Muzičarke iz benda Pretty Loud: Menjamo ono što naše bake i majke nisu uspele da promene (VIDEO)

Dobitnice su BeFem nagrade i ELLE award za aktivizam.

Nastupale su na Women of the World Festivalu u Londonu, a trenutno imaju zakazanih pet koncerta širom Evrope, u Nemačkoj, Holandij i Belgiji.

Pretty Loud nastupiće u okviru programa „Heroine, Novi Sad – Svetska prestonica kulture“ u junu, a njihov najskoriji nastup je pred nemačkom publikom 8. aprila, na Svetski dan Roma, u teatru „Gorki“ u Berlinu.

One su deo „Graba“ – GRUBB – Gypsy Roma Urban Balkan Beats, a o muzici kao kariki koja povezuje mlade ljude, rušeći stereotipe i predrasude, za Danas govore Zlata Ristić i Živka Iva Ferhatović.

– Izabrale smo drugačiji način borbe za ženska prava, za borbu protiv diskriminacije Roma… Osećamo i znamo da smo dobre u plesu i muzici, kod nas Roma je taj talenat prepoznatljiv. A drugačije smo zbog plesa, muzike i repa. Današnja omladina i ljudi će pre da preslušaju pesmu i da nađu zanimljivosti, nego da čitaju neki članak. Neće im to biti toliko interesantno. A mi se kroz naše pesme borimo za ravnopravnost žena, protiv diskriminacije, protiv ranih brakova i takođe da svaka žena i devojka – ne samo Romkinja, već svaka žena – treba da se edukuje, da ima svoj stav, svoj cilj, i da je u tome niko ne sputava. Mislim da ćemo na kraju uspesti barem nešto da promenimo – kaže Iva.

Ona pojašnjava da tekstove pišu na različite teme, ne samo o diskriminaciji, već i o ljubavi, zato što žele da se svaka žena, devojka i devojčica pronađe u tekstovima, da im na neki način budu ohrabrenje i podrška.

– Sigurno se to neće desiti odmah, da poslušaju jednu našu pesmu pa kažu „sad ću ja da se izborim za svoja prava“. Međutim, vremenom, to ohrabrenje može da se desi – ističe ona.

Iva smatra da muzika, u tom smislu, jeste snažan pokretač.

– Kad sam tužna i kad sam srećna, muzika me ispunjava u svakom smislu. Pronalazimo se u pesmama, isto tako kao što druge žene mogu da se pronađu u našim pesmama. Pružamo im podršku putem muzike – primećuje ona i dodaje da žene treba da budu hrabre, samostalne i jake, da se izbore za svoja prava.

Da ne prećutkuju situacije i postupke koje ih dovode u lošu poziciju.

Žene, prema njenim rečima, ne treba da trpe već da se izbore jer veruje da će ishod biti uspešan ukoliko se borimo. Pretty Loud podržava žene u tome.

Zlata dodaje da je njihov nastup na Festivalu ljudskih prava bio jedan od većih, pun energije i uživanja.

Upitana da prokomentariše i često kršenje ljudskih prava, ona smatra da u društvu postoji problem prihvatanja Roma i drugih nacija.

– Ljudi teško prihvataju druge i njihove navike. Imamo problem da roditelji često odlučuju umesto nas, da nemamo prava na svoje odluke, na svoje mišljenje. Odluke nekada ne donosimo sami, već ih drugi donose umesto nas, a ja smatram da mi imamo prava da sami odlučujemo o svom životu – od toga šta ćemo raditi, čime ćemo se baviti i tako dalje… Imamo prava da budemo drugačiji – ističe Ristić.

Na pitanje kako stvaraju muziku, smišljaju koreografiju za ples i tekstove pesama, devojke odgovaraju da je u pitanju veliki izazov u kome zajedno učestvuju.

– Veliki je izazov, imamo šest devojaka u bendu, i svaka je različita, svaka ima nešto svoje… Nekada to izgleda nemoguće, ali je isto toliko i zabavno. Uspevamo jer svaka ima svoje zaduženje, iako sve imamo isti cilj. Same smišljamo koreografiju, pišemo tekstove i muziku ali imamo i mentore, bez kojih ne bismo uspele i koji nam pomažu u svemu. Ne bismo uspele bez „Grabovog“ iskustva, jer je ta prva postava mnogo iskusnija od nas – ukazuje Ristić.

Kada su u pitanju tekstovi za pesme, kažu da prvo odaberu temu.

Nekada se ona odnosi na diskriminaciju, nekada na problem ranih brakova.

– Najveća motivacija dolazi od naših baka i majki, jer je njihovo vreme bilo dosta teže nego ovo naše. U 21. veku se mnogo toga promenilo, a ono što one nisu uspele da promene, mi sada želimo da promenimo i da kažemo ono što one nisu imale prilike da iskažu javno, da saopšte šta ih muči. Ranije je bilo da nešto mora da se pretrpi, a danas niko ništa više ne želi da trpi, polazim od sebe. Ja ne želim ništa da trpim, niti želim, niti treba. Niti bilo ko treba da trpi nešto što ne želi. I otuda najveća motivacija za tekstove – od prijatelja i od zajednice… – pojašnjava Zlata.

Ona dodaje i da se često desi da čuju za neku priču zbog koje smatraju da treba da reaguju i da se bore.

– U pesmama najviše pričamo o sebi, kada se radi o ljubavi. Ali ne samo o sebi jer nas ljubav sve pogađa. Usrećuje ili unesrećuje… Tako napišemo tekst. Potom sednemo sa kolegama, proverimo da li se sve slaže, šta može da se promeni, kako „ide“ uz matricu, i kako se sve uklapa, jer mešamo hip-hop sa našom tradicionalnom muzikom – opisuje proces nastanka pesama Zlata.

Kolege iz “Graba” ih podržavaju u tome.

– Momci nam puno pomažu i imamo njihovu punu podršku. Oni se zajedno bore za naša prava i veliki je uspeh kada muškarci nama pomažu da napišemo tekst o nasilju nad ženama, iako nemaju problem sa tim… Zahvalne smo što u “Grabu” imamo mušku podršku kolega koji se sa nama bore za ista prava – zaključuje Zlata.

O tome da li postoje promene u odnosu prema Romima, Iva daje konkretan primer koji pokazuje veliki pomak u društvu.

– Pretty Loud je projekat „Graba“, ja radim u „Grabu“ kao nastavnica edukacije sa malom decom, tačnije od predškolskog, prvog razreda, sve do srednje i primećujem dosta promena. Deca su postala uspešnija u školi. Počeli su da dobijaju dobre ocene i pohvale i stvarno vidim da deca napreduju, ne govori im se više „Romi ne rade domaće zadatke, ne znaju ni da pričaju, niti idu redovno u školu…“ Mi u „Grabu“ pomažemo deci, trudimo se da oni idu redovno u školu, da se obrazuju, a to je najbolji primer toga šta smo uspeli – ističe Iva.

Što se daljih planova benda tiče, ona kaže da rade na tome da objave što više pesama, spotova i album.

– Ako dođe do saradnje sa popularnim pevačima, reperima, što da ne… Radimo na tome da se objavi album i nadamo se da će u njemu moći svako da se pronađe, pošto govori i o ženama, i o Romima, i o ljubavi… Imamo i pesme gde same sebe malo kritikujemo, da ne bude da su žene najbolje, već da ima i onoga da žena nije uvek savršena u svemu – ukazuje Iva.

Ona otkriva da je želela da se bavi rep muzikom, ali da u početku nije htela da ide na ples.

– Nisam znala ruku i nogu da pomerim, a kamoli da plešem. Krenula sam na rep, ali su me stalno ubeđivali: „DŽaba repuješ, moraš i da plešeš, to sve ide uz to.“ Ja sam govorila: „Nema šanse, ne znam da plešem“, ali onda su me nekako ubedili. Prve dve godine nisam mogla da spojim ruke i noge. Bila sam katastrofa, ali sam vremenom naučila, i sada stvarno dobro plešemo, osećamo ples i pokazujemo svoje emocije kroz pokrete i to nas ispunjava. Koliko god da smo umorne ulažemo i trudimo se. Kada na nastupima vidimo reakciju publike, budemo srećne i zaboravimo koliko smo se mučile, i bude nam jako drago – konstatuje Iva.

Zlata, s druge strane, pleše od malena i da „Grabu“ se pridružila zbog plesa.

– Odmalena sam sanjala da se bavim baš ovim poslom. Međutim, kada sam počela da dolazim u „Grab“, imala sam problema jer sam već radila jedan posao. Samohrana sam majka i sa svim obavezama mi je bilo teško, ali sam se izborila. Sada ne bih mogla da odustanem. Ne znam kako da opišem ljudima koliko je ovo nama važno, što kaže Iva, kada vidim publiku i njihove reakcije, daju mi volju da nastavim, da dam još više od sebe, zato što je to onaj najbolji deo i želimo da pošaljemo tu snažnu poruku. Da grupa bude upamćena po muzici i plesu, jer dajemo svoj maksimum. Eto, jedina istinita predrasuda o Romima je to da smo dobri u muzici i volela bih da budemo upamćene po tome – zaključuje Zlata.