Foto: Ivan RadojkovićSrbija je poznata po bogatom istorijskom i kulturnom nasleđu. Svaki muzej ima izuzetno zanimljive postavke, čak i leti.
Ukoliko nemate ideju gde da provedete naredne vrele dane, pođite u neki od muzeja od severa do juga Srbije. Reporteri Danasa na lokalu saznali su šta je trenutno aktuelno, ali i koliko koštaju karte.
Možda sretnete i Džona Malkoviča na jednom od srpskih lokaliteta, dok u Negotinu možete da „prošetate“ od praistorije do srednjeg veka, a u Šapcu pogledate društveni život u prethodnih 7.000 godina.
„Istoricizam u Subotici“
U Gradskom muzeju Subotica posetioci trenutno mogu da pogledaju tematsku izložbu pod nazivom „Istoricizam u Subotici“.
Kako objašnjavaju u tom muzeju, istoricizam je umetnička tendencija koja u sebi sadrži pogled u prošlost. Obnavljanje starih istorijskih stilova kao što su bili renesansa, barok, rokoko, gotika, dodavanjem rečce „neo“, dobijamo neogotiku, neorenesansu, neobarok, neorokoko.
Ovaj period koji je obeležio Suboticu sada se može videti i upoznati u ovom muzeju. Među najpoznatijim arhitektima koji su svojim radom doprineli vremenu istoricizma su Ferenc Rajhli Titus Mačković.
Izložba je otvorena sredinom maja i može da se pogleda i u narednim mesecima. Autori izložbe su dr Olga Kovačev Ninkov (intimna i javna sfera profane umetnosti, fotografija), Ljubica Vuković Dulić (štamparstvo, moda), dr Žužana Korhec Pap (sakralna umetnost), dizajner Čaba Lalić.
Od 4. avgusta u planu je nova postavka na temu međuratnih plakata Muzeja primenjene umetnosti iz Beograda. Cena ulaznice je 150 dinara.
„Jovanka Broz u Galeriji Matice srpske“ u Novom Sadu
Galeriji Matrice srpske uvek priređuje izložbe koje zaiteresuju najveći broj Novosađanki i Novosađana, od kojih vam izdvajamo izložbu kolekcija slika Jovanke Broz, pod nazivom „Partizanka i Fragonar“.
U fokusu izložbe je 36 dela likovne umetnosti domaćih i stranih autora, lični predmeti, fotografije i nekoliko komada nameštaja iz kuće u kojoj je Jovanka Broz živela nakon smrti Josipa Broza.
Izložba traje do 28. avgusta, cena karte iznosi 200 dinara.
Na izložbi „Novosađani biraju“ prikazano je 41 umetničko delo iz kolekcije Galerije, koje su birali građani ovog grada, različitih profesija, oblasti delovanja, godina, nacionalnosti i veroispovesti.
Polazeći od činjenice da grad oblikuju građani, njihovo poreklo, nasleđe, navike i opredeljenja, a da muzej jeste mesto kolektivnog pamćenja koji sakuplja i čuva različite životne priče pojedinaca, u muzeju su odlučili da otvore svoju kolekciju i ponude je sugrađanima da kroz umetnička dela u tom prostoru ispričaju priču o sebi i svom gradu.
Izložba traje do 31. decembra, a cena karte je 200 dinara.
Galerija Matice srpske i Nacionalni umetnički muzej u Temišvaru realizovala je jednu sasvim neobičnu izložbu, spajajući svoje bogate kolekcije i praveći paralele među umetnicima.
Izložba „Paralele. Novi Sad / Temišvar“ traje do 4. septembra u okviru programskog luka Tvrđava mira Evropske prestonice kulture. Cena karte je 200 dinara.
U Muzeju Vojvodine doba neolita
Nakon čak 54 godine od prethodne izložbe sličnog formata i tematike u Muzeju Vojvodine otvorena velika izložba o neolitu na našem prostoru.
Izložba „San neolitske noći“ biće otvorena do 15. oktobra. Cena ulaznice je 200 dinara.
Rekapitulacija u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine
Izložba ReKAPITULACIJA sumira 30 godina umetničkih aktivističkih praksi od Zamrznute umetnosti Led Arta, preko delovanja Art klinike i Šok ZaDruge, do najmlađih aktivnosti Grafičke mreže u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine i trajaće do 2. avgusta. Ulaz je slobodan.
U Zrenjaninu retrospektivna izložba slikara Viorela Flore
Narodni muzej Zrenjanina, u periodu od 4. jula do 31. avgusta, radi po takozvanom letnjem radnom vremenu. Za induvidualne posete se ne plaćaju ulaznice, dok grupne posete koštaju 150 dinara za odrasle i 100 za decu.
U muzejskom Salonu aktuelna je retrospektivna izložba slikara Viorela Flore, dok će u Malom salonu, od 7. do 28. jula, posetioci moći da pogledaju izložbu novinskih fotografija povodom 70 godina od osnivanja lista Zrenjanin, pod nazivom „Zrenjanin“ o Zrenjaninu.
U holu do 31. jula traje izložba crteža Artura Momirova „Dobro jutro, drage kolege“.
Povodom Međunarodne godine stakla svakog 15. u mesecu, u delu stalne postavke Zbirke primenjene umetnosti, menja se kamerna postavka u okviru projekta „Staklena vitrina meseca“.
Trenutna postavka posvećena je Banjskim čašama.
U tom „letnjem periodu rada“ izložbeni saloni radnim danima biće otvoreni od 9 do 13 sati i od 16 do 21 sat, dok će subotom raditi od 9 do 13 sati.
Radno vreme stalne postavke ostaje nepromenjeno, radnim danima od 8:30 do 19 časova, a subotom od 8:30 do 12:30 časova.
U Negotinu od praistorije do srednjeg veka
U muzeju Кrajine Negotin arheološka postavka kroz eksponate posetioce vodi od praistorije do srednjeg veka.
Praistorijske koštane alatke i kameno oruđe i oružje, igle od kosti i amuleti od zemlje i kamena, čine zanimljivu postavku, kao i predmeti za svakodnevnu, praktičnu upotrebu odslikavaju bronzano i gvozdeno doba.
Bronzana statueta Neptuna sa Кarataša, nalaz iz svetilišta Jupitera Dolihena iz Brze Palanke, zlatne naušnice iz Prahova, mermerna ikona Libera i Libere najznačajniji su eksponati iz antičkog perioda i vremena dominacije Rimljana i njihove civilizacije na ovom prostoru.
Arheološka postavka se hronološki završava eksponatima iz srednjeg veka iz perioda od 7. do 14. veka.
Muzejska postavka na spratu predstavljena je kroz eksponate iz etnološke, istorijske i umetničke zbirke, a obuhvata period kraj 19. i početak 20. veka.
U okviru stalne etnološke postavke Muzeja Кrajine pored seoskog, prikazan je i gradski život stanovnika ovoga kraja kroz nekoliko tipičnih zanata, nakit, odeću, a zahvaljujući sačuvanim komadima nameštaja i delovima pokućstva, posetioci mogu videti kako je nekad izgledala gradska soba.
Spratni deo postavke obogaćen je umetničkim slikama, portretima istaknutih ličnosti 19. veka.
Stalna postavka u Muzeju Hajduk Veljka
U Muzeju Hajduk Veljka predstavljen je deo etnološke i istorijske postavke. Ovde se mogu videti portreti Hajduk Veljka Petrovića, književna i muzička dela inspirisana Hajduk Veljkovim likom i delom, dve kopije ustaničkih zastava, šematski prikaz ratnog puta Hajduk Veljka Petrovića i plan bitke na Štubiku i Malajnici.
Etnološka postavka sadrži eksponate tradicionalnog vinogradarstva i vinarstva s kraja 19. i početka 20. veka.
Mokranjčeva kuća
Originalni predmeti, fotografije, dokumenta iz života i rada Stevana Mokranjca može se pratiti život i stvaralaštvo poznatog srpskog kompozitora od prvih dana do kraja života.
Mokranjčeva radna soba rekonstruisana je originalnim nameštajem i ličnim predmetima umetnika.
Nova stalna postavka u Mokranjčevoj kući posvećena je životu i radu uglednog i veoma značajnog naučnika i profesora Momčila St. Mokranjca, sina srpskog kompozitora.
Postavka predstavlja prof. dr Momčila St. Mokranjca kao hemičara, univerzitetskog profesora i toksikologa.
Muzej Кrajine, Mokranjčeva kuća i Muzej Hajduk Veljka, nalaze se u neposrednoj blizini centra Negotina, ulaznica za posetu jednog od objekata je 200 dinara, a za posetu dva ili tri objekta 300 dinara. Za posete je otvoren od ponedeljka do petka od 8-18 časova, a subotom i nedeljom od 10-16 časova.
Arheološki muzej Đerdapa u Kladovu
Arheološki muzej Đerdapa je jedan od retkih specijalizovanih muzeja u Srbiji, odnosno jedan od dva arheološka muzeja.
Deo je sistema Narodnog muzeja Beograd. On čuva i izlaže pokretne nalaze pronađene tokom arheoloških iskopavanja lokaliteta ugroženih podizanjem nivoa Dunava, usled izgradnje brana za potrebe Hidroelektrana Đerdap 1 i 2.
Predmeti izloženi u muzeju predstavljaju važna svedočanstva različitih kultura koje su u praistorijskom, rimskom i srednjovekovnom periodu živele na Dunavu.
Izgradnja muzejske zgrade po projektu Maria Jobsta započeta je 1988. godine. Muzej je otvoren 30. septembra 1996. godine.
Izložbena postavka se sastoji od dve izložbene sale. Kroz manju salu posetilac se putem panoa sa fotografijama upoznaje sa pričom o arheološkim iskopavanjima Đerdapa izvedenim u periodu od 1960. do 1980. godine.
Glavni izložbeni prostor sa skoro 2.000 izloženih artefakata, od kojih su neki jedinstveni u svetu, obuhvata vremenski raspon od 7. milenijuma pre n.e. do 18. veka.
Kragujevac nudi zanimljiv sadržaj
Turisti u Kragujevcu mogu da posete dva muzeja – Narodni i Muzej “21. oktobar” koji se nalazi u okviru Spomen parka Kragujevački oktobar.
Cena ulaznice za Muzej “21. oktobar” je 100 dinara, a za organizovane posete 150 dinara. U cenu organizovanih poseta ulazi vođena tura po muzeju i panoramsko razgledanje Memorijalnog parka autobusom, uz stručno vođenje kustosa.
Stalna postavka na donjem galerijskom delu obuhvata legat od 27 slika Petra Lubarde “Kragujevac 1941” koje je umetnik 1969. poklonio muzeju.
Na gornjem nivou je stalna multimedijalna postavka “Kragujevačka tragedija 1941”.
U Narodnom muzeju postavljena je nova multimedijalna izložba “Od srednjovekovnog trga do prestone varoši – hronologija istorijskog razvoja grada Kragujevca”.
Izložba je otvorena 15. februara ove godine povodom obeležavanja Dana državnosti Srbije.
Pored toga u okviru stalne postavke posetioci mogu da pogledaju i izložbu 20. vek – slikarstvo i skulptura iz zbirke Narodnog muzeja.
U okviru Narodnog muzeja nalaze se i objekti značajni za istoriju Kragujevca – Amidžin konak, Knez Mihailov konak, Stara skupština, Kuća Svetozara Markovića i dva savremena objekta – Mali likovni salon i Umetnička galerija.
U njima se održavaju razne privremene i tematske izložbe. U Kući Svetozara Markovića ove godine otvorena je izložba Politički život u Kragujevcu u drugoj polovini 19. veka.
Ulaz je 200 dinara. Grupna karta je 100. A ako neko hoće da dođe u zgradu muzeja da vidi zbirku ulaz je besplatan.
“Šabački vremeplov – baština za bududćnost”.
U julu i avgustu, u Narodnom muzeju u Šapcu nema novih izložbi, ali posetioci i u toku leta mogu pogledati stalnu postavku, pod nazivom “Šabački vremeplov – baština za bududćnost”.
Postavka se sastoji od šest zbirki koje pokrivaju vremenski period od 7.000 godina i svedoče o istoriji društvenog života na ovim prostorima.
Koncept postavke se uglavnom zasniva na istorijatu Šapca, njegovom društvenom, kulturnom i privrednom napretku.
Ulaznice su 150 dinara po osobi, za grupne posete sa više od deset posetilaca, cena je 100 dinara, uz vođenje kustosa.
Ulaz je besplatan za decu predškolskog uzrasta, porodice sa troje i više dece i humanitarne organizacije.
Radnim danima muzej je otvoren od 7,30 do 19 časova, a subotom od 10 do 14 časova.
U Zaječaru Džon Malkovič
U sezoni od 1. maja do 31. oktobra Muzej u Zaječaru radi od 8 do 18 sati, sedam dana u nedelji. Cene ulaznica koje obuhvataju ulazak u Muzej, kao i Radul – begov konak iznose 400 dinara, dok deca do 12 godina ulaznicu plaćaju 300 dinara.
Ista cena važi i za ekskurzije, studente i penzionere. Ulaz na Felix Romulianu za odrasle je 400 dinara, dok deca, studenti i penzioneri plaćaju 300, dok je za zaječarsce besplatan.
Upravo na tom lokalitetu 3. avgusta predviđen je koncert Bore Dugića, 6. avgusta Festival tanga, dok će 8. avgusta na biti izvedena multimedijalna predstava „Paklena komedija – ispovest serijkog ubice“ u kojoj Džon Malkovič nastupa u pratnji Orkestra Bečke akademije i Vroclavskog baroknog orkestra.
Očekuje se da će veliki broj ljudi doći na ovaj centralni kulturni događaj tokom avgusta, iako su predviđene cene ulaznice od 1.000 do 1.500 dinara.
Koncert Pavline Radovanović, koja živi u enklavi u Orahovcu na Kosovu je 10. avgusta, 18. avgusta predviđen je koncert „Beogradskog Džez seksteta“, a 21. avgusta “Vonder stringsa”.
U Nišu vredno arheološko i kulturno nasleđe
Turisti koji dolaze u Niš mogu u tom gradu da posete više objekata Narodnog muzeja, u kojima se čuva vredno arheološko i kulturno nasleđe.
Tu je jedinstvena Ćele-kula, u kojoj su Turci zazidali glave izgunulih srpskih boraca u Čegarskoj bici.
Na samo pet kilometara od centra grada nalazi se carska vila Mediana, odnosno letnjikovac cara Konstantina Velikog.
Memorijalni kompleks 12. februar, pre svega Koncentracioni logor na Crvenom krstu i Spomen-park Bubanj, svedoci su o stravičnom stradanju Nišlija i ljudi iz ovih krajeva tokom Drugog svetskog rata kad je Niš okupirala nacistička Nemačka.
Sinagoga, koja je zatvorena za verske obrede posle Drugog svetskog rata pošto su gotovo svi Jevreji iz Niša ubijeni ili su otišli u Izrael, pretvorena je u izložbenu salu u kojoj se mogu videti izložbe.
Arheološka sala čuva najvednije eksponate koji su pronađeni u Mediani i na prostoru Niša iz antičkog doba. One koji vole književnost posebno će oduševiti spomen-sobe posvećene jednom od najvećih srpskih pesnika Branku Miljkoviću i književniku Stevanu Sremcu.
Cena ulaznica za sve objekte je pojedinačno 200 dinara, a za učenike, studente i penzionere 150 dinara. Po ceni od 300 dinara mogu se pogledati svi objekti.
Ulaz u Sinagogu i Memorijalnu postavku Branko Miljković/Stevan Sremac je besplatan.
U Vranju vas očekuju Narodni muzej i Muzej kuća „Bore Stankovića“
U Narodnom muzeju u Vranju od 21. marta i rekonstrukcije ovog zdanja aktuelna je stalna postavka, čiji je autor viši kustos Iva Laković.
Za Danas Laković kaže da ova postavka obuhvata period posle oslobođenja od Turaka, pa sve do tridesetih godina prošlog veka.
„U pitanju je ambijent vranjske gradske kuće, dopunjen gradskom i seoskom nošnjom, tekstilnim pokućstvom i predmetima zanatske proizvodnje koji su korišćeni u domaćinstvu“, dodaje Laković.
Cena ulaznice je 100 dinara za đake, studente i penzionere, a 150 za ostale posetioce.
U sklopu Narodnog muzeja funkcioniše i Muzej kuća „Bore Stankovića“, verovatno i najveća turistička atrakcija u Vranju, a cena ulaznica je ista kao i za Narodni muzej, 100 i 150 dinara.
Narodni muzej i Muzej kuća „Bore Stankovića“ ne rade samo ponedeljkom, a znatiželjni ih mogu obići od utorka do petka, od osam do 20 časova, kao i subotom i nedeljom od 10 do 13 sati.
Kako je istakla autorka postavke Narodnog muzeja, sajt ove ustanove „trenutno nije aktivan, radi se na tome jer je i postavka nova, a onaj stari sajt nije bio dobar“.
Takođe, ni zvanična Fejsbuk stranica vranjskog Narodnog muzeja nije ažurirana, poslednji put 13. maja, pa turisti iz Vranja i okoline, ako žele da obiđu Narodni muzej i Muzej kuću „Bore Stankovića“, ne mogu da se informišu o aktuelnoj ponudi.
Organizacione jedinice Narodnog muzeja su i tursko kupatilo „Hamam“ – koje je već nekoliko godina zatvoren za posetioce, u vidno zapuštenom stanju – kao i Galerija Narodnog muzeja, u kojoj se organizuju promocije, izložbe i slične prigode.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
