Dubleti predstavljaju bogatstvo našeg jezika, rekli bi jedni, dok drugi smatraju da je jezik njima preopterećen te da bi ga trebalo od njih očistiti. Tako bi se normativci našli pred teškim zadatkom, jer bi morali da se odluče za jedan oblik reči koji bi bio u standardnoj upotrebi, a na štetu varijante te reči i onih govornika i govornica kojima je baš ta varijanta milozvučnija. Za normu moraju biti podjednako prihvatljive i demokrat i demokrata, a u množini demokrati i demokrate.
Biće zatim i knezovi i kneževi, zamkovi i zamci, patkovi i paci, mačkovi i mačci, vukovi i vuci, grehovi i gresi. Onda padežni oblici nekih imenica ženskog roda: pripovetki i pripoveci, zagonetki i zagoneci, bitki i bici, ćerki i ćerci, freski i fresci, epohi i eposi, ali samo vladici i, zanimljivo, samo žurki, što su stručnjaci već naširoko objašnjavali u svojim priručnicima. Imena odmila Mile, Rade, Stane imaju čak trojaku promenu, jer svaki kraj ima svoju, pa će u padežima biti Mila, Milu, Milom, ali i Mile, Mili, a dopušteno je i Mileta, Miletu.
Jednako su u upotrebi glagolski likovi korišćen i korišten, upropašćen i upropašten, ovlašćen i ovlašten, od kojih se savetuje ovo prvo, i oprošćen i oprošten, gde je bolje ovo drugo (oblici sa št običniji su na zapadu). U jezičkom standardu tako varijante ne stoje uvek ravnopravno. Može da se kaže mnenje, ali se preporučuje najpre mnjenje. Iz nekog razloga prednost se daje obliku spasti, i od njegove osnove izvedenom trpnom pridevu spasen, nad spasiti, čiji je trpni pridev spašen. Ovaj drugi je naknadno prihvaćen, zbog učestalosti u govoru, ali oblik spašavati nikako da nađe svoje mesto u pravopisnom rečniku pored regularnog spasavati. To će norma verovatno da koriguje, pa će moći i jedno drugo. Već može u praksi, jer je spašavati čak i frekventniji i sve je manje volje da se ispravlja u spasavati. Potreba je, dakle, da se broj dubleta još i umnoži.
Kažu da nam jezik ne bi bio toliko težak, za strance pogotovo, da nije upravo tih varijanata (ili varijanti, mada kažu da je bolje ovo prvo). Zaista ih ima mnogo, a to vuče korene još iz istorije jezika, kako podseća Mate Pižurica, iz vremena Vuka i Daničića. Naime, prilikom pripreme drugog izdanja Rječnika, Daničić je predlagao da se uredi gramatika, da se smanji broj dvojstava, ali je Vuk to odbio smatrajući da sve ono što je u dijalektima koje je uzeo za osnovicu književnog jezika mora ostati, a da će se jezik već sam očistiti i regulisati. U tom smislu se on, kaže Pižurica, borio za čistotu jezika, a ne za potpunu pravilnost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
