Foto: Zaječarsko pozorišteNakon „Vecinog cirkusa“ Miloša Šobajića sinoć je u okviru pratećeg programa 30. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“ u Zaječaru promovisano još jedno izdanje Narodnog pozorišta Timočke krajine-Centra za kulturu „Zoran Radmilović“.
Reč je o dramskom tekstu Zjapina Miloša Latinovića inspirisanom prozom Živojina Pavlovića, romanima Zid smrti, Vašar na svetog Aranđela i Lapot, pričama Raslo mi je badem drvo, kao i esejističkom zbirkom O odvratnom.
Tokom iduće godine Zjapina bi trebalo da se realizuje i kao predstava u zaječarskom teatru.
Nije slučajno što je ovaj dramski tekst objavljen u Zaječaru, budući da je književnik i filmski reditelj Živojin Pavlović dobar deo svoje mladosti proveo kod dede, u zaječarskom selu Vratarnici, a i dobar deo njegove proze, zapravo, zasnovan je na gotovo mitskom prostoru Timočke krajine, čulo se sinoć.
– Sam naslov Zjapina može se tumačiti na nekoliko različitih načina i asocira na mnoge stvari. Prva moja asocijacija bila je ta da je to mesto u Srbiji u kome je zabeležen poslednji primer lapota, izvršen ne tako davno, a zjapina je i neka rupetina, crnilo iz koga isijava samo mrak – kazao je predstavljajući knjigu direktor Sterijinog pozorja iz Novog Sada, dr Miroslav Radonjić.
On je dodao da u ovom dramskom tekstu kao i u nekim romanima Miloša Latinovića pozorište igra posebnu ulogu.
– To je posebno mesto koje karakteriše ne samo likove u komadu, već celokupnu atmosferu koja proizilazi iz teme i predstavlja ogledalo društva i stvarnosti u kome se odvija radnja komada. A radnja se odvija u nekoliko vremenskih tokova, od kojih jedan najviše zanima Živojina Pavlovića koji je napisao 30-tak knjiga i snimio 15-tak filmova. Veći broj tih dela ticali su se ideoloških zabluda tokom i nakon drugog svetskog rata, Informbiroa. I u Latinovićevoj knjizi se ti vremenski tokovi prepliću – kazao je Radonjić.
U Zjapini je jedan deo je vezan za prostor Timočke Кrajine tokom drugog svetskog rata u vreme kada dolazi do tih već tada ideoloških razmimoilaženja i gde su određene ideje kojima su težili likovi zapravo lažni ideali, koji će se kasnije ispostaviti kao uzroci propasti onog što se kasnije desilo.
A na drugoj strani vremenski tok vezan je za period posle Drugog svetskog rata, od revolucije 1968. godine i onoga što se bliži našem vremenu i posledice svega onog što su ti likovi doživljavali u tom periodu njihovih političkih stranputica, ideoloških zabluda i naravno pokušaja da se pronađu u vremenu i prostoru koji im polako izmiče, objasnio je Radonjić.
– Ovaj dramski tekst ima sve ono što čini srž jedne dobro napisane, skrojene drame koja ima jedan jasan narativni sloj koji počinje u periodu Drugog svetskog rata i nastavlja se danas i unutar toga ispričanu istoriju likova, njihovih sudbina i naravno, likovi su sa margine. Кroz tekst se provlači blaga, diskretna melodramska nota, jer drama koja se bavi istorijskim temama i sudbinama ne može biti dobra bez male ljubavne priče. Biće to sjajan tekst za postavljanje na sceni jer ima sve potencijale da bude dobra predstava – zaključio je dr Miroslav Radonjić.
Prema rečima autora Miloša Latinovića, on je pišući knjigu otkrio u punom svetlu Živojina Pavlovića, a njegovo desetoknjižje koje se zove Divlji vetar i koje se u celokupnom opusu odnosi na ovaj prostor i na ove ljude na njega je delovalo kao blagodet.
– Ta vrsta erudicije i priča, snage, zanimljivih tokova, to je nešto zbog čega se nadam da će moja drama Zjapina biti preporuka za sve vas da čitate dela Živojina Pavlovića. O drami će suditi svako ko je pročita ili, daće bog, ako je vidi na sceni. Ovo je nešto što ostaje samo vama, jedno bogatstvo jezika i sudbina koje moramo da znamo zato što se tiču svih nas. Ova drama jeste neka sudbinska priča o ljudima koji nisu izabrali ono što žive. I to je ono što po mom mišljenju najviše povezuje naše vreme i vreme o kome govori drama Zjapina, to je nešto što obeležava nas kao nacion, ali nadam se da će i posle ove knjige i posle predstave biti nešto drugačije – istakao je Miloš Latinović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
