"Možda nam je lakše da se dopisujemo jer ne pričamo mnogo“: Predstavljena zbirka odabranih kolumni Ante Tomića i Draže Petrovića „Jesi li video ovo?“ 1Foto: Aleksandra Ćuk

Na početku predstavljanja zbirke odabranih kolumni „Jesi li video ovo?“ u kojoj se dopisuje najduhovitiji dvojac na Balkanu Ante Tomić i Dragoljub Draža Petrović na sajtu Velike priče, Veljko Lalić, urednik ovog portala i Nedeljnika, primetio je da svi nešto imaju tremu od Ante Tomića.

„I, Draža je imao tremu“, prisetio se Lalić kada je predložio svom drugu da se dopisuje sa Antem Tomićem.

„Kako ću ja sad da pišem, ipak je Ante veliki pisac“, rekao mu je svojevremeno Draža.

A, kako Tomić stoji sa tremom, zanimalo je Lalića.

„Pa ja čitav život imam tremu. Ja sam čitav život neko preplašeno biće sa niskim samopuzdanjem. Ja sam se rodio s tim i umrijeću s tim“, rekao je Ante Tomić sinoć u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi u Studentskom kulturnom centru.

Dodao je i da je njemu to potpuno normalno i da su za njega najgori samouvereni ljudi.

Dragoljub Draža Petrović konstatovao je da je samo u početku imao tremu od Ante Tomića jer voli da ga čita i zbog toga što je veliko regionalno novinarsko i književničko ime.

Dodao je i da se njih dvojica suštinski ne poznaju jako dobro, nego da su se i pre dopisivanja, kao i sada, više viđali po tribinama, i da obojica nisu preterano pričljivi .

„I, kad se vidimo , mi proćaskamo dve, tri reči škrto i na tome se završi. Možda nam je zato i lakše da se dopisujemo jer ne pričamo mnogo“, konstatovao je Draža.

Ante Tomić je istakao da je u kolumnama u kojima se dopisuje sa Dražom, možda najličniji, jer ga prosto na to inspiriše forma, kao i Draža sam, koji je, mada ne može da utvrdi sa sigurnošću, verovatno prvi ubacivao u tekstove lične detalje.

„Koliko god se nismo prethodno poznavali to pisanje je po sebi intimni i usamljenički čin. Pogotovo kad pišeš određenom čovjeku, makar to bilo u javnoj formi, postaneš otvoreniji. Recimo Draža mi je pričao o smrti svog oca, a meni je baš tata umro šest mjeseci prije toga i ja to nisam nigde spomenuo, a tada sam osjetio potrebu da nešto kažem o tom gubitku za koji nisam znao da će biti tako potresan. To je, zapravo, prvi i jedini put da sam išta napisao o tome“, konstatovao je Ante Tomić.

On je rekao i da mu je lakše da piše ovu kolumnu, nego neku klasičnu i svakog utorka kad mu Draža pošalje tekst on ga istog trenutka pročita i obično istog trenutka već zna šta će biti njegov odgovor.

„Baš je onako, poticajno za pisanje“, konstatovao je Ante Tomić.

On je objasnio da iako njegove knjige i pisanje deluju kao nešto što lako isporučuje i što izvire iz njega jer mu rečenice teku da sam proces ni izbliza ne izgleda tako.

„Meni nikad ništa iz prve ne izađe i jako dugo radim. U ovim situacijama obično citiram Doli Parton, koja jednom rekla da joj treba puno para da izgleda onako jeftino. Dakle, ja se baš jako trudim da izgleda kao da se ništa nisam trudio, da to teče, da nema zastajkivanja i viškova.“

Ante je primetio da je to možda i zbog toga što je primetio da je sa godinama sve manje stripljiv.

„Mislim da svi mi kako starimo postajemo nestrpljiviji, ja sam sam nestrpljiv kad mi neko nešto priča i nemam živaca slušati kad nešto pitaju, pa osporavaju. Ja se sam bojim da ljudima ne budem dosadan i zbog toga se trudim da i moje pisanje bude čvrsto , brzo i bez zaustavljanja“, zaključio je Ante Tomić.

Nakon predstavljanja knjige kolumni Velikih priča mnogo ljudi je prilazili spisateljskom dvojcu na potpisivanje, fotografisanje ili da razmene koju reč, a večeras, Ante i Draža biće gosti emisije „24 minuta sa Zoranom Kesićem na televiziji Nova.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari