Šaban Bajramović: Foto NišvilSvirkom „Crnih mambi“ predvođenih Nebojšom Saitovićem – Nešom Saitom, u sali Niškog kulturnog centra obeležena je 15. godišnjica smrti legendarnog pevača i kompozitora Šabana Bajramovića.
Pre „Crnih mambi“ i Neše Saite, nastupila su „Lutajuća srca“ sa čuvenom Spomenkom Krstić- Đokić, kao i grupa „Gracija“ predvođena magistrom Suzanom Petrović.
Ovaj nesvakidašnji muzičar, raskošne lične i profesionalne biografije, bio je i Nišlija i svetski putnik, i siromah i muzičar čiju su pesmu skupo plaćali, i “politički” osuđenik na Golom otoku ali samo zato što je pobegao iz vojske zbog ljubavi, i kralj romske muzike i jedan od deset najboljih bluz pevača na planeti.
Umro je 8. juna 2008. godine u niškom Univerzitetskom kliničkom centru od posledica infarkta.
Pred smrt je kazao novinarima da teško živi, da se muči, i da su ga posle 40 godina pevanja svi zaboravili, niko kapiju da mu otvori i telefon da okrene.
Internacionalni džez festival Nišvil je inicirao da Bajramović bude dobitnik nacionalne penzije, sa čim se Ministarstvo kulture saglasilo, ali je smrt bila brža.
Nakon njegove smrti, ministar za rad i socijalna pitanja Rasilj Ljajić obećao je njegovoj udovici, Milici, da će država obezbediti sredstva kako bi ona stekla pravo na pristojnu porodičnu penziju.
Njegovoj sahrani na Novom groblju u Nišu prisustvovao je i tadašnji predsednik Srbije, Boris Tadić.
Bajramović je rođen je 16. aprila 1936. godine u Nišu, koji nikad nije napustio, mada su ga daljine i prilike zvale.
Zvanićni biografski podaci kažu da je napisao je i komponovao više od 700 pesama, te snimio 20 albuma i oko 50 singlova.
Njegova izvedba pesme “Đelem, đelem” izabrana je za himnu svih Roma Sveta.
U devetnaestoj godini je, zbog jedne Lenke, pobegao iz vojske, pa je kao dezerter osuđen na tri godine zatvora na Golom otoku.
Upravo tu je počeo da peva i osnovao džez orkestar.
Tada za snimanje svoje muzike nije uspeo da nađe izdavačku kuću u Srbiji, pa je snimao u Sloveniji.
Sa bendom “Crne mabe” nastupao je više od 20 godina.
Na lični poziv Indire Gandi nastupao je u Indiji, gde je zvanično proglašen za Kralja romske muzike.
Od 2000. godine njegova karijera je doživela novi uspon, čemu je doprinela i saradnja sa Mostar Sevdah Reunion-om i Dragijem Šestićem.
Već 2001. godine je sa njima snimio CD “A Gypsy Legend”, u izdanju World Connection-a, sa kojim mu je porasla popularnost na međunarodnoj world music sceni.
Potom je započeo saradnju sa bendom Cubizmo, na CD-u “Amigos”, gde se pojavio sa dve pjesme .
Sa Mostar Sevdah Reunion-om je 2005. ponovo snimio album, koji je pored ostalog bio i originalni soundtrack i baza dokumentarnog filma o njemu pod nazivom “Šaban”, u režiji Miloša Stojanovića.
Album je izdao Snal Records i on je dospeo na evropske top liste , a jedan od najpoznatijih world music magazina u svetu, britanski Songlines, u recenziji mu je “dao” markicu “Top on the world”.
Magazin „Tajm“ ga proglasio za jednog od deset najvećih bluz pevača na svetu, ali nije objavljeno koje godine.
Govorio je da voli da čita i tvrdio da je pročitao oko 20.000 knjiga.
Govorio je i da je od njegove pesme “Deli Mara” Goran Bregović navodno napravio profitabilnu “Mesečinu”, a da on od te “otete” pesme nije video ni dinar.
Bregović je, pak, mnogo kasnije, 2021, na Nišvilu dobio festivalski gran pri “Šaban Bajramović”, nagradu koja se dodeljuje za fuziju džeza sa drugim muzičkim pravcima.
Nagradu mu je uručila Šabanova unuka.
Bregović, kao i Esma Redžepova, organizator festivala Rok Vilidž Mirko Miljuš, bivši premijer Zoran Živković, reditelj Goran Paskaljević, reditelj i glumac Ljubiša Samardžić, niški gradonačelnik Miloš Simonović i drugi bili su donatori za izgradnju spomenika Šabanu, podignutom u amfiteatru na Nišavskom keju u Nišu.
Spomenik se sastoji od Bajramovićeve figure visoke više od dva metra i postamenta od jedan metar, a uradio ga je vajar Vladan Ašanin.
Podizanje spomenika inicirali su Nišvil i njegov direktor Ivan Blagojević, na ideju tadašnjeg ministra kulture Nebojše Bradića.
Bajramović je, inače, 2006. godine primio nagradu Nišvila za životno delo i šarmantno, na engleskom jeziku, otvorio tadašnji festival.
Od te godine ovaj džez festival dodeljuje nagradu sa njegovim imenom.
On je dobio i ulicu u Nišu.
I povodom lokacije za podizanje spomenika i određivanja ulice koja će nositi njegovo ime bilo je protesta dela građana, koji su negirali njegove muzičke kvalitete, imali primedbe na njegov boemski život i poroke, a umelo je da im “zasmeta” i njegovo romsko poreklo.
Nišvilov program “Prijatelji Šabanu” od ove godine na Letnjoj pozornici
Segment Nišvil džez festivala, “Prijatelji Šabanu”, ove godine će sa amfiteatra na Nišavskom keju biti premešten na Letnju pozornicu u Tvrđavi, i trajaće od 10. do 13. avgusta.
Organizatori objašnjavaju da su razlozi “bogatija programska ponuda” za strane turiste
kroz formiranje svojevrsnog “World music stejdža” na Letnjoj pozornici, smanjenje troškova, a i činjenica da je Bajramović upravo na tom mestu primio Nišvilovu nagradu za životno delo.Svi učesnici programa “Prijatelji Šabanu” imaće priliku da se predstave sa polučasovnim programom po sopstvenom izboru, a obavezu da izvedu numeru „Kad sveci marširaju”, koja je jedan od najstarijih i najpopularnijih džez standarda, i Bajramovićevu kompoziciju “Deli Mara”.
Konkurs za šest najboljih bras orkestara otvoren je do 1. jula, a zainteresovani bendovi mogu se prijaviti na [email protected] uz obavezno slanje nekoliko linkova ili snimaka nastupa, navode organizatori.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
