Mogući su pobuna i otpor ako se udruži evropska levica 1foto Miroslav Dragojević

– Pisanje i umetnost lociraju stvarnost i realnost koja nas okružuje, i služe nam upravo da bismo istražili na koji način čitavi ti procesi funkcionišu.

Tu možemo koristiti humor ili političku analizu, svejedno je, jer je humor možda jedini istinski subverzivni element koji potcenjuje autoritete. Danas u Evropi, nažalost, više nemamo sistem alternativa, odnosno, više nemamo pluralitet političkih ideja koje je u prošlosti nudio multikulturalizam. Danas je, globalno, dominantna neoliberalna ideja, živimo u striktno neoliberalnom društvu, u teškim i opasnim vremenima, i svedoci smo razvoja rasizma, fašizma, emigrantske krize, ksenofobije, kulturnih razlika i jednog surovog sveta bez empatije i ljudske solidarnosti. Ideja neoliberalizma pothranjuje strah i nesigurnost ljudi, i dovodi u pitanje sve civilizacijske vrednosti koje je čovečanstvo ostvarilo – demokratiju, socijalnu pravdu, slobodu mišljenja, izražavanja i stvaranja, onu bazičnu moralnu vertikalu koja bi u svakom društvu trebalo da bude neprokosnovena. Te vrednosti u našem savremenom svetu sve više nestaju, gotovo da ih nema, arhaične su, staromodne, izgubile su na važnosti. A pisanje nam služi kako bismo istražili granice tog novog sveta današnjice i pokazali njegove represije, ali nam, na isti način pokazuje i koliko smo bespomoćni u odnosu na moć i autoritete neoliberalizma. Ja sam stari levičar, želeo bih da vidim ujedinjenu levicu u Evropi, a ne ovu Evropu koja je deo tog strašnog neoliberalnog projekta – kaže Hanif Kurejši na pitanje Danasa šta je sada misija književnosti, kolika je njena moć i šta nam ona sada nudi.

Slavni britanski romanopisac pakistanskog porekla, koji se u svojim delima tematski uglavnom bavi rasom, nacionalizmom, imigracijom, seksualnošću, ali i načinima na koje se stvarnost transponuje u literaturu, dramatičar i filmski scenarista, stigao je juče u Beograd kao gost 13. Književnog festivala Krokodil, zajedno sa svetski priznatim piscem Irvinom Velšom.

Pre nego što su stigli pred festivalsku publiku na otvaranje Krokodila, upriličeno sinoć u amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije, Kurejši i Irvin Velš predstavili su se na konferenciji za novinare koja je organizovana u Jugoslovenskoj kinoteci.

Obojica umetnika poznatih u svetu i po svom javnom angažmanu, izrazili su radost što su u Beogradu, i na tako važnom festivalu koji se bavi temama pobune i levice, a prema rečima Irvina Velša, književnost danas obitava u zanimljivom interregnumu između papira i virtuelne stvarnosti.

– Mislim da će sredstva otpora biti u virtuelnom svetu, a ne na papiru. To ne znači da ljudi neće čitati i pisati romane, nego da oni neće biti centralna forma. Manja uloga romana neće biti važna, jer će čitaoci i dalje uživati u njima, dok će ljudi nastaviti da pričaju priče, jer im one ispunjavaju živote i privlačne su, samo će pripovedenje imati drugačiji oblik. Fikcija nam daje osećaj teksture u ljudskim životima. To nisu novine gde je samo informacija. Fikcija nije slika stvarnosti, fikcija čini stvarnost, na neki način – istako je Velš.

Naša književna i pozorišna publika upoznala je Velša još od njegovog prvog bestseler romana „Trejnspoting“ objavljenog 1993, po kojem je tri godine kasnije nastala istoimena hit predstava Bitef teatra, a po ovom kultnom delu „izašao“ je i film u režiji Denija Bojla koji je imao rekordnu gledanost u svetskim bioskopima.

Velš je i svojim narednim delima, „Skagboys“, „Dead Men’s Trousers“…, potvrdio svoje mesto jednog od najsubverzivnijih savremenih autora, a kako je izjavio za Danas, postoji globalna kulturalna opasnost, pošto se zahvaljujući spravama poput mobilnih telefona gubi na ljudskosti.

– Nemamo vremena da se uključimo u stvaran život, u kom se dešavaju klimatske promene, porast autoritarnih režima, fašizam… Prava drama se odvija u stvarnom životu, a mi je ne vidimo, postajemo slepi, kao neki brod ludaka koji ne shvata kuda plovi – istakao je Irvin Velš.

Snaga kreativnosti

– Moram da verujem u nekakvu mogućnost pobune, otpora i neke alternative u odnosu na neoliberalizam, ali nisam veliki optimista po pitanju budućnosti. U odnosu na svet ispunjen superelitom, okruženom siromašnim ljudima i emigrantima koji nemaju ništa, to je tragična i užasna slika. Verujem, ipak, u snagu ljudske kreativnosti i mogućnosti da nađemo nadu u istoj – rekao je Kurejši.

Vitez umetnosti, nominacije za Oskar…

Hanif Kurejši je studirao filozofiju na Kings koledžu u Londonu, a 1981. dodeljena mu je nagrada DĐordž Devin za drame Outskirts i Borderline, i angažovan je kao stalni scenarista Kraljevskog dvorskog pozorišta. NJegov scenario za film My Beautiful Laundrette nominovan je za Oskara, a veliku uspeh doneli su mu i scenariji za filmove Sammie and Rosie get Laid, London Kills Me, koji je Kurejši i režirao. NJegov Buda iz predgrađa osvojio je Vitbredovu nagradu za najbolji prvi roman, a romani Crni album, Intimnost (film istog naslova, po ovom romanu osvojio je Zlatnog lava u Veneciji), Gabriel’s gift, bili su svetski bestseleri, a dodeljena mu je francuska titula Viteza reda umetnosti i književnosti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari