Na 100. rođendan Beogradske filharmonije njena glavna menadžerka za odnose s javnošću Jelena Milašinović objašnjava za Danas zašto se “klasika sluša, a BGF voli”: „Čak ni Noris ne može u Filharmoniju bez audicije“

BGF 13. juna slavi 100. rođendan.

Ona je najstariji simfonijski orkestar u Srbiji, a u ovoj godini trocifrenog jubileja odlikovana je Sretenjskim ordenom Prvog reda.

Šta za naše prilike znači slaviti 100. rođendan Beogradske filharmonije – radost trajanja ili tu ima još ponečeg?

– Najpre je to ponos i privilegija za celu generaciju filharmoničara i produkcijskog tima da budemo ti koji će prevesti našu kuću iz jednog u drugi vek. Za Beogradsku filharmoniju je to najtačnija reč – kuća. Dom izuzetnih muzičara i posvećenih ljudi koji iznad svega daju ljubav i svoja celokupna bića, ali ulažu i brigu za svoju kuću, jer svi mi koji smo deo Beogradske filharmonije nikad ne kažemo da idemo na posao. Da bi trajanje bilo radosno i u godinama koje su pred nama, proslava jubileja bi trebalo da služi i kao povod za razgovor o statusu ove filharmonijske reprezentacije sačinjene od najboljih muzičara u zemlji koji osećaju kao svoju odgovornost da prenesu svoj žar i ljubav na generacije koje dolaze posle njih.

Ukratko, kakva je “lična karta” BGF – koliko je članova u orkestru, šta je kriterijum po kome se biraju, koji se zahtevi pred njih postavljaju?

– U Beogradskoj filharmoniji danas svira 98 muzičara, a proces izbora novih članova orkestra se vrši isključivo putem audicija koje imaju nekoliko etapa i striktna pravila. Najpre u pogledu objektivnosti jer se odvijaju iza paravana tako da identitet kandidata ostaje nepoznat audicionoj komisiji sve do kraja izbora. Kao što je govorio Tasa: “Čak ni Noris ne može u Filharmoniju bez audicije.” Nakon obavljene selekcije, izabranog kandidata očekuje tek pravi test, odnosno šest meseci probnog rada i uklapanja sa orkestrom.

Na koncertima slušamo dobro uvežban, “usviran” vrhunski orkestar, koji važi za najbolji u regionu i među prvih deset na svetu. Koliko je vremena potrebno da jedna filharmonija dobije prepoznatljiv “zvuk” i stil i koliko ljudi na tome radi i iza scene?

– Dug je put ka dostizanju visokih standarda u kvalitetu jednog orkestra, a presudna je strategija koja se za to odabere. U kontekstu današnje Filharmonije koju je reformisao Ivan Tasovac, taj put je najpre otpočeo sa Urošem Lajovicem, koji je bio pozvan za šefa-dirigenta pre dvadesetak godina. On je imao težak zadatak da ponovo uspostavi balans i kvalitet orkestra koji je nakon njegovog perioda išao samo uzlaznom putanjom i to veoma ubrzanim tempom. Iz tog razloga, Filharmonija želi da mu se zahvali za učinjeno te je pozvan da diriguje orkestrom na rođendanskom koncertu 13. juna. Za dalje oblikovanje orkestra zaslužne su kontinuirane saradnje sa renomiranim dirigentima, kvalitetna programska politika kao i prezentacija orkestra na turnejama i gostovanjima u najrelevantnijim muzičkim centrima. Izborom Gabrijela Felca za šefa-dirigenta Beogradska filharmonije se izdigla najviše do sada. Zahvaljujući njemu i radu na savladavanju programskih i izvođačkih izazova danas je to orkestar koji spada u “tešku kategoriju” svetskih orkestara.

Kako se održava dobra forma, inspirativnost i radni elan muzičara u orkestru kao što je BGF i ko o tome brine?

– Ovo je jako važno pitanje zato što su navedeni elementi ključni za dobru atmosferu koja treba da bude stvaralačka i poletna. Uloga šefa-dirigenta je presudna u tom “davanju takta”, u postizanju radne temperature i održavanju forme, dobrim i preciznim planiranjem. Naposletku, jako je važno poverenje između muzičara i menadžmenta kako u izboru umetnika sa kojima orkestar nastupa i programa koji se stavlja pred njih svake nedelje, tako i u pogledu interne-eksterne komunikacije i organizacije celokupnog programa.

Kako se dolazi do pravog čoveka za šefa-dirigenta?

– Funkcija šefa-dirigenta je najvažnija za jedan orkestar i tom odabiru prethodi temeljna analiza, ali i dobra predikcija. Ne radi se samo o proceni kvaliteta rada već i o simbiozi sa ansamblom zahvaljujući odgovarajućim osobinama ličnosti. Izbor Gabrijela Felca na ovo mesto bilo je od vitalnog značaja za Beogradsku filharmoniju, zato što je ostvarena upravo pomenuta linija čvrstog poverenja i jedinstven odnos pun poštovanja i ljubavi.

Kakva je tu uloga i značaj koncert-majstora?

– Koncert-majstor je izuzetno važan jer je kapiten tima. Ima ulogu da organizuje, koordinira, usmerava, kontroliše rad orkestra uz odgovornost za umetnički kvalitet orkestra u celini. Predstavlja vezu između dirigenta i ansambla u sprovođenju zamisli i umetničkih ideja, disciplinuje, ali takođe i štiti svoj orkestar. Treba da bude siguran muzičar, staložena osoba od integriteta u koju se može pouzdati, ali i dobar psiholog. Mi imamo dvoje baš takvih – Tijanu Milošević i Miroslava Pavlovića.

U prvom sastavu BGF bili su muzičari Opere Narodnog pozorišta, nastavnici beogradskih muzičkih škola i amateri. Da li i u kojoj meri filharmoničari danas sarađuju sa drugim našim muzičkim kućama i orkestrima, imajući u vidu muzičku situaciju kod nas?

– Filharmoničari najpre poštuju obaveze prema matičnoj kući, ali su slobodni da nastupaju u drugim sastavima kao i da osnivaju svoje ansamble. U tom smislu smo posebno ponosni na onaj koji je iznikao iz naše kuće, a to je Gudački kvartet Beogradske filharmonije koji energiju velikog orkestra prenosi u malom.

Koliko traje priprema jedne muzičke sezone, pogotovo ako je rođendanska i trocifrena?

– Ukoliko ste konkurentan orkestar u svetskom kontekstu, što Beogradska filharmonija jeste i nastupate sa svetskim dirigentima i solistima, priprema muzičke sezone se odvija bar dve godine ranije u odnosu na njen početak. Najpre se postavlja ideja i koncept koji se potom razrađuje i raspoređuje na 25 koncerata u sezoni uz odabir i bukiranje umetnika. O tome brinu šef-diirgent i naše urednice programa Asja Radonjić i Danica Maksimović, koje već uveliko ‘žive’ u 2025. godini. Sezona koja je pred nama od septembra 2023. i traje do juna 2024. posvećena je u celosti našoj stogodišnjici, nosi slogan ZAUVEK i svaki koncert ima naziv koji se oslanja na filharmonijske vrednosti, osobine i uspomene.

Šta je sve izazov u BGF za glavnog menadžera za odnose sa javnošću, što je Vaš posao?

– Beogradska filharmonija ima jasno postavljene komunikacijske strategije i način na koji se oblikuju poruke koje treba da dođu do javnosti na adekvatan, promišljen i kreativan način. Pored toga što jezik klasične muzike prevodi na razumljiv i pristupačan način, vodeći strogo računa da ga ne ‘pojeftini’, cilj komunikacije nije samo privlačenje publike, već osmišljavanje načina za njenu integraciju u sam događaj, istraživanje novih prostora gde može da se prezentuje, ali i mnogo više od toga. Filharmonija komunicira vrednostima, obraća se nešablonskim jezikom koristeći nestandardne alate i dolazi do šire javnosti koja možda nije nužno zainteresovana za klasičnu muziku, ali jeste za Beogradsku filharmoniju. To je snaga brenda i razlika koju pravi zato je i nastala krilatica da se “klasična muzika sluša, a Filharmonija voli”. Ona je otvorena i među ljudima je, orkestar je davno izašao iz sale, iznenađivao sugrađane na ulici, studente u domovima, bodrio maratonce na najtežem delu trke i u mnogim drugim akcijama koje služe da bi ljudima saopštili da smo deo njih, a oni onda čvrsto postaju deo nas. A kako i dolikuje stotom rođendanu, Beogradska filharmonija ide u visine! Tokom obeležavanja jubileja, na letovima Er Srbije slušaće se naša muzika prilikom poletenja i sletanja uz dela Mocarta i Mendelsona.

Gde će sve BGF gostovati tokom obeležavanja 100. godišnjice i ko će joj doći u goste?

– Svoj stogodišnji ponos Filharmonija će širiti u čuvenim evropskim centrima i to najpre u najzlatnijoj sali sveta, u čuvenom Muzikferajnu u Beču, što je ujedno prvi koncert naše evropske turneje, uz nastupe u Salcburgu, Visbadenu i Firzenu od 4. od 10. novembra. To je veliki uspeh, pogotovo u današnjem kontekstu biznisa koji se drastično menja u pogledu turneja jer su one znatno smanjene, što se odražava na sve, čak i na najveće orkestre koji sve ređe imaju mogućnost za prezentaciju. Turneju predvodi naš šef-dirigent, a nastupamo zajedno sa dragim Nemanjom Radulovićem, nakon beogradskog koncerta u redovnoj sezoni 23/24. tokom koje će se pridružiti mnoga svetska imena poput: Sergeja Krilova, Danijela Milera Šota, Alekseja Volodina, Kijana Soltanija, Denisa Kožukina, Danijela Roulanda, Ane Fedorove, DŽenibe Kane Mejson, Stanislava Kočanovskog, Valentina Urjupina, Morica Gnana…

Kako se u BGF razmišlja o budućnosti, ako ne baš u drugih 100 godina, ono bar prvih nekoliko narednih decenija?

– Filharmonija nastavlja da donosi svet Beogradu i da stavlja Beograd u centar sveta, a budućnost u kojoj nas čeka nova Koncertna dvorana Beogradske filharmonije dobija svoje obrise i postaje sadašnjost. Detaljni projekat arhitektinje Amande Levit i njenog AL_A studija se završava i biće predstavljen na jesen, a početak gradnje se očekuje tokom 2024. godine. Za stoti rođendan dobili smo jaku lepu želju od filharmonijskog prijatelja, gospodina Dan Tane, da za hiljadu dana sviramo pod krovom naše nove kuće. Bilo bi lepo da tako i bude, kako bi se popularno reklo, još hiljadu puta spavamo i tu smo. Kad god to bilo, naša Beogradska filharmonije će biti spremna!

Tasini standardi

U kojoj meri BGF uspeva da se drži standarda koje je u radu orkestra i brige o njemu postavio pokojni Ivan Tasovac, kome će biti posvećen prvi koncert i u sledećoj rođendanskoj sezoni?

– Tasovac je postavio čvrste temelje naše kuće i predstavlja njen neodvojivi deo. On je u svakoj našoj noti i na svim koncertima sa nama, ne samo na onim koji imaju zvaničnu posvetu. Tasovčev doprinos Beogradskoj filharmoniji je ogroman, počevši od toga da njegovom vremenu pripada petina celokupne filharmonijske istorije. I to kakva petina! Vizija, strast, izuzetnost, ali i zezancija – sve je to Tasa doneo u Filharmoniju i naš zadatak je da to čuvamo i gradimo dalje. Tasovac je izgradio jak tim koji se sada iz petnih žila trudi da održava uspostavljene standarde. Ispred Beogradske filharmonije je velika tranzicija u kontekstu pripreme za prelazak u našu novu koncertu dvoranu, što će reći da će biti potrebna ponovna reforma, značajno proširenje menadžmenta i uvođenje novih merila izuzetnosti kako bi Beogradska filharmonija funkacionisala po najsavremenijim mogućim standardima, što je ujedno i cilj projekta nove koncertne dvorane.

Mehta i “Otvoreni Balkan”

Zbog čega ste se odlučili za mini-regionalnu rođendansku turneju sa maestrom Zubinom Mehtom u tri grada – Beograd, Tirana, Skoplje, koja liči na neki vid umetničke podrške jednom u javnosti spornom političkom projektu?

– Jedan od najvećih dirigenata današnjice i najznačajniji prijatelj Beogradske filharmonije, dokazani je autoritet u iniciranju izgradnje mostova između različitih kultura. Svojom jedinstvenom energijom i vizijom doprineo je rušenju brojnih barijera koristeći snagu muzike i zato je maestro Mehta sa velikim entuzijazmom predložio da sa Filharmonijom napravi turneju, ovaj put južnije u odnosu na naše prethodno zajedničko regionalno gostovanje u Dubrovniku 2011. godine. Tako će Mehta zajedno sa Beogradskom filharmonijom prirediti vrhunske muzičke događaje za publiku Albanije i Republike Severne Makedonije.

Može li vrhunska umetnost da ostane izvan svakog političkog konteksta ili uvek postoji opasnost od njene (zlo)upotrebe?

– To je veoma kompleksno pitanje koje treba ostaviti teoretičarima da bi se izbegla opšta mesta kojima danas obiluje medijski prostor. Suština umetnosti je upravo kontekst i ona je uvek rezonator društvenih zbivanja. Brojni su primeri upotrebe, zloupotrebe kao i spornih tumačenja umetnosti kroz razna istorijska razdoblja, od “slučaja” Vagnera do kenselovanja Čajkovskog.

Elitizam i kvalitet

Da li je klasična muzika danas elitizam, mada BGF čini sve da je približi publici takoreći već od pelena?

– Zavisi na koji način definišete elitizam, da li ga dovodite u vezu sa visokim obrazovanjem ili finansijskom potentnošću. Danas su čuveni međunarodni “blokbasterski” festivali klasične muzike predmet kritike da su se pretvorili u isključivo korporativnu reviju za odabrane. To je klijentela, a ne publika. Beogradska filharmonija je u odnosu na sopstvenu sredinu razbila svaku vrstu predrasuda i postavila svoja pravila – elitan je samo kvalitet uz konstantno izlaženje iz okvira i pomeranja granica.

Od Kolarca, Tirane i Skoplja do Ušća

Proslava 100. rođendana BGF počinje večeras koncertom iznenađenja.

Poznato je samo da slavljeničkim orkestrom diriguje slovenački dirigent Uroš Lajovic, zajedno sa BGF nastupao je do sada 110 puta.

Sve ostalo znaće se kad se zatvore vrata Velike dvorane Zadužbine Ilije M. Kolarca.

Ovaj koncert BGF poklanja svojoj publici, a besplatne karte početkom juna podeljene su za manje od sat vremena.

Drugi rođendanski događaj je gala koncert sa maestrom Zubinom Mettom 20. juna takođe na “Kolarcu”, kao prvi nastup u okviru regionalne turneje “Otvoreni Balkan”.

Posle Beograda imaće “reprize” u Tirani i Skoplju 22. i 24. juna.

Kruna rođendanskog slavlja biće besplatni koncert na otvorenom uz čuvenu Dizni fantaziju uživo, zajedno sa maestrom Gabrijelom Felcom, 2. jula na Ušću.

Statistika

Osnivač, prvi umetnički direktor i prvi šef-dirigent BGF bio je Stevan Hristić (1885-1958), jedan od najznačajnijih srpskih kompozitora i dirigenata.

U proteklih 100 godina na njenom čelu bilo je 16 šefova-dirigenata, uključujući i aktuelnog Gabrijela Felca.

Na tom mestu najduže – 17 godina bio je profesor Muzičke akademije Živojin Zdravković, četiri godine duže od Stevana Hristića, koji je 13 godina vodio BGF.

U proteklih 100 godina jedino je maestro Angel Šurev dva puta bio šef-dirigent BGF.

Slika BGF

Filharmonija ima svoju izdavačku delatnost. Kakvi su izdavački planovi povodom 100. rođendana?

– Priprema se monografija Beogradske filharmonije koja najpre treba da predstavlja vredan arhiv i sublimaciju naših prvih 100 godina. To će biti ne samo istorijski dokument koji ostavljamo budućoj ekipi koja će raditi na nekom narednom jubileju, već i slika naše kuće danas. Filharmonija je namenjena ljudima, pa će ljudi o njoj i pisati uz svedočenje o značaju koja ova institucija ima na mnoge društvene aspekte.