Pola veka je prošlo od podizanja prve festivalske zastave u čast Stevana Mokranjca i za samo nekoliko godina „Mokranjčevi dani“ prerasli su lokalni nivo, izašli van granica naše zemlje i postali respektabilni muzički festival. Ovogodišnji, jubilarni 50. muzički festival počeo je po tradiciji podizanjem festivalske zastave u dvorištu rodne kuće čuvenog srpskog kompozitora, da bi potom, zbog lošeg vremena, svečanost otvaranja održana u Sali negotinskog Doma kulture, gde je više od 250 horista združenih negotinskih i horova iz Istanbula, Sofije, Soluna, Moskve i Pančeva, pod upravom Vere Carine, otpevalo VI Mokranjčevu rukovet.
Brojne učesnike i goste pozdravio je predsednik opštine Negotin Jovan Milovanović koji je zahvalio svima koji su prethodnih 50 godina svojim doprinosom, učešćem u organizaciji, programima, pružanjem podrške festivalu ili posećivanjem programa, spoznajom izuzetnog značaja održavanja svetkovine, učinili „Mokranjčeve dane“ trajnim i postali deo muzičke istorije naše zemlje. Ministarstvo kulture i ove godine pomoglo je održavanje Mokranjčevih dana, a prema rečima državnog sekretara Saše Mirkovića, ovo ministarstvo rešeno je da zdušno pomaže i dalje, jer su „Mokranjčevi dani“ odavno naša nacionalna baština. Ovogodišnji besednik, hrvatski dirigent, pijanista i pedagog Vladimir Kranjčević, podsetio je da Srbija može i danas sa Mokranjcem u Evropu, jer tamošnja publika će sa jednakim žarom primiti delo velikog kompozitora kao što ga je slušala nekad sa njegovim Beogradskim pevačkim društvom.
– Velikani poput Čajkovskog, Rahmanjinova, Česnokova, Bortnjanskog, zaslužuju dužno poštovanje, no duhovni opus Mokranjca nadilazi pompeznost i blještavilo ruskih majstora. Sam se čudio – što je to čudesno u toj glazbi? U Liturgiji koja je komponirana prema srpskom narodnom napjevu Mokranjac se kod oblikovanja tog napjeva u harmonskom i kontrapunktskom smislu uzdigao do genijalnih visina jedne „Heruvimske pjesme“ koja naprosto dotiče transcendentnost božanske poruke; kao da je čuo kompozitorove riječi u Ariadni na Naxosu Ričarda Štrausa – Muzika je jedna sveta umjetnost. – kazao je Kranjčević.
Otvarajući 50. „Mokranjčeve dane“ dirigent Bojan Suđić rekao je da je Mokranjac u Evropu uveo srpsku muziku, a na nama i na njegovom festivalu u Negotinu stoji obaveza da nastavimo njegov put i viziju najviših evropskih vrednosti u srpskoj muzičkoj kulturi baziranoj na očuvanju identitetu. Po Suđiću nijedno vreme nije osporavalo Mokranjčevu vrednost, a značaj je, ostao nesmanjen čak i u vremenu u kome se njegova duhovna muzika pominjala samo sporadično.
Na tradicionalnom Natpevavanju učestvovalo je šest horova iz Bugarske, Rusije, Rumunije, Turske, Grčke i Srbije, a Zlatna statueta „Stevan Mokranjac“ i koncert na idućim „Mokranjčevim danima“ izborio je Akademski hor iz Sofije, „Angel Manolov“, sa dirigentom Darenom Popovom.
– Srećna sam zbog priznanja koje smo dobili i počasti koja nam je ukazana da iduće godine u Negotinu ponovo nastupimo na celovečernjem koncertu. Uz Mokranjčevu Drugu rukovet koju smo izveli ove godine, kao obaveznu kompoziciju Natpevavanja, u repertoar ćemo, za naredni susret sa publikom u rodnom gradu velikana horske muzike, Stevana Mokranjca, uvrstiti i druge rukoveti po kojima je prepoznatljiv i koje smo otkrili zahvaljujući ovogodišnjem pozivu za učešće na 50. Mokranjčevim danima – kazala je novinarima Darena Popova.
Drugoplasirani je hor „Elegija“ iz Moske, dok je rumunski hor „Sound“ iz Bukurešta zauzeo treće mesto. Za festivalska priznanja za Natpevavanju nadmetali su se još horovi „Nazim Hikmet“ iz Istanbula, „Kalamaria“ iz Soluna i Pančevačko srpsko crkveno pevačko društvo. Obavezna kompozicija bila je Druga rukovet Stevan St. Mokranjac, a nastupe horova ocenjivali su dirigenti Darinka Matić-Marović, Vladimir Kranjčević i Bojan Suđić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
