Na današnji dan preminuo je tvorac „Zagora“ i „Mister Noa“

Serđo Boneli je neko za koga se može reći da je bio predodređen za karijeru u svetu stripa, ili makar izdavaštva. Rođen je 1932. godine kao sin Đovanija Luiđija Bonelija i Tee Bertasi Boneli, koji su osnovali izdavačku kuću posvećenu stripovima, koju je Serđo i nasledio.

Ova kuća se probila na tržište stvaranjem obimnim strip sveskama, a Đanluiđi je stvorio serijal Teks Viler, koji je brzo postao najpopularniji strip junak u Italiji i jedan od najpopularnijih na međunarodnom tržištu. Serđo je radio na više sporednih pozicija u kući, potom prevodio pojedina izdanja, a onda i učestvovao u pisanju nekoliko epizoda Malog rendžera.

Međutim, ključni trenutak u karijeri dešava se 1960, kada upoznaje Galijana Ferija, sa kojim će godinu dana kasnije stvoriti Zagora, još uvek jednog od najpopularnijih strip junaka sa italijanskog područja.

U ovaj serijal ubacivao je razne elemente iz pop kulture, uključujući stvorenja iz naučnofantastičnih filmova, Indijance iz vesterna i drugo i dugo je bio scenarista ovog stripa. Svoje ime promenio je, samo na stranicama stripa, u Gvido Nolita, kako ga ne bi mešali sa slavnim ocem i slavu prepisivali činjenici da je naslednik velike izdavačke imperije.

Zagor iz Darkvudske šume i Čiko i dan-danas junaci su mnogih novih avantura, koje se izdaju u svetu i kod nas.

Druga važna kreacija je Mister No, junak koji je delimično rađen po pravim Serđovim životnim iskustvima. Mister No je veteran iz Drugog svetskog rata, pilot koji živi u Manausu i ne želi da ima kontakta sa zapadnom civilizacijom. Gvido Nolita, iliti Serđo Boneli, i sam je bio avanturista i posećivao je Amazon i Saharu nekoliko puta, stoga ne čudi što mu je ovo omiljeni lik.

Ovaj serijal završen je 2006. godine, a sam Serđo je pisao poslednji deo sage, ali od tada je urađeno nekoliko novih epizoda koje čuvenog pilota prikazuju u drugom svetlu i u drugom periodu života.

Tokom njegovog vođenja izdavačke kuće Sergio Bonelli Editore, nastali su i drugi popularni likovi: Marti Misterija, Dilan Dog, Nejtan Never, Dampir… Mnogi kažu da se razlikovao od drugih direktora izdavačkih kuća i preduzeća uopšte, jer ga nije toliko zanimao poslovni deo ovog poduhvata, koliko ljudski.

Imao je dobre odnose sa scenaristima i crtačima i nadgledao je rad na mnogim naslovima sve do pred kraj života, a iza njega su ostale mnoge vanvremenske stripske priče.