Muzej grada Beograda na licitaciji kupio 148 umetničkih dela Jugoeksporta

Tako je novi vlasnik ove kolekcije, posle aukcijskog nadmetanja (početna cena bila je 10 miliona dinara), postao Muzej grada Beograda.

A nekoliko dana pre nego što je odlukom Privrednog suda stigla u Agenciju za licenciranje stečajnih upravnika, zamenik gradonačelnika Beograda, Goran Vesić objavio je da je ova kolekcija, shodno ovlašćenjima koje Muzej grada Beograda ima na osnovu Zakona o kulturnim dobrima, po hitnoj proceduri proglašena za kulturnu baštinu.

Vesić i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, koji su prisustvovali jučerašnjoj aukciji, izrazili su veliko nezadovoljstvo već na početku nadmetanja zato što Muzeju grada Beograda, kao ustanovi kulture, nije data prednost preče kupovine.

Najavili su i da će pokušati da ponište licitaciju, kako bi kolekcija „Jugoeksporta“ postala vlasništvo ovog muzeja po početnoj ceni, i da će činiti sve da dela srpskih slikara, kojih ima svuda po svetu, ubuduće ne napuštaju zemlju.

Tako je „slučaj“ 148 slika i umetničkih radova, manevrom gradskih vlasti i države ipak doživeo dobar epilog, iako zvanična procena struke i sudskih veštaka da li čitava kolekcija zaslužuje da bude proglašena kulturnim dobrom i da se otkupi, još nije objavljena.

A poučeni nekim ranijim primerima i „dobrim namerama“ grada i države, kao što je bila kriminalna prodaja „Avala filma“ koji je takođe nekada bio deo stečajne mase „Jugoeksporta“ (prodat je na aukciji jednom jedinom ponuđaču, fantomskoj firmi „Film Way“ po početnoj ceni manjoj od devet miliona evra, iako je njegova vrednost bila procenjena na 105 miliona evra), deo naše javnosti ovu borbu za očuvanje umetnosti i kulture vidi i kao reklamerski potez vlasti.

Kako je za Danas, pre nego što je održana aukcija, izjavila kritičarka dr Irina Subotić, ona je izjave Gorana Vesića u javnosti videla kao licemerne.

– Apsolutno je normalno, i zakonska je praksa, da jedna uređena država otkupljuje umetnička dela svojih stvaralaca. Shodno tome, i po prirodi stvari, Ministarstvo kulture, Narodni muzej, Muzej grada Beograda, morali bi da se postaraju za najvrednija dela iz kolekcije „Jugoeksporta“. Sama činjenica da su se ona našla na aukciji, i da nisu izuzeta iz stečajne mase, već je svojevrsni skandal ne samo u našoj kulturi, već i u čitavom društvu. Zato se moramo još više boriti za vrednosti u koje naša država ne veruje i ne prepoznaje ih, a one predstavljaju osnovu civilizacije Srbije i Evrope – kaže Subotić.

Prema njenim rečima, ne bi trebalo daleko ići da bi se shvatio dobar primer države.

– Ako poredimo sa nekadašnjom Jugoslavijom, ta država je bila kolekcionar, i ona je darivala muzejima najvrednija dela, ne očekujući hvalospeve zbog toga. A sada se kulturom, umetnošću, i svim segmentima našeg društva i života na jedan podao način manipuliše, do te mere da smo nisko pali, jer ovoj državi više ništa nije svetinja – ističe Irina Subotić.

Evropska praksa

Istoričarka umetnosti i galeristkinja Borka Božović kaže da naša država ne koristi dobre primere drugih zemalja u očuvanju svog kulturnog dobra.

– U Francuskoj, kao i u brojnim evropskim zemljama, naslednici velikih umetnika plaćaju porez državi na nasledstvo u iznosu od šezdeset odsto, i to u umetničkim delima tih majstora. Na taj način, preciznim zakonom, bogati svoje muzeje i čuva svoju baštinu, a aktuelni političari ne moraju da se udaraju u grudi i govore o svojoj borbi za kulturno dobro – ističe Božović.

Kada je u igri veliki novac

Zanimljivo je da se tamo gde je veliki novac u igri, država ne pojavljuje kao spasilac, iako je „Avala film“ svojom istorijom i filmskim dostignućima pripadao kulturnoj baštini. Raspad „Holivuda na Balkanu“, koji je tadašnju Jugoslaviju proslavio u svetu, započeo je 1990, pripajanjem „Jugoeksportu“ kao većinskom vlasniku, a borbu za njegov spas, kada je 2001. objavljen stečajni postupak nad „Jugoeksportom“, pokrenuo je tadašnji premijer Zoran Đinđić. Pokušavao je da se „Avala film“ izuzme iz stečajne procedure, iako je to zakonski bio vrlo komplikovan proces. Rad na tome nastavili su svi ministri kulture u vreme vlasti Demokratske stranke, premijer Mirko Cvetković, predsednik Boris Tadić, ugledni filmski radnici poput Gorana Markovića, Gorana Paskaljevića, Radoslava Raleta Zelenovića…, koji su započeli pregovore sa Agencijom za privatizaciju i bili na korak da ovaj filmski gigant ostane u vlasništvu države. Promenom vlasti, 2015, kompletna imovina „Avala filma“, koju uz 20 hiljada kvadrata poslovnog prostora čini i 30 hektara šume i građevinska dozvola, skandalozno, i u bescenje, prodata je fantomskoj firmi „Film Way“, osnovanoj samo mesec dana pre njegove aukcije, sa kapitalom od 60 hiljada dinara! A već u maju iste godine, nepuna tri meseca posle prodaje, kao novi vlasnik „Avala filma“ u APR – u upisana je firma „Feelmax Limited Hong Kong“.

Kakva je muzejska vrednost otkupljene kolekcije?

Svetlana Mitić, muzejska savetnica Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSUB), kaže za Danas da se uprava „Jugoeksporta“ obratila Muzeju 2017. godine sa željom da stručnjaci pogledaju njihovu kolekciju i utvrde da li pojedina dela imaju svojstva kulturnog dobra.

– Muzej je formirao komisiju, izašli smo na teren, pregledali smo ta dela i utvrdili smo da tu ima tačno 138 dela koja pripadaju umetnosti 20. veka za koja je MSUB nadležan. Od tog broja, mi smo izdvojili 32 umetnička dela za koja mislimo da imaju svojstva kulturnog dobra, međutim, nismo ih i proglasili jer zakon predviđa da delo mora da ima jasni pravni osnov po kome ga vlasnik poseduje. To oni nisu mogli da nam ponude tako da ni mi nismo mogli da damo rešenje o kulturnom dobru ali smo direktoru Muzeja podneli kustoski izveštaj, uz koji je išao i izveštaj konzervatora o stanju pojedinih umetničkih dela – objašnjava Svetlana Mitić za Danas. Prema njenim rečima, procenu vrednosti umetničkih dela, i to na veoma dobar način, načinila je sudski veštak Vesna Marković, koja do zaključenja ovog broja, jer je bila van Beograda, nije bila u mogućnosti da nam odgovori ali je obećala da će to učiniti danas. A. Ć.