u sali, bilo je jako dobro“, navela je Dedić.

Posetom pozorištu deca stiču naviku da dolaze i uče kako da se ponašaju u pozorištu, rekla je Dedić. Digitalni uslovi prikazivanja pozorišnih predstava stoga njima nisu interesantni.

Kako je navela Katarina Tomović, moderatorka ove tribine, jedno britansko istraživanje pokazalo je da je 75 odsto mladih ljudi koje je pogledalo predstavu preko interneta izrazilo želju da je odgleda i uživo.

Načini na koje publika pristupa pozorištu su neobična i specifična, istakao je Goran Tomka, profesor na Fakultetu za medije i komunikaciju.

Prema njegovim rečima uticaj kovida i pojava digitalnog pozorišta postala su zanimljiva iskustva za publiku.

„Sudeći po istraživanjima, publika je na drugačiji način posmatrala predstave koje je ranije uživo gledala, ali su se javile i nove prilike koje im ovaj medij omogućava. Ljudi su mogli da zaustave predstavu i objasne neki pojam deci, kao i da je gledaju noću ili uveče“, objasnio je Tomka.

Sa druge strane, pandemija je imala zabrinjavajući uticaj na stvaraoce. Glumci, plesači, cirskuski izvođači teško mogu da proizvode sadržaje bez publike.

„Pokazalo se da ako nemate supružnika, roditelja koji ima neka stabilnija primanja ili nemate neku prethodnu ušteđevinu, morate da preispitate svoju profesiju i to zabrinjava. Ovo otvara tmurnu sliku koja naglašava da će umetnošću moći da se bave oni koji imaju ovakve oblike podrške“, naglasio Goran Tomka.

Učesnici navode da ne treba preći sa tradicionalnog pozorišta na njegov moderan vid odnosno onlajn pozorište, već tehnologije treba iskoristiti kako bi se stvaraoci osnažili da koriste i nove izraze koje im tehnologije pružaju.

Reditelj Ivan Janković osnivač je platforme Playbox koja će funkcionisati kao pretplatnički servis i pružaće mogućnost publici da u bilo koje vreme može da pogleda predstavu iz bilo kog pozorišta u Srbiji u visokom kvalitetu slike i zvuka.

Planirano je da mesečna pretplata iznosi oko 1.200 dinara, a pozorišta će dobijati određene naknade.

Prednosti ove platforme jesu što će i publika iz unutrašnosti moći da gleda predstave iz svog doma, umesto da za to odlazi u drugi grad, dodaje Janković. Takođe, ljudi mogu da pauziraju predstavu ako se umore, jedu dok gledaju ili ćaskaju, što u pozorištu nije dozvoljeno.

Ipak, mana ovakvog pristupa je da izostaje taj živi odnos između publike i glumca.

Remedijacija odnosno digitalizacija pozorišta sa sobom nosi i pravne poteškoće.

Advokat Dušan Miletić je naveo pozorišna umetnost podrazumeva poštovanje autorskih prava svih onih koji u predstavi učestvuju od režisera i scenarista, muzičkih autora do glumaca.

Još veća poteškoća nastaje kada se ovakvo delo postavlja na druge medije poput Jutjuba.

„Glumci u pozorištu imaju sve dozvole da to delo izvode. Kada se predstva nađe na nekom drugom mediju, javlja se potreba zaštite autorskih prava ličnosti koja do tada nisu morala posebno da se štite. Moraju se dobiti dozvole svih lica, koja se zatim moraju pretočiti u ugovorni odnos, pa se tačno utvrditi šta se sme saopštiti, na koji način, kolike će naknade za sve to biti. To sve dodatno usložnjava proces“, objasnio je Miletić.

Prema njegovim rečima, pravi je izazov kako oblast autorskih prava za igranje u pozorištu, pretočiti i na nove platforme i digitalno emitovanja predstava, pa će, kako navodi, biti potrebno da se postojeći zakonski okvir osavremeni.

Učesnici tribine su zaključili da pozorište predstavlja mnogo više od onoga što se dešava u sali za vreme trajanja jedne predstave.

Ono predstavlja važan vid socijalizacije, mesta gde će se ljudi družiti, komentarisati predstave i deliti utiske o odgledanom sadržaju.

Ipak, treba i eksperimentisati sa novim tehnologijama i istražiti kako one mogu da pojačaju ili poboljšaju doživljaj umetničkog dela koje se izvodi.