Gradić na reci Pek, smešten između Zvižda i Homolja, već godinama dobija inventivno ukrašene fasade zgrada po kojima postaje i prepoznatljiv, pa ga mnogi smatraju metropolom srpskog murala.
Naime, Centar za kulturu „Veljko Dugošević“ u Kučevu, u saradnji sa Fakultetom primenjenih umetnosti Univerziteta u Beogradu, pod pokroviteljstvom Opštine Kučevo, 2015. godine pokrenuo je projekat „Kučevo putem murala“.
Projektom je planirano oslikavanje na desetak lokacija, što bi pored dva postojeća murala autora Dragana Kecmana, Kučevo učinilo gradom murala, smeštajući ga na turističku i kulturnu mapu Srbije. Ovaj grad će ubuduće krasiti murali koje su oslikali studenti Fakulteta primenjenih umetnosti iz Beograda. Inicijator ovog projekta je mladi Kučevljanin, Bojan Veljković, koji je studirao primenjenu umetnost, a podržao ga je i njegov grad.
Bojan kaže da je najteži deo bio uklopiti interes građana, od saglasnosti stanara, finansijera Opštine i Fakulteta, pošto im je to bio master rad, ali sve vreme ih je vukla pozitivna energija i dobra ideja. Teme murala izabrane su u skladu sa arhitekturom Kučeva i kulturnim nasleđem ovog kraja
Cilj projekta „Kučevo putem murala“ jeste da na pažljivo odabranim lokacijama, na zidovima stambenih zgrada, privatnih kuća i poslovnih objekata u ulicama kojima prolazi magistralni put Požarevac – Kučevo – Majdanpek, budu naslikani murali. Teme murala odabrane su uvažavajući arhitekturu grada, a povrh svega specifičnosti i ono što je karakteristično kako za sam grad, tako i za njegovu širu okolinu, Zvižd i Homolje (tradicija, znamenite ličnosti, običaji, prirodne lepote, turistički potencijali).
Projekat „Kučevo, grad murala“, za cilj ima i svrstavanje grada na kulturnu mapu Srbije doprinoseći decentralizaciji kulture i podstičući produkciju vizuelnih umetnosti promovišući je na najvidljiviji način, doprinos razvijanju vizuelne kulture, podršku mladim, savremenim vizuelnim umetnicima, podsticaj raznolikosti kulturnog izraza, dostupnost vizuelnih umetnosti osobama sa invaliditetom, dostupnost vizuelnih umetnosti građanima i mogućnost njihovog masivnog korišćenja. Umetnička dela inspirišu druge umetnike i podstiču njihovo stvaralaštvo. Fotograf Aleksandar Novaković vodi nas svojim objektivom kroz Kučevo putem murala.
U nastavku projekta ulepšavanja grada započeto je oslikavanje portala na zgradi Centra za kulturu u Kučevu. Vitraž “ Putevi ispirača zlata „, delo mladog kučevačkog slikara Vladimira Petrovića prvi je deo triptiha koji će do maja 2017. krasiti sam centar grada. Ispiranje zlata kroz vekove iz zlatonosne reke Pek inspirisalo je ovog umetnika da kroz svojevrsni vremenski kontinuum prikaže oslikavanjem staklenih površina najznačajnije epohe u eksploatisanju rudnog bogatstva Zvižda i Homolja, u kojima je Kučevo nastalo i razvijalo se.
Identitet podnebljaO Kučevu, njegovoj istoriji, ljudima, događajima, narodima koji su tu živeli i stvarali, postoje mnoge priče, legende i epovi. O Kučevu je pevano, pisana je poezija, slikari su ga slikali, vajari vajali, igrači kroz ples dočaravali. Odavno je zauzelo jedno od najznačajnijih mesta na kulturnom nebu Srbije. To je Kučevo zaslužilo svojim manifestacijama kojima čuva kulturni identitet stanovnika ovog podneblja, svetski priznatim umetnicima, kao što je legenda evropske muzike Đorđe Marjanović, likovnim stvaraocima, a u poslednje vreme i glumcima, fotografima. Ovaj prilog je još jedna priča o Kučevu, ali ispričana na malo drugačiji način – objektivom fotoaparata.
Kultura i umetnost kao zlato’]
Da ovaj kraj nije bogat rudom zlata možda ne bi bio nastanjen nekoliko milenijuma a tragovi postojanja čoveka na ovim prostorima vode od praistorije, dok je nauka dokazala iskopavanje ruda još u vreme prelaska iz kamenog u bronzano doba. Zlato je simbol bogatstva i moći hiljadama godina unazad, a iz vizure umetnika Vladimira Petrovića „Putevi ispirača zlata“ završavaju se na portalu Centra za kulturu simbolizujući umetnički imperativ da su kultura i umetnost zlato i bogatstvo savremenog društva. Ako je istorija učiteljica života, umetniku je poslužila da nas propita da li smo naučili da vrednujemo vrednosti kraja u kome smo se rodili i u kome živimo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.