Moguće iznenađenje Dubravka Ugrešić

Jedan od dosta dobrih pokazatelja je, iako zvuči neverovatno, kladionica. Britanski lanac Ladbrokes je od 2005, otkada su uveli mogućnost klađenja na dobitnika najvažnije literarne nagrade na svetu, pogodio u 50 odsto slučajeva – tačnije, pogodili su ime dobitnika 2006, 2008, 2009. i 2011, što je ogroman uspeh ako se ima u vidu da time ne mogu da se pohvale ni najeminentniji svetski književni kritičari, koji poznaju literarne prilike, ali i članove Švedske akademije. Bez obzira na to što Švedska akademija razmatra stotine nominovanih u neverovatnoj tajnosti – liste kandidata objavljuju se 50 godina nakon dodele, a po objavi dobitnika milion evra nemoguće je otkriti kako su razmatrani kandidati, pobednik je uvek među top pet pisaca na koje najviše novca ulažu kladioničari.

Poslednjih godina redovni kandidat sa najboljom kvotom na kladionicama je Haruki Murakami. Tako je i sada. Japanskom piscu u vrhu kladioničarske liste često pravi društvo i kenijski autor Ngugi va Tiongo. Njih dvojica poslednjih dana pre objave smenjuju se na prvom mestu po popularnosti u kladionicama.

„Dok Tiongo može zaista biti jak kandidat, Murakamijeva pozicija je verovatno refleksija činjenice da ima veliku publiku i da je jako čitan širom sveta“, kaže Elis Karlson, kritičarka švedskog lista Svenska Dagbladet.

Ako posmatramo kvote na sajtu Ladbrokes, trenutno još najbolje stoje belorusko-ukrajinska autorka i novinarka Svetlana Aleksijevič, koja je i prošle godine bila jedan od favorita uz dobitnicu Alis Manro, zatim sirijski pesnik Adonis, i francuski romanopisac Patrik Modiano.

„Murakami je favorit čitalaca. On se nalazi na vrhu liste od objavljivanja njegovog novog romana ‘Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća’. Među ostalim piscima Filip Rot je najpopularniji književnik na listi, kao i Bob Dilan, koji je neizostavan, a čak 65 odsto uplata na njega dolazi iz Švedske, što je vrlo zanimljivo. Pisac koji je imao najveći pad je Peter Handke, zahvaljujući nedavnoj Ibzenovoj nagradi“, kaže PR ove poznate kladionice Aleks Donohju.

Književni kritičari koji redovno prate objavu Nobelove nagrade za književnost ističu da etablirani pisci imaju podjednake šanse za nagradu kao i oni koji nisu toliko poznati široj javnosti, zbog čijeg bi imena prosečan čitalac u svetu ostao začuđen, češkajući se po glavi. Akademija konstantno razmatra liste koje se menjaju svake godine, a na njima se velika imena često ponavljaju. Dok su neki pisci bili previđeni na početku karijere, poznati autori poput Britanke Doris Lesing, Peruanca Marija Vargosa Ljose i Kanađanke Alis Manro na kraju su dobili svoje zasluženo priznanje. Među često pominjanim književnicima koji i dalje čekaju svoju nagradu su: češki pisac Milan Kundera, albanski autor Ismail Kadare, alžirska spisateljica Asia Djebar i Južnokorejac Ko Un. Švedski književni kritičari sugerisali su i da izraelski pisci Amos Oz i David Grosman, kao i Amerikanci Ričard Ford i Filip Rot, takođe imaju velike šanse za ovogodišnju Nobelovu nagradu.

Proglašenje austrijske književnice Elfride Jelinek 2004. godine, francuskog pisca Žan-Marija Gistava Le Klezioa 2008, ili kineskog autora Mo Jana 2012. zapanjili su čak i književne stručnjake, budući da ova imena nisu bila toliko poznata izvan granica njihovih zemalja. Razlog za to je što Švedska akademija često želi da razmatra književnosti iz svih uglova sveta, čak i ona dela koja nisu toliko prevođena na engleski jezik. Oni takođe vrlo često nagrađuju pesnike, dramske pisce i autore raznih žanrova, ne samo romana.

Kako piše švedska štampa, ove godine iznenađenja se mogu očekivati iz Norveške ili Hrvatske. Dramski pisac Jan Fos i književnica Dubravka Ugrešić imaju najviše šansi da postanu nobelovci. Drugi autori koji su možda zapali za oko akademiju su, prema proceni švedske kritičarke Marije Šotenius, Finkinja Sofi Oksanen i Nigerijka Čimamanda Ngozi Adiči.

Da li će pogoditi kladionice ili književni kritičari, saznaćemo sutra.

Ko je drugi potencijalni dobitnik

Ngugi va Tiongo (1938, Kenija), pisao je na engleskom, a danas piše na gikuju i svahili jeziku, odrekavši se engleskog kao „simbola kolonijalnog ugnjetavanja“. Otišao je u egzil u SAD, nakon što je pušten iz zatvora 1977. godine. Za vreme studija u Lidsu, napisao je 1964. godine svoj prvi roman „Ne plači, dete“, koji se smatra prvim romanom istočnoafričke književnosti. Knjigu „Đavo na krstu“ pisao je na toalet papiru u zatvoru, gde je bio zbog izvođenja njegove drame „Oženiću se kada ja hoću“, koja se kritički odnosila prema kenijskom društvu.

Osamnaest članova odlučuje o nagradi

U februaru ove godine stalni sekretar Švedske akademije Peter Englud rekao je da je ove godine 271 nominacija za Nobelovu nagradu za književnost stigla na njihovu adresu. Spisak je skraćen na 210 imena, od kojih je 36 razmatrano po prvi put. Akademiju čini 18 članova – pisaca, pesnika, teoretičara književnosti – koji nagradu dodeljuju autoru „koji je na polju književnosti dao najbolje delo u odnosu na idealne okvire“. Prošlogodišnja dobitnica Alis Manro hvaljena je kao „majstor savremene kratke priče“, dok je godinu dana ranije Kinez Mo Jan nagrađen za „spoj fantastičnog i stvarnog, istorijske i društvene perspektive“.