Nakon aforizama koji su njena omiljena forma, Slavica Maksić okušala se kao spisateljica kratkih priča.
I upravo se tako zove njena nova knjiga „Moja priča“, u kojoj Maksić uspeva da u svega nekoliko redova, u crtici, još kraćoj formi od kratke priče, sažme sve ono najbitnije, najdublje i najsuštinskije.
U tri podeljena segmenta zbirke i ukupno 90 priča opisano je sve što sačinjava življenje u ovom našem posebnom ćošku sveta koji miriše koliko na sveža seoska jutra, toliko i na prljave gradske pločnike, na nostalgiju za nekim srećnijim i jednostavnijim vremenima detinjstva i mladosti, isto koliko i na borbu za svaki dan koji donosi zadah nekih novih ljudi koje ne razumemo, a primorani smo da naučimo da pored njih živimo.
Svaka od priča predstavlja po jednu jednostavnu sliku sveta iz autorkine prošlosti ili sadašnjosti, gradeći likove pune života i uz pomoć svega svega nekoliko karakteristika i osobina portret naslikan upečatljivo kao uljanim bojama.
Neretko bez posebnog uvoda, ubacivanjem u srž radnje na najbolji način se iskazuje sama suština priča i njihovih poruka, zapisala je u pogovoru Jelena Dilber, iz izdavačke kuće Nova poetika, koja je objavila ovu knjigu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.