Muzika, aktivizam, pisanje za bolji svet: Slađana Milošević (1955 -2024)

Slađana Milošević je rođena 3. oktobra 1955. godine u Beogradu.

“U petoj godini je primljena u muzičku školu na odsek klavira, a zatim je prešla na violinu.

Sa dvanaest godina okrenula se rok muzici, pevala je i svirala bas u grupama Nebeska konjica, Epitaf 8, Džentlmeni, Slomljena srca, Juniori i drugim”, piše između ostalog, u petom dopunjenom izdanju kultne „Ex Yu rock enciklopedije” Petra Janjatovića koju je nedavno objavila izdavačka kuća DMD Makart.

Ovde se ,između ostalog, navodi da je svirala violinu na singlu “Za usnule oči” / “Gubim te” (PGP RTB 1974) beogradske grupe Ganeša, koja je negovala lično viđenje indijske muzike.

U okviru predstave “Tom Pejn” Ateljea 212, glumila je i svirala violinu..

Solo karijeru je započela leta 1977. godine kada je sama finansirala objavljivanje singla sa pesmom “Au Au”.

Prvi veći nastup imala je uz pratnju grupe Zdravo na koncertu kod Hajdučke česme, 28. avgusta 1977. godine, ispred Bijelog dugmeta.

Za pesme sa singla “Sexy dama” muziku je pisao Dejan Petković, a tekstove Marina Tucaković.

Njima je promovisala provokativan, erotski stil, što je izazvalo oprečne reakcije javnosti.

Na festivalu “Beogradsko proleće ‘78” je izvela pesmu “Simpatija”.

Na debi albumu “Gorim od želje da ubijem noć” pored nje, autori su bili Miki Petkovski (ex Smak), Enco Lesić, Aleksandar Ilić i Aleksandar Milovanović (ex DAG).

Tekst za hit “Amsterdam” napisao je Mirko Glišić, a sve ostale Marina Tucaković. LP su producirali Miki Petkovski i Laza Ristovski, a uz njih su svirali Ipe Ivandić (bubnjevi), Dragan Jovanović (gitara) i Miloš Stojisavljević Cajger (bas).

Za koncertnu promociju ploče osnovala je prateći bend Ljudi kroz koji je prošlo mnogo beogradskih muzičara.

Godine 1981. učestvovala je na izboru za “Pesmu Evrovizije” sa pesmom Nenada Pavlovića “Recept za ljubav”.

Na B strani tog singla je pesma “Srećan ti rođendan” Vlade Divljana.

Iste godine je upisala studije veterine i povukla se iz javnosti.

Zatim je otišla u Minhen, gde je sa nemačkim muzičarima (bivši članovi sastava Santana, Nina Hagen Band) osnovala grupu Neutral Design.

Objavili su 1983. godine LP “Neutral Design”, a autori muzike su pored nje bili gitarista Brus Verber (Bruce Werber) i Peter Labonti (Peter Labontie)

Uz Slađanu, tekstove su pisali Momčilo Bajagić Bajaga i Danko Đurić (Papatra), a hit je bila pesma “Miki, Miki”.

Svirala je gitaru i radila produkciju, što je kasnije redovno činila. Ploča je objavljena u Evropi i najbolje je prihvaćena u Švedskoj i Nemačkoj.

U režiji Ademira Kenovića snimila je atraktivan TV šou “Devojčica u svetu čipova” koji je osvojio brojne domaće nagrade, a učestvovao je i na festivalu u Montreu.

Na festivalu “Opatija ‘84.” izvela je pesmu “Samsara” autora Dejana Tričkovića (ex duo Susret) i dobila je nagradu za interpretaciju. Iste godine je u grupi Mama Co Co u kojoj je bio i Dado Topić, svirala gitaru i pevala prateće vokale.

Tada je sa Topićem snimila pesmu “Princeza” i učestvovali su na izboru za “Pesmu Evrovizije”.

Leta 1985. godine učestvovala je u YU Rock Misiji i na snimanju singla “Za milion godina”.

Sledeće godine bila je jedan od organizatora koncerta za pomoć distrofičarima “Ujedinjene snage YU rocka”, održanog na Tašmajdanu.

Na Kolarcu je 1989. godine pevala u delu “Tokata” Igora Gostuškog (ex Duh Nibor).

Iste godine, na otvaranju Bitef teatra izvela je eksperimentalno klasično delo Ognjena Bogdanovića “Night Brother”.

U istom prostoru, uz pomoć Vlade Labata i njegovih akustičnih skulptura, izvela je delo Vuka Kulenovića „Prvi obredni san”.

Godine 1989. preselila se u Los Anđeles, gde je u klubovima svirala sa sastavom Baby Sister, radila u marketinškoj agenciji i kao stockbroker na berzi.

Tokom boravka u Americi organizovala je niz dobrotvornih akcija za ugrožene sa prostora bivše Jugoslavije.

U Beograd se vratila 1995. godine. Za CD Kornelija Kovača “Moja generacija” (PGP RTB 1996.) otpevala je pesmu “Harmony”, za koju je Kornelije napisao muziku, a ona tekst.

Sa bratom Goranom Miloševićem (ex Generacija 5) pevala je duet u pesmi “Jednom će neko” na njegovom disku “Da li misliš još na mene” (PGP RTB 1996.).

CD “Animal Tested” ju je predstavio u žanrovski raznovrsnom raspoloženju.

Bila je kompletan autor, uradila produkciju, svirala gitaru, bas, klavijature i udaraljke. Pevala je na srpskom i engleskom jeziku. Uz nove pesme tu je osvežena verzija ranog hita “Sexy dama”.

U proleće 2002. godine je, obeležavajući 25 godina rada, objavila trostruku kompilaciju “Metamorfoza”. Uz izbor materijala sa njenih ploča, tu su i ranije neobjavljeni snimci.

Za RTS je 2002. godine u Los Anđelesu snimila dokumentarnu seriju od pet epizoda “Muzička industrija Amerike”.

Uradila je 2006. godine dokumentarni film “Nikola Tesla – Inventions”.

Predvodila je asocijaciju “Ars et norma” i organizovala je “Kampanju za bolji svet” sa ciljem razvijanja svesti o značaju kulture i uspostavljanje vladavine prava.

U okviru borbe protiv piraterije komponovala je muziku za pesmu “Osma i deseta zapovest”, a tekst su uz nju napisali Rambo Amadeus i Vudu Popaj.

Sa Jasminom Malešević je napisala knjigu kratkih priča “Adame ne ljuti se” (Draslar partner 2001.)

O položaju žena kroz istoriju pisala je u dvotomnoj knjizi “Muška žena” (Službeni glasnik 2012.)

Vizionarskim radovima Nikole Tesle se bavila u knjizi “Tri projekta Tesla” (Draslar partner 2016.)

U hrvatskoj TV seriji “Crno bijeli svijet” je 2014. godine njen lik tumačila glumica Jelena Gavrilović, a ona je imala kameo ulogu.

Izvor:  Iz petog dopunjenog izdanja Ex YU rock enciklopedije ljubaznošću autora Petra Janjatovića

Princeza 

– Pamtiću je kao jednu fascinantnu ženu koja je pratila trendove i išla ispred svog vremena bez obzira na to koji je muzički stil koristila. Od njenih hitova ‘Miki, Miki‘, kada je bila popularna Olivija NJutn DŽon, do varijante kada je bila u Los Anđelesu i svirala lagani hevi kao Guns and Roses i ‘Patience‘, do balade po kojoj je svi pamtimo sa Dadom Topićem ‘Princeza‘, koju sam i ja kao klinka obožavala„, kaže za Danas rok novinarka Jadranka Janković.

Prema njenim rečima, fascinantan je i aktivizam Slađane Milošević u raznim sferama, a pre svega njena borba za prava muzičara.

– Bila je jako aktivna u borbi za autorska prava i status koji su muzičari trebali da steknu, a mislim i da je bila član nekih od tih organizacija gde je na pravi način pokušavala da skrene pažnju da ljudi i umetnici, koji se bave ovom vrstom posla i uopšte muzikom, ne treba da imaju neke tužne sudbine kao recimo Margita Stefanović iz EKV, nego bi društvo, pogotovo žene, trebalo da ih ispoštuje na pravi način i da im mogućnost da žive od svog posla. Ako tako pogledate, ona je bila aktivista što se tiče muzičkog biznisa a van toga izuzetno harizmatična i fascinantna žena koja nas je uvek ostavljala bez daha sa svojim imidžom i sa svojim transformacijama. Pri tom je uspela sve ove decenije da ostane na muzičkoj sceni i da sa svojom harizmom i svojim kvalitetom nadmaši vreme. Znate i sami da je vreme prema nama ženama surovo i da kad dođete u te neke poznije godine onda je lako pasti u zaborav pred nekom novom generacijom, međutim Slađana Milošević je uvek bila zaštitni znak za hrabru, jaku i nadasve talentovanu ženu na našoj sceni. I, prosto je ta dugovečnosti i to poštovanje, koje su fanovi i kolege iz posla imali prema njoj, u stvari, pokazalo koliko je talenat i koliko je kvalitet u pitanju – ističe Jadranka Janković.

Njihov odnos je, kako kaže, bio odnos uzajamnog poštovanja jedne prema drugoj i uvek su imale teme o kojima su mogle da pričaju.

– Pamtim je kao radoznalu ženu, koja je na pravi način pratila svetske trendove i bila lišena predrasuda po pitanju članova benda, a mislim i da joj se dopao ceo taj rokerski fazon. Mene bi impresioniralo to što kad god bih je videla, ona ja uvek bila savršeno doterana sa tom ekscentičnom frizurom, sa tom specijalno iskreiranom odećom, prosto je plenila kad se pojavi, bez obzira na to koji je stajling u pitanju. Ona je meni od pank estetike, preko hevi estetike, do neke pop dame uvek išla ispred svog vremena i preteča je svega što ste kasnije mogli da vidite na svetskim zvezdama kao što je recimo Lejdi Gaga. Slađana je išla na taj pozitivni šok. Kad se pojavi, jednostavno, ljudima zastane dah. Bila je svesna te svoje pojave i znala je to da iznese – zaključuje Jadranka Janković.

– Šokirala me je vest o Slađaninoj smrti iako smo znali da joj u poslednje vreme nije dobro – kaže Dado Topić za Danas koji je sve ove godine ostao u kontaktu sa Slađanom Milošević s kojom zajedno izveo jednu od najromantičnijih balada „Princezu“.

 – Nas dvoje smo često bili u kontaktu i razmenjivali misli i ideje. Uskoro je trebalo da nastupimo u Zagrebu, odakle smo dobili poziv – dodaje Dado. – Za Slađanu me vežu prekrasna događanja, jedan život nas dvoje, jednog vrlo popularnog dueta koji je svojom pesmom „Princeza“ ušao u legendu evergrina. Bila je dobar drug, dragi prijatelj i uvijek je znala odmereno da promisli i da savjetuje i da bude izvanredna u svim mogućim kontaktima. Ne znam koliko je imala još prijatelja i drugara ali me veseli da sam ja bio jedan koji je cijeli život bio s njom vezan muzikom, našim harmonijama, našim aranžmanima. Faliće mi taj osjećaj da je ona još uvijek tu, da mogu da je nazovem. I vjerujem da koga god pitate za Slađu, šta misli o njoj, vjerovatno bi rekao nešto slično. Puno sam je volio, bila je jedna divna draga osoba – ističe Dado Topić.

Prema njegovim rečima, u Zagrebu je trebalo da izvedu „Princezu“, koja je uvek tražena kad god se organizuju neki događaji s romantičnim predznakom jer je, kako kaže, ta pesma ljudima u srcu. Iako s ovom baladom nisu prošli na domaćem, tada jugoslovenskom izboru za pesmu Evrovizije, Dado kaže da im zbog toga nije bilo teško.

– Bili smo profesionalci i prihvatili smo poraz stoički, a kako je vreme prolazilo pesma je počela dobivati sve atribute pobjedničkog songa tako da nismo nikad žalili ni za čim. Jednostavno smo uživali i živjeli s tom pesmom – zaključuje Dado Topić.

Jedan od osnivača grupe Generacije 5 Dragan Ilić Ilke kaže za Danas da je Slađana Milošević oduvek bila osobena.

– Mi smo ista generacija. Kada je Generacija 5 počela da svira ona je već imala svoje prve solističke uspehe, čak smo u jednom trenutku nastupali zajedno, Generacija 5 i Slađana Milošević. Imali smo koncerte, što kažu, tu u regionu. Ona je uvek plenila. Znalo se – i po ponašanju, i po načinu, po stilu pevanja, uvek je bila osobena i znalo se da će biti velika zvezda. Meni je čast što sam je poznavao, a nekako su nam se i porodični putevi ukrštali. Njen brat Goran Milošević je bio pevač Generacije 5 i obeležio je to neko vreme, a moj brat Sanja Ilić je pisao za nju puno pesama i jedan od njenih najvećih hitova „Princezu“. Ostaće mi u sećanju kao deo moje mladosti, kao deo mog života koji se nikad neće vratiti a nju ćemo pamtiti za sva vremena, da je nekad na ovim prostorima živela jedna velika pevačka diva – zaključuje Dragan Ilić Ilke.