Možda će ljudi kroz smeh početi malo manje da se plaše

Ova elektro fank stvar je osvojila ne samo one koji protestuju zbog nasilja nego su počeli da je prihvataju i botovi, kažu: „dosadila im suva hrana, hoće nešto kuvano“. Autoru hita je najdraže što se pesma pročula među srednjoškolcima, koji su, kako smatra, na izvestan način „nedovoljno osvešćeni“. Kaže i da mu je „Barbara“ treći uradak u tom šaljivom fazonu.

– Ovo je treće delo takvog tipa, ne znam ni kako da ga nazovem, pošto je u pitanju čudna forma – kaže Stanković dodajući da je već ranije „semplovao smešne, pogrešne ili besmislene izjave iz našeg javnog života“.

– I ti prethodni klipovi su nailazili na reakcije, međutim, ovaj se desio baš u pravo vreme. Barbarin izveštaj je stvarno mnoge naljutio i tako se desilo čudo – konstatuje Stanković.

Prema njegovim rečima, on ovu, sada već zvanično, pesmu nije doživljavao kao muzičko delo nego kao pošalicu.

– Sada se ona pušta na radiju, ima svoj život – kaže Stanković. On objašnjava da je prvi klip uradio sa Marijom Maksimom, koja se proslavila s pesmom „On je Vučić Aleksandar“ koju je obradio u disko maniru.

– NJoj su se mnogo rugali i bilo mi je posle malo žao žene, ali ipak je ona to uradila javno. Ne znam da li je sama napisala tekst pesme ili je to uradio neko drugi i dao joj samo da to otpeva, u svakom slučaju za mene je bio izazov da od nečeg takvog – ružnog je l’ tako? napravim neku lepotu, i da to na umetnički način interpretiram. Kasnije su, da ironija bude veća, tu pesmu šerovali i na radio Pinku. Drugi klip je bio malo hrabriji. Moja devojka je bila čak veoma protiv toga jer smo svi na izvestan način uplašeni pošto živimo u zemlji u kakvoj živimo. Reč je o govoru našeg predsednika u kojem je pričao da ako sve izgubimo, možda nešto i dobijemo, uglavnom nešto potpuno besmisleno. Meni je to zaličilo na neku istočnjačku mantru, pa sam u odnosu na to i napravio adekvatnu muziku – objašnjava Stanković. On ovaj svoj ciklus muzičkih pošalica inače naziva „popravkama“.

– Ja ih zovem popravkama. Uzmem nešto čemu maltene nema pomoći i onda to malo popravim. Barbara zaista ima zahvalnu melodiju glasa, koja kao da ide uz neku trip – hop matricu. Devojka ima intonaciju glasa koji se u tehničkom smislu veoma lako melodizuje i pretvara u muziku – pojašnjava Stanković.

On je osamdeseto godište i, prema sopstvenim rečima, seća se kako su državni mediji funkcionisali u vreme Slobodana Miloševića.

– Mi Studio B odavno zovemo Studio Bot. To je nešto ružno što se desilo sa ovom kućom unazad nekoliko godina ali makar ja, zato što je to lokalna televizija, uvek sam bio u fazonu „‘ajd, nije toliko strašno, neka im…“ Međutim, ovo sada je toliko zaličilo na RTS devedesetih da mi je bilo muka. Toliko laži… LJudi koji iole drže do morala su na prvo slušanje skontali sve, a ja sam samo poželeo da sve pretočim u nešto pozitivno. Možda će ljudi kroz smeh početi malo manje da se plaše – ukazuje Stanković. Upitan ide li na proteste, odgovara potvrdno.

– Idem. Na ovaj sada, u subotu, nisam išao jer nisam bio u gradu i jako mi je krivo zbog toga.

Na pitanje da li bi voleo da „Barbara, The Singing Bot“ postane himna aktuelnog građanskog bunta, kaže:

– Naravno. Mislim da se to već i desilo. Sad u subotu su to više puta pustili sa razglasa. Srce mi je puno. Ne želim da se ograđujem od pesme jer potpuno verujem u protest protiv ovog režim – ističe dodajući da mu je drago i što Barbarino „daleko manje ljudi“ već ulazi u sleng.

– Najviše mi je drago zato što sam na ovako elegantan i čist način, bez ikakvih ružnih i teških reči, izneo svoje mišljenje da se ljudi pokrenu. Posebno mi je drago što su pesmu zbog tog šaljivog tona prihvatili srednjoškolci, koji su, čini mi se, malo neosvešćeni. Eto, to je to – zaključuje Milan Stanković alias Sevdah Baby.

Trip hop predsednika

Milan Stanković alijas SevdahBABY je muzičar, di-džej, producent, poznat po albumima Ganc novi Funk!, Breakfree, Sega Mega ti i ja, te remiksu čuvenog hita Srđana Jula iz osamdesetih „Koketa“. Šaljivi opus ovog autora u kome sempluje izjave poznati ličnosti uradio je u različitim muzičkim žanrovima. Reči pevačice Marije Maksime o Televiziji Pink su semplovane u disko aranžmanu a govor predsednika Aleksandra Vučića u trip hop maniru. Ovaj poslednji počinje zavodljivim istočnjačkim zvukom i nastavlja rečima iz govora predsednika, koje glase: „Ne možemo svi sve da dobijemo. To bi značilo da smo svi sve izgubili. Ne možemo ni sve da izgubimo. Najbolje je da svi izgubimo da bismo ponešto dobili. To može da bude jedina pobednička formula. Sve drugo je katastrofa za sve nas.“